29. Decembar 2013RTS

Teška godina za preduzetnike

Ove godine preduzetnici su češće zatvarali poslove nego što su ulazili u nove poduhvate. Iduća godina biće još teža za poslovanje, upozorava Unija poslodavaca.

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovi u Srbiji u 2013. godini mnogo su češće gašeni, nego što su se pokretali. Naime, bilo je skoro 6.000 preduzetnika više koji su zatvorili svoju radnju nego onih koji su započeli posao. U Uniji poslodavaca upozoravaju da će 2014. za poslovanje biti još teža.

Kada sakupite novac i odlučite da sami sebi budete gazda, čeka vas teži zadatak – kako da odaberete posao koji će se isplatiti. Dizajnerka iz Novog Sada Svetlana Mojić ideju je dobila dok je jedrila za reprezentaciju Srbije. Sada, većinom za inostrane klijente, dizajnira enterijere za jahte, stanove, lokale i hotele.

“Poslovati u Srbiji je vrlo teško, ali je moguće. Uspevamo da isplivamo, takoreći, da pokrijemo sve troškove, da dobijemo plate. E sada ja smatram da su prve tri godine poslovanja početak i da tu dosta toga ide u ulaganje i u učenje samog posla”, kaže Svetlana.

Posao je započela sa kapitalom od 250 evra, jednim kompjuterom i neograničenim radnim vremenom. Ali ni to nije uvek dovoljno. Stručnjaci naglašavaju da je najbitnije za uslugu ili proizvod imati kupca. U 2013. preduzetnici su se najčešće odlučivali za konsultantske usluge, otvaranje trgovine, ugostiteljskog objekta, frizerskog ili kozmetičkog salona.

“U današnje vreme nije teško biti preduzetnik, ali je teško biti uspešan preduzetnik. Fiše faktora utiče na opredeljenje preduzetnika čime će se baviti. Znači, njegov lični afinitet prema određenoj oblasti, znanje koje ima iz prethodnog perioda”, kaže profesorka iz oblasti preduzetništva Edia Kastratović.

Ističa da je lokacija preduzetnika i njegove buduće radnje takođe veoma bitna.

U poduhvat, kažu u Uniji poslodavaca, treba krenuti sa minimalnim ulaganjima i štedeti gde god je moguće, a bez bar 5.000 evra, naglašavaju, nezahvalno je započinjati bilo koji posao. Izmene poreskih zakona i pravilnika o računovodstvu, strahuju, dodatno će poskupeti poslovanje.

“Tako da će u ovom trenutku za čitavih nekih između 13.000 i 15.000 dinara mesečno poslovanje malih firmi koje su na početku svog rada poskupeti. Na prvom mestu, svako ko počinje mora da bude veoma oprezan i mora da razmotri sve okolnosti”, smatra Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Nezaposleni će u 2014. moći kod Nacionalne službe za zapošljavanje da konkurišu za subvenciju od 160.000 dinara, kako bi započeli sopstveni posao. Osobama sa invaliditetom, u istu svrhu, odobrava se jednokratna pomoć od 200.000 dinara.

Izvor: RTS

26. Decembar 2013KT.gov.rs

Projekat preduzetnica za bolju saradnju sa parlamentom

Beograd – Udruženje poslovnih žena Srbije je započelo realizaciju projekta „Preduzetnice dopriniose razvoju ekonomske politike u novom političkom kontekstu” kako bi se ojačala saradnja između lokalnih udruženja preduzetnica i parlamenta i na taj način uticalo na formulisanje rodno senzitivnih politika.

maruska

Prioriteti preduzetnica u Srbiji za koje je potrebno dobiti podršku parlamenta će biti predstavljeni kroz rad sa odborima u parlamentu, navodi se u saopštenju. Aktivnosti na tom projektu sprovodiće se u sedam gradova, koji uključuju i Bujanovac.

Parlament je pružio institucionalnu podršku ovom projektu koji finansira Delegacija Evropske unije i vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Projekat obuhvata i održavanje pet radionica o „rodnom budžetiranju”, koje će se realizovati u Beogradu, Bačkom Petrovcu, Subotici, Zaječaru i Bujanovcu, kao i okrugle stolove u svih sedam gradova, na kojima će biti predstavljena Platforma.

