15. Decembar 2013Politika

Upravni odbori rezervisani za muškarce

U Nemačkoj bi od 2016. u upravnom telu preduzeća trebalo da bude najmanje 30 odsto žena. U Srbiji žena na čelu svakog četvrtog preduzeća

Za razliku od zemalja Evropske unije u kojima su žene vlasnice 30 do 40 odsto preduzeća, u našoj zemlji tek svakim četvrtim preduzećem upravlja ženska ruka.

Iza kulisa ove rodno senzitivne statistike stoji podatak da su gotovo dve trećine žena u vode srpskog biznisa zakoračile zato što su postale samohrane majke ili je njihov suprug ostao bez posla, pa je otvaranje sopstvene firme bio jedini način da ona i njena porodica – prežive. Direktorka Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović-Pantić upozorava da je stopa gašenja preduzeća čiji su vlasnici žene čak 47 odsto i ističe da je preduzetnicama teže da ispune zahteve kreditora kada pokušavaju da pokrenu ili prošire poslovanja.

Istraživanja Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuju da su „ženska” preduzeća – profitabilnija, pa naša sagovornica smatra da treba povećati procenat žena u upravnim odborima preduzeća.

Međutim, podaci izvedeni iz Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova (2009–2015) govore da procenat dama na čelu upravnih odbora preduzeća u našoj zemlji iznosi svega 14,3 odsto.

Iako će, zahvaljujući sporazumu nemačkih konzervativaca i socijaldemokrata o obaveznoj zastupljenosti žena u upravnim odborima, od 2016. biti 30 odsto žena u upravnim odborima preduzeća, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Natalija Mićunović kaže da u našem Zakonu o ravnopravnosti polova ne postoji odredba koja reguliše pitanje procenta žena u upravnim odborima firmi, to jest njihove obavezne zastupljenosti.

„Postojao je predlog da se ta odredba unese u zakon, ali nije postojala politička volja za to”, kaže Natalija Mićunović i dodaje da javna preduzeća ne podležu Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nemaju obavezu da zaposle određeni procenat žena u upravnim odborima. Uz to, javna preduzeća nemaju obavezu da donesu plan o primeni rodne ravnopravnosti niti da izveštavaju o promenama koje su se desile na tom planu, kao ni da obaveštavaju Upravu za rodnu ravnopravnost o procentu žena koje se nalaze u upravnim odborima javnih preduzeća, dodaje sagovornica „Politike“.

Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding pokrenula je inicijativu da se firme dobrovoljno obavežu da će povećati broj žena u odborima tako što će potpisati inicijativu „Garancije za žene u odborima”. Potpisivanjem peticije, firme bi „obećale” da će povećati broj žena u upravnim odborima na 30 odsto do 2015. godine i na 40 odsto do 2020. godine. Međutim, ova inicijativa nije naišla na veliko razumevanje lidera evropskih firmi, a Norveška je jedina zemlja Evrope u čijim upravnim odborima firmi sedi trećina žena. U najvećim finskim kompanijama žene čine 27 odsto članova odbora, u Letoniji je 26 procenata žena u odborima, na Kipru četiri odsto, a na Malti još manje – svega tri odsto.

Istraživanje Katarine Đulić sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju i izvršne direktorke Instituta FEFA Tanje Kuzman, koje je objavljeno u knjizi „Žene u odborima direktora u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji” pokazalo je da kompanije sa većom zastupljenošću žena u upravi ili odborima imaju bolje poslovne performanse. Istražujući profil članica upravnih odbora u Srbiji, na reprezentativnom uzorku od 30 kompanija, ove autorke došle su do zaključka da trećina žena ima između 50 i 60 godina, dok je najveći broj njihovih kolega star između 40 i 50 godina. Drugim rečima, muškarci postaju članovi upravnih odbora mnogo ranije nego žene.