Izvor: Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa

26. Decembar 2013

Priznanje za promociju preduzetničkog duha među ženama

Udruženje poslovnih žena Srbije osvojilo je specijalno priznanje za promociju preduzetničkog duha među ženama („2013 Special Mention Promoting the Entrepreneurial Spirit for Linking Women”), na konferenciji i godišnjoj Skupštini malih i srednjih preduzeća (2013 SME Assembly Lithuania – Encouraging a Europe of Enterprise) u Vilnjusu, Litvanija, koja je održana od 24. do 26.11.2013. godine.

Priznanje je dodeljeno Udruženju poslovnih žena Srbije za trogodišnje zalaganje i razvoj mreže lokalnih udruženja preduzetnica i promociju preduzetničkog duha među ženama što je zaokruženo uspešno završenim projektom „Žene napreduju u izgradnji kapaciteta na lokalnom nivou za rodno balansirane ekonomske tokove”, a koji je sprovođen tokom 2013. godine. Ovaj projekat je finansirala Delegacija Evropske unije u Srbiji i Vladina kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Konferenciji je prisustvovalo 580 učesnika iz 49 zemalja iz celog sveta, između ostalog, i iz Indije,

Libana, Brazila, a projekat Udruženje poslovnih žena Srbije je predložen od strane Ministarstva privrede kao jedan od dva nacionalna kandidata iz Srbije.

Specijalna priznanja uručili su: Joanna Drake, Zamenik zastupnika za mala i srednja preduzeća Direktorata za Preduzeca i Industriju, Madi Sharma, članica Ekonomskog i socijalnog od-bora Evropske unije i Evaldas Gustas, ministar ekonomije Litvanije. Uspeh Udruženja poslovnih žena je utoliko veći što je u našoj takmičarskoj kategoriji za promociju preduzetničkog duha bilo najviše kandidata pa je konkurencija bila i brojna i jaka.

Srpsku delegaciju u Viljnusu, pored Udruženja poslovnih žena Srbije činili su i predstavnici: Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, Dostignuća mladih (takođe nominovani za nagradu) i Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Izvor: Poslovna Žena

 

26. Decembar 2013Poslovna Žena

Danijela Biškup: Korak na “visokoj nozi”

„Smatrajući da je svaki dan isti možeš oslepeti.  Svaki dan je drugačiji i donosi novo čudo. Samo treba obratiti pažnju na to čudo… Zamisli neku novu priču o svom životu i poveruj u nju. Usredsredi se samo na trenutke u kojima si uspevao ono što si želeo i snaga će ti pomoći da postigneš sve što hoćeš“. – Paulo Koeljo
Danijela Biškup Danijela Biškup

Srbija je prepuna talentovanih, kreativnih, sposobnih, obrazovanih, radnih…, i žena sa još mnogo epiteta koje zaslužuju priznanje i poštovanje sredine u kojoj žive i na koje s pravom, čitava nacija može biti ponosna.

Danijela pripada tom timu. Ona je jedna od tih izuzetnih, a ist ovremeno i jedna od retkih žena, koja danas,
u 21. veku proizvodi obuću, ručne izrade, originalnog dizajna i visokog kvaliteta.

To što u eri industrije, svuda u svetu, pa i u našoj Srbiji, postoje ljudi poput ove žene, potvrđuje da umetnički zanati još neće izumreti!

To zaista ohrabruje. Danijela je još u ranoj mladosti prepoznala u sebi ljubav za lepo, potrebu da stvara lepotu… Nažalost, Fakultet za primenjenu umetnost i dizajn posle više pokušaja nije uspela da upiše, ali nije se pokolebala u želji da se obrazuje u skladu sa svojim talentom i interesovanjima, našla je kompromisno rešenje – Višu školu za dizajn i likovnu umetnost.

Vođena unutrašnjim resursima i vrednostima (to je ono nesvesno u nama) Danijela Bišup je dobila šansu da pokaže svoju umešnost u srpskoj fabrici za proizvodnju obuće „Solo”, gde je stekla i svoja prva iskustva u dizajnu obuće. Ono joj je itekako koristilo da se osamostali i na Dorćolu, u Beogradu, otvori svoju malu dizajnersku radnju, koju od 2001. godine, kao dizajnerski studio „IDENTITY” vodi  sa sestrama Proković, Jelenom i Svetlanom. Dobri temelji, odlična energija i spremnost da se „zasuču rukavi” dala je rezultate i firma je za samo godinu dana rada prerasla u „IDENTITY PLUS”.

Danijelini ciljevi i vizije su počeli da se ostvaruju. Znala je šta želi, čemu teži, imala je prioritete i sve svoje snage je uložila u danas i u svako novo – sutra. Disciplina i  rad su se podrazumevali, iskustvo koje se svakodnevno uvećavalo dobilo je obrise „fenomenalne škole” i odličnog podstreka za dalje. Ona je primer uspešne poslovne žene od koje svi, a posebno mladi mogu da (na)uče da svako, ko to želi, može da uči i radi ono što voli.

O svom poslu, Lilu cipelama, nagradama za svoj rad… Danijela Bišup govori za časopis „Poslovna žena”.

Cipele "Lilu" Cipele “Lilu”

Nekada je proizvodnja ručno pravljene obuće, obuće po meri, po porudžbini bila uobičajena praksa. Danas, u vreme industrijalizacije, retki su oni koji se odlučuju na ovakav vid proizvodnje, posebno u Srbiji. Šta je Vas, osim potvrđenog talen-ta za dizajn, ohrabrilo da krenete u ovu priču?

– Prvo, Ijubav prema kreativnom stvaranju. Uvek sam volela posebnost i nikada nisam želela da izgledam kao drugi. Ceo moj posao je rezultat spontanosti, ali je tome prethodilo više godina kreativnog i dizajnerskog iskustva. Najviše volim kada u poslu imam predstavu o tome ko su mi mušterije, volim da se bavim njima, volim da se osećaju posebno od momenta kada uđu u moju radnju, pa nadalje…

Smatra se da je kupovina ovakve obuće- stvar prestiža. Ja bih dodala, i, stila, ali i istančanog ukusa. A ima li tu, po Vašem mišljenju, još ponečeg i ko su mušterije Lilu obuće?

– Jeste stvar prestiža. Nisam bila svesna toga do skoro, kada me je nepoznata devojka pitala da li nosim čizme LILU. Raduje me što je pre prepoznala moj rad, nego mene samu. Moje mušterije su razne devojke i žene. Nema pravila i nije to ista vrsta žene.

Ja sam zadovoljna zato što sve njih pove-zuje snaga i hrabrost, i zato što su to žene koje znaju šta hoće, ili bar znaju šta sigurno neće. Ima dosta glumica i TV lica i novinarki koje nose LILU.

U cipelama Lilu šetaju žene mnogih država sveta, što je s obzirom na oznaku na đonu – „Made in Srbija” – svojevrsna promocija ne samo Vas i dizajnerskog tima studija „Identity Plus”, već i naše države. Kakvo je Vaše iskustvo sa izvozom obuće i imate li povratne informacije inostranih klijenata o tome kakav utisak na njih ostavljaju unikatne cipele srpskih modelara?

– Meni je iskreno žao što se niko kod nas ne bavi problemima malih firmi, i što ne postoji odgovarajuća pomoć u poslovanju. Jer, imamo dosta potražnje iz inostranstva, i već smo više puta izvozili. Ali, nažalost, više se bavimo papirologijom oko izvoza nego samom robom. Male firme imaju istu proceduru oko izvoza kao i velike, ali sam obim posla ne omogućava nam da nekoga posebno angažujemo za te potrebe. Elem, svuda u svetu se ceni autentičnost i kreativnost. Tako da su reakcije na obuću iz Srbije uvek vrlo pozitivne.

Sarađujete sa sestrama Proković, Jelenom i Svetlanom, koje su vrsni kreatori. Kako funkcionišete kao stvaralački tim?