Podaci iz privatne sfere života govore da je 60 odsto žena koje sede u upravnim odborima preduzeća udato, a 76 odsto ima decu. Većina ispitanika ističe da porodiljsko odsustvo i prekidi u karijeri mogu biti dodatni razlog kasnijeg imenovanja žena u odbore. Rezultati takođe pokazuju da 56 odsto žena u upravnim odborima ima master ili doktorsku titulu, dok samo petina muškaraca u upravnim odborima ima ove titule.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da su žene, u proseku, članice 2,6 upravnih odbora, dok su muškarci u proseku članovi 4,4 odbora, a broj godina koje oni provedu u odborima gotovo je dvostruko veći od broja godina koje žene provedu u odborima. Podaci takođe govore da 40 odsto žena i 80 procenata muškaraca prima nadoknadu za svoj rad u odboru, koja je viša od 500 evra. Međutim, čak 40 odsto muškaraca prima nadoknadu između 1.000 i 2. 000 evra, dok svega 12 procenata žena prima višu naknadu.

Izvor: Politika

14. Decembar 2013Blic Žena

Hoću da podignem Bosilegrad

Nevenka Kostadinova (41), diplomirana hemičarka i zamenica direktora u firmama ,,Inak“ i ,,Iber“ u Bosilegradu, pružila je šansu za bolji život desetinama žena koje rade u ovim preduzećima.

bosilegrad

Obe firme pokrenula je zajedno sa suprugom Ivanom, jednu pre sedam i drugu pre 20 godina. Preduzeća prerađuju drvo, proizvode hleb i pecivo, trguju na veliko i malo i tako daju veliki doprinos razvoju posrnule ekonomije u ovom siromašnom gradiću na jugu Srbije, tik uz granicu sa Bugarskom.

Oživećemo drvnu industriju!

Nevenka dobro zna koliko je za ovaj kraj važno da ljudi imaju posao. Zato se zajedno sa suprugom trudi da stalno proširuje poslovanje.

– Svaki novi posao stvara šansu za nova zapošljavanja, a samo kad imaju posao, ljudi ostaju u Bosilegradu – kaže.

Iskusila je život u siromaštvu jer je u njemu odrasla. Rođena je u selu Gložje kod Bosilegrada u skromnoj porodici.

– Majka i otac bavili su se poljoprivredom. Otac mi je umro mlad, majka se borila kako je znala i umela da me školuje. Uvek sam bila odličan đak, upisala sam srednju hemijsku školu, a potom i Hemijski fakultet u Nišu. Hemija me fascinirala, sanjala sam da ću jednog dana raditi u prosveti.

Ali život je za Nevenu imao drugačiji plan. Susret sa Ivanom, privatnim preduzetnikom, odveo ju je u vode porodičnog biznisa, kojim se uspešno bavi već dve decenije.

Porodica je njena oaza, ponosna je na sina Aleksandra (19), studenta, i ćerku Katarinu (15), učenicu jezičke gimnazije.

– Supruga sam upoznala još u srednjoj školi. On je moja prva i jedina ljubav. Podržao je moju želju da upišem fakultet. Iako u braku, redovno sam pohađala studije u Nišu. Pred sam kraj studija rodio nam se sin Aleksandar.  Ništa mi nije bilo teško, uspela sam da položim preostale ispite.

Suprug je već tada registrovao svoju firmu. Nije bio zadovoljan dotadašnjim poslom i rešio je da pokrene privatni biznis. Nevena ga je podržala u svemu.

I Kostadinovi 1995. godine otvaraju svoju prvu prodavnicu mešovite robe, a onda i drugu, treću, četvrtu…

– Prvo smo robu razvozili sopstvenim automobilom, a onda je posao počeo da se širi. Kupili smo kombi, pa kamion s prikolicom. Negde 2004. godine odlučili smo da kupimo pekaru koja je bila u društvenom vlasništvu i da započnemo pekarsku proizvodnju.

Proizvodili su hleb i pecivo. Prvo su snabdevali samo njihove prodavnice, potom su otvorili i veleprodaju.

Kada je na snagu stupio Zakon o fiskalnim računima, Nevenka i Ivan odlučuju da otvore servis za fiskalne kase. Pokazalo se da je to bio odličan potez. Otvorena su nova radna mesta, preko potrebna Bosilegradu.

Ni tu se nisu zaustavili. Njihov sledeći korak bila je drvna industrija jer je drvo sirovina koje u ovom kraju ima napretek. Na placu koji su kupili zatekli su rastinje, nerešene sudske presude, pokvarene mašine, prazne hale, isključenu struju.

– Ali znali smo da ako cela privreda propadne, svi će otići odavde jer nemaju od čega da žive. Oživljavanjem drvne industrije ovaj kraj uspeo je da koliko-toliko stane na noge. Mnoge porodice danas žive od toga.

Agrofitnes je najbolji sport

Polako, korak po korak, Kostadinovi su vraćali izgubljeno poverenje starih kupaca, sticali nove, širili proizvodnju. U dve firme Nevenka i Ivan danas zapošljavju 11o radnika.

– U našim firmama radi 38 žena, sedam u drvnoj preradi i 31 u trgovinama i pekarskoj proi-zvodnji. Ponosna sam na to. Veo-ma je važno kad žena nađe posao na ovim prostorima. Ako ona ima posao, porodica ostaje ovde.

Nije Nevenka zaboravila život u siromaštvu. Zato se trudi da pomogne gde god može, naročito deci.

– Uvek smo tu da pomognemo, pomažemo sve dečje projekte. Dajemo besplatne obroke siromašnim i odličnim učenicima. Pomažemo samohranim majkama.

Kostadinovi su potpisnici Izjave podrške sedam principa osnaživanja žena. Nevenka je članica i jedna od osnivača Udruženja poslovnih žena ,,Danica“ iz Leskovca i predsednica Udruženja preduzetnika opštine Bosilegrad. Prošla je veliki broj obuka vezanih za uspešno poslovanje žena i svojim radom doprinela promociji ženskog preduzetništva.

Na kraju napomog dana Nevenka uvek nađe vremena za porodicu. U vođenju domaćinstva pomaže joj majka Katarina.

– Obožavam cveće, a mama se ljuti jer ne stižem da ga zalivam. Volim prirodu, imam baštu i tu se bavim agrofitnesom. Sadimo krompir, lik, pasulj…

Autorka: Violeta Nedeljković

Izvor: Blic Žena

13. Decembar 2013Lider

Žene u biznisu: Kad muškarcima nije lako, ženama je još teže

Liderova ‘ženska’ konferencija i ovaj je put ohrabrila pripadnice ljepšeg spola da se odupru stereotipima zbog kojih su slabije zastupljene na najvišim položajima u tvrtkama

sa stiklom

Treći Liderov susret ‘Žene u biznisu’, koji se 5. prosinca održao u Hypo centru, okupio je najmoćnije žene biznisa u Hrvatskoj i regiji.

Tom prigodom predstavljen je i tradicionalni Liderov popis tristo najmoćnijih žena hrvatskog biznisa, a deset najmoćniih pri-padnica ljepšeg spola prvi je put dobilo i priznanje, ‘staklenu štiklu’. Deveti put titulu najmoćnije žene hrvatskog biznisa ponijela je viša izvršna potpredsjednica Agrokora Ljerka Puljić.

– Pripala mi je čast da se u ime svih kolegica zahvalim Lideru na ovoj tradiciji i dobroj praksi da se bar jedanput na godinu priredi skup čija je tema izazovi žena. Uistinu čestitam svim mladim kolegicama koje su rano dospjele na vrlo odgovorna mjesta, posebno onima koje su poduzetnice; za to treba mnogo samopouzdanja i hrabrosti. Još je teže zadržati uspješan biznis u današnjim okolnostima, kad to nije lako ni muškarcima – poručila je Puljić.

Tele2 iznad prosjeka

U uvodnom dijelu konferencije poznata psihologinja Mirjana Krizmanić duhovito je na nekoliko primjera istaknula kako muškarci teško prihvaćaju žene kao ravnopravne poslovne partnere, a kamoli šefice, no da i žene preferiraju muške šefove.