– Sada je punih 12 godina kako radimo kao jedna firma – Identity Plus, i kao jedna radnja u centru Beograda – IDENTITY. Naša saradnja je neverovatna. Najviše sarađujem sa Svetlanom, jer je ona u Beogradu. Nema nezgodnih situacija, nema neslaganja, sve funkcioniše kao jasan dogovor i nemamo probleme u komunikaciji. Postavile smo dobar temelj. Posle je sve bilo lako.

U ovom poslu prisutni ste više od dekade – koliko je teško opstati u modnom svetu i izboriti se za svoje mesto u njemu?

– Dizajnom obuće bavim se više od 18 godina, radeći najpre za druge kolektive, a poslednjih 12 godina imam svoju firmu. Jako je teško u današnje vreme baviti se bilo kojim poslom, a pogotovo modom u Srbiji. Mislim da je ključ mog uspeha to što vredno radim svakog dana od 8-16h, mnogo ljubavi i vremena sam posvetila ovom poslu i sad mi se to vraća. Potičem iz porodice gde pola familije „živi” od privatnog preduzetništva.

To nam je valjda u krvi. Oduvek sam znala da moram da radim i zaradim da bih imala. Nikada ništa nisam dobila, sve sam zaradila svojim rukama i to me tera dalje.

Cipele Lilu su modni detalj, neobavezan luksuz, koji ima svoju cenu. Takvih, nažalost, kod nas u Srbiji nema mnogo, pa može li od proizvodnje unikatnih cipela da se živi?

– Naravno da može. Moja obuća se radi u malim serijama, a manje u unikatima. To je nemoguće zbog veličine obuće. U obućarstvu je jedna serija do 8 pari ustvari unikat. Mislim i da je cena moje obuće vrlo prihvatljiva za sve. Ako su cene mojih cipela u rangu nekih velikih svetskih komercijalnih lanaca ženske odeće i obuće, onda to nije skupo. A kod mene je u proizvodnji sve skuplje jer ne radim sa prevelikim količinama.

Ja živim od ovog posla i zato što imam cene kakve imam. Da sam negde u Londonu ili Berlinu, moja obuća bi koštala bar tri puta više.

U svakom poslu, pa i Vašem, teško je izbeći konkurenciju, sujetu… Kako rešavate probleme te vrste?

– Poštujem i volim konkurenciju, jer je potrebna zbog nepredovanja. A u pravom poslu, nema mesta sujeti.

Čemu dajete prednost – izgledu ili udobnosti cipele? Da li je izvodljivo da se pomiri to dvoje?

– Naravno da je izvodljivo. To je uostalom i moj svakodnevni cilj. Cipele MORAJU da budu lepe, ali ako su neudobne, sve pada u vodu.

Štikle su za mnoge žene neprikosnovene, što bi se reklo, evergrin. Kako tumačite takav odnos žena prema visokim potpeticama i šta je Vama, kao modnom dizajneru izazov u osmišljavanju modela i boja?

– Obožavam štikle i lakše mi je da radim modele sa visokim potpeticama. Mada mi je veći izazov kada je zadatak teži, i tada sebi dajem zadatak da smislim dobre baletanke, jer ih inače privatno baš i ne obožavam previše. Do sada sam radila baletanke koje se prodaju u 4 do 5 sezona, što dokazuje da su ih žene dobro prihvatile. Ali bez obzira na to, ja i dalje više volim modele sa štiklama, oni su za moj ukus ženstveniji i nekako žena u njima ima stav i izgleda baš kao prava žena.

Odavno se polemiše na temu – gde svrstati dizajn – u zanat ili u umetnost. S obzirom na to da su cipele sa oznakom Lilu – čista umetnost (verujem da će se kupci ove obuće složiti sa mnom), kakav je Vaš stav o tome?

– Teško pitanje… mislim da zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Ručna izrada dizajnirane obuće je kreativan posao, po meni. Ne bih rekla da je samo umetnost. A ni samo zanat.

lilu_cizme

Za svakog stvaraoca je izuzetno važna – inspiracija. Gde je nalazite – u modnom vremeplovu, trendovima ili u nekoj svojoj vizionarskoj priči?