– Najveće zapreke uspjeha žena u njihovim su glavama. Da smo odlučnije i nanosimo same sebi štetu, lako bismo ‘sredile’ muškarce. Bez obzira na to što su često temeljitije i odgovornije, žene i dalje više vjeruju sposobnostima muškaraca – istaknula je Krizmanić, dodajući da veliku ulogu u manjem samopouzdanju još imaju konzervativna odgojna načela.

Šveđanka Malin Elisabeth Holmberg, predsjednica Uprave Tele2, u izlaganju je istaknula zajedničku nit u većini svjetskih zemalja da su žene mnogo slabije zastupljene u inovacijama i na najvišim položajima.

– Postotak žena predsjednica uprava tvrtki koje kotiraju na burzi jest oko 3,5 posto u Europi. U Švedskoj je to 3,8 posto, dakle ni ondje nije mnogo bolje. I u srednjemu menadžmentu ima razlika iz-među muškaraca i žena, no na takvim pozicijama vide se neke promjene. U Švedskoj je malo manje od 30 posto žena na srednjim položajima, a u Hr-vatskoj i manje. U Tele2 u Hrvatskoj imamo 45 posto žena na srednjim razinama, na što sam po-nosna. To smo postignuli zapošljavanjem najkom-petentnijih osoba, bez posebnog naglašavanja an-gažiranja žena – istaknula je Holmerg.

U razgovorima jedan na jedan voditelj Duško Ćurlić razgovarao je s poznatom poduzetnicom Selmom Prodanović, vlasnicom tvrtke Brainswork iz Beča, o tome kako žene podcijenjenost mogu pretvoriti u prednost: – Iz poslovnog iskustva znamo da konkurencija, kad je podcijenimo, može biti jako opasna. Podcijenjeni konkurenti imaju mnogo više mogućnosti i veću slobodu djelovanja. Tako se jednog dana Microsoft probudio i pred sobom ugledao Apple, Google je preuzeo vođstvo ispred Yahooa, a Facebook osvojio svijet ispred drugih – rekla je Prodanović.

Na prvom okruglom stolu ‘Žene i inovacije’, na kojem se razgovaralo o ulozi žena u inovacijskim timovima, predsjednica Uprave Ericssona Nikole Tesle Gordana Kovačević istaknula da u njezinoj tvrtki radi 28 posto žena i da, kad žene odabiru područja kao što je informatika i tehnologija, često postižu izvrstan rezultat.

Svoja iskustva ispričale su i Ana Burica i Josipa Majić, mlade inovatorice iz iDerme, poznate po revolucionarnom izumu Teddy the Guardian, plišanome mjedvjediću koji senzorom mjeri podatke o djetetovu zdravstvenom stanju i bluetoothom ih šalje na mobitel. Usporedivši hrvatski i međunarodni obrazovni sustav, Majić je istaknula da Hrvatskoj uvelike nedostaje praktičnog dijela studiranja i mentorstva. Mentori su ih, kažu, uputili kako nastupiti na tržištu.

– Od početka smo u obzir uzele sve činitelje, uključujući to da smo žene, odakle i s kojeg fakulteta dolazimo, i sve smo ih maksimalno iskoristile. Ako ste dovoljno uvjerene u ono što radite, to osjete i drugi – istaknula je Burica. Holmberg je dodala da su švedska sveučilišta posve prilagođena tržištu i tvrtkama.

U nastavku konferencije Sanela Dropulić iz Agita govorila je o projektu ‘Fleksibilno radno vrijeme za zaposlene majke’ iznijevši podatke da u Hrvatskoj žene rade iznad 30 sati na tjedan dulje od muškaraca, odgajajući djecu i brinući se za kućanstvo.

– Svaka treća majka u Hrvatskoj mora lagati poslodavcu kako bi stigla obaviti sve svoje zadatke, a svaka četvrta ne može se osloniti na svog partnera u brizi za kućanstvo – zaključila je Dropulić, dodajući da samo šačica hrvatskih tvrtki ima certifikate da je ‘family friendly’.

Žena je ženi lijek

Sanja Popović Pantić, predsjednica Udruženja žena Srbije, na konferenciji je pozvala na borbu protiv predrasuda. Rekla je da svoj posao radi sa srcem i vodi žene kroz poduzetništvo već petnaest godina:

– Bit koju moramo ponavljati jest da žene koje imaju mnogo posla i obitelj imaju i dodatnu misiju. Mnoge imaju problema s predrasudama, ali tu su i konkretne stvari, poput financija i spolnih predrasuda u bankarskom sustavu. Pitam se koliko je žena vlasnica nekretnina u Hrvatskoj. U Srbiji ih je samo petnaest posto. Sve se prenosi na sinove i muževe, to trebamo mijenjati – rekla je Popović Pantić.

Na panelu ‘Žena je ženi…’ obrađen je problem rivalstva i nedovoljne potpore među ženama. Drenislav Žekić iz Preclarusa misli da su žene u nedavnoj povijesti odnijele mnogo pobjeda i otvorile golem manevarski prostor, no nisu oslobođene nekih stereotipa, poput onoga da moraju biti dobre žene, kćeri i snahe. Dubravka Vrgoč, ravnateljica Zagrebačkog kazališta mladih, dodala je kako se teško obraniti od iracionalnosti, pogotovo u društvu gdje žena nema status koji zaslužuje.

– Žene se moraju stalno dokazivati i postoji trend da žene pomažu drugim ženama kako bi napredovale u hijerarhiji – objašnjava.

Kao u svim velikim korporacijama i u PBZ-u ima mnogo žena, rekla je Andreja Turčin iz te banke. Njezina iskustva pokazuju da nije imala previše zapreka u suradnji sa šeficama. Štoviše, bile su joj snažna potpora. U PBZ-u se bave ženskim poduzetništvom pa su otkrili tri glavna problema: stereotipe i očekivanja društva, financije te mekane zapreke poput nedovoljnog umreživanja.

Vida Demarin, neuropsihijatrica iz Poliklinike Aviva, u razgovoru jedan na jedan u završnici konferencije poručila je kako se žene bolje nose sa stresom od muškaraca jer mogu usporedno obavljati više stvari.

– Bolje smo u matematici, analitici, empatične smo i vidimo širu sliku. Općenito je najgora rutina, koja je put u depresiju i nikakvu kvalitetu života. Žena je ženi lijek – zaključila je uz gromoglasan pljesak sudionika.

Izvor: Lider

 

13. Decembar 2013Politika

Pamtiću u 2013.

Danijela Biškup završila je višu školu za likovnu umetnost i dizajn. Dizajnom obuće se bavi dve decenije. Pre 12 godina je pokrenula marku ženske obuće „Lilu” koju rado nose mnoge poznate dame. Ove godine je dobila priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja” koje Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje kao znak podrške i afirmaciju ženskog preduzetništva.
Danijela Biškup Danijela Biškup

 

DOMAĆA LIČNOST GODINE

Košarkašica Nataša Kovačević. Takva snaga i optimizam su za svaku pohvalu ali i primer drugima.

STRANA LIČNOST GODINE

Na mene je veliki utisak ostavio glumac Tom Henks koji je jedina strana ličnost koja ima drugačije mišljenje o Srbima i Kosovu i koji se ne libi da to kaže.

FILM GODINE

Izdvojila bih domaću produkciju, zato što i u najtežim vremenima srpski reditelji, čak i sa mizernim sredstvima i mogućnostima, uspevaju da budu kreativni i naprave dobre filmove. Posebno mi se dopao „Falsifikator”.

PESMA ILI ALBUM GODINE

Raduju me nova izdanja starih majstora poput Dejvida Bouvija i Brusa Springstina. I na domaćoj sceni ima takvih primera, poput Bajage i novih pesama „Partibrejkersa” koje se najavljuju za sam kraj godine.