– Uvek mi ovo pitanje najteže pada. Ne tražim inspiraciju. Ja sam uvek inspirisana raznim stvarima iz okruženja. Kada imate firmu i maloprodaju, uvek morate da budete inspirisani. Zato mi je važno da mi je privatni život sređen, da je posao dobro organizovan, jer iskakanje iz koloseka me ometa u dizajniranju. I na kraju, inspirišu me i same žene.

Šta je po Vašem mišljenju presudno za uspeh u poslu i smatrate li sebe uspešnom poslovnom ženom?

– Rad, rad i samo rad. A to da li sam uspešna, neka kažu drugi.

Nagrade su lepa potvrda da Ijudi primećuju i vrednuju ono što radimo. I Vas su stizala razna priznanja, koja od njih biste izdvojili i na koja ste najviše ponosni?

– Jako me je obradovala nagrada Cvet uspeha za ženu ZMAJA, veoma mi je draga. Pored nje, najdraža mi je nagrada Zlatni Prsten za najbolju kolekciju ženske obuće na Sajmu MODA U SVETU u Beogradu, koju sam dobila pre 16 godina.

Živimo u svetu preduzetništva u kome žensko preduzetništvo ima posebno mesto. Kako Vi komentarišete promene u poslovnoj klimi Srbije koje nesumnjivo idu u korist poboljšanja položaja žena?

– Žene su čudesna i neuništiva bića. Vremenom će se pokazati da ženska taktičnost i mudrost čine čuda u poslu. Žene su danas u daleko boljem položaju nego pre 100 godina, ali nažalost, nemaju sve žene danas ista prava. Mnogo žena i dalje živi u veoma lošem ambijentu. Na tome treba raditi.

Kakvi su Vam planovi za budućnost i vidite li ime Lilu kao novu modnu marku u svetu?

– Moji planovi su vezani za poboljšanje organizacije u proizvodnji i proširenje proizvodnih kapaciteta. Kada sve bude na još čvršćim nogama, možemo da se pozabavimo i svetom.

Poslovna žena je, uglavnom, prezauzeta žena, žena koja često nema mnogo slobodnog vremena… Kako Vi uspevate da se organizujete i postoje li u Vašem rasporedu obaveza, „ukradeni” sati koji su rezervisani isključivo za porodicu i neka lična zadovoljstva?

– Svakako, najviše volim da provodim vreme sa porodicom. Uspešan posao znači i da postoji jasno određeno vreme za posao, ali i privatan život. Bez balansa između te dve stvari, nema ni uspešne porodice, ali ni uspešnog biznisa.

Autorka: Zorica Todorović Mirković

Izvor: Poslovna Žena

26. Decembar 2013Pregled

Rodno senzitivna politika

Udruženje poslovnih žena Srbije započelo realizaciju projekta „Preduzetnice doprinose razvoju ekonomske politike u novom političkom kontekstu“ kako bi ojačali saradnju između lokalnih udruženja preduzetnica i parlamenta, a samim tim i uticali na formulisanje rodno  senzitivnih politika.

Kroz rad sa odborima u Parlamentu, biće predstavljeni prioriteti preduzetnica  u Srbiji za koje je potrebno dobiti podršku parlamenta, navodi se u saopštenju.

Aktivnosti na tom projektu sprovodiće se u sedam gradova: Valjevo, Čačak, Bujanovac, Bački Petrovac, Subotica, Zaječar i Beograd sa udruženjima poslovnih žena „Nadežda Petrović“ iz Čačka i „Eve“ iz Valjeva, i Akademijom ženskog preduzetništva iz Bačkog Petrovca.

Parlament je pružio institucionalnu podršku ovom projektu koji finansira Delegacija Evropske unije i vladina kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Projekat obuhvata i održavanje pet radionica o „rodnom budžetiranju“, koje će se realizovati u Beogradu, Bačkom Petrovcu, Subotici, Zaječaru i Bujanovcu, kao i okrugle stolove u svih sedam gradova, na kojima će Platforma biti predstavljena.

Izvor: Pregled