KONCERT GODINE

Koncert Pitera Gabrijela. On je veliki čovek, humanitarac, muzičar i umetnik. Uvek je pomerao granice i bio prvi i drugačiji. Njegova muzika otvara nove vidike. Posebno mi je bilo zadovoljstvo da sve to gledam, jer je vizuelni deo koncerta bio alternativan i neobičan, a toliko jednostavni bez elemenata velikih spektakla kojima ostale komercijalne muzičke zvezde pokušavaju da nas zadive. Koncert posle koga se ostaje bez daha.Dodaću nezaboravan koncert „Džamirokvaja”, Bajagin kišni spektakl na Kalemegdanu i pomalo zaboravljeni nastup s početka godine – „Viva voks” u UN.

ROMAN ILI KNjIGA GODINE

„Društvo malih veštica” Une Kozić. Sama pomisao da je knjigu napisala devojčica od 12 godina, pokazuje da ima nade. Ako ne za nas, onda bar za našu decu.

ŠTA ĆE OBELEŽITI 2014.

Pozitivnije stvari. Iskreno, želim da u narednoj godini manje slušamo o pevaljkama, kriminalu i tračevima, a više da se bavimo naukom, proizvodnjom i razvojem. Vreme je da se napravi preokret u društvu i verujem da je naredna godina pravi trenutak za to.

TEHNIČKA NOVOTARIJA GODINE

„Ajfon 5S”. Jer je jednostavno prelep, odlično dizajniran i praktičan. Teško mu je odoleti.

Izvor: Politika

11. Decembar 2013Blic

200 najmoćnijih žena u Srbiji

Kriterijumi kojima smo se rukovodili pri izboru:
  • finansijski i politički uticaj
  • lakoća ostvarivanja ciljeva
  • prepoznatljivost u javnosti
  • lična harizma
  • lični autoritet i autoritet institucije koju predstavljaju

blic

 

51. MADLEN CEPTER (48)

Najveći mecena srpske kulture posle Drugog svetskog rata. Dovela je u Beograd čuvenu italijansku glumicu Ornelu Muti. Madlenijanum i ove godine beleži niz uspešnih kulturnih događaja, kao što je premijera predstave „Milanković“, posvećana našem velikom naučniku Milutinu Milankoviću. U Muzeju Cepter priređene su izvrsne, prestižne izložbe.

52. MILICA BISIĆ (16)

Profesorka Javnih finansija i Fiskalne politike na FEFA univerzitetu i direktorka korporativnih poslova u revizorskoj kući KPMG. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predavala je Teoriju cena i Institucionalnu ekonomiju. Bila je, između ostalog, direktorka korporativnih poslova u kompaniji „Filip Moris“ Beograd, a kao cenjeni poreski stručnjak direktor Poreske uprave Republike Srpske i zamenik ministra finansija u Vladi Srbije.

53. SVETLANA RAŽNATOVIĆ (151)

Najpopularnija folk pevačica u regionu. Ove godine objavila je album „Poziv“, koji je jedan od najprodavanijih, a njene nove pesme na „Jutjubu“ pogledali su milioni obožavalaca. Imala je uspešnu turneju po Evropi i zemljama Balkana. Gde god da je nastupala, tražila se karta više.

54. KATARINA ŠTRBAC (51)

Žena s najvišim činom u Vojsci Srbije. Pukovnica Štrbac je od 2008. godine načelnica Odeljenja za strategijske analize i bezbednosne integracije i prva je žena oficir koja je postala doktor nauka. Na listi je 1.500 uspešnih stručnih žena u Srbiji, a čitaoci „Blica“ izabrali su je za ministarku odbrane u „Blicovoj vladi“.

55. HEDVIG MORVAI HORVAT (56)

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan od 2007. godine. Glavni cilj Evropskog fonda jeste približavanje zapadnog Balkana EU. Evropski fond za Balkan raspolaže sa 1,5 miliona evra godišnje. Programi su usmereni na podršku mladim državnim službenicima, mladima koji žele da se aktivno uključe u razvoj države i podizanje kapaciteta istraživačkih organizacija.

56. SONJA MILADINOVSKI (103)

Član je Izvršnog odbora Sosijete ženeral Srbija, zadužena za finansije u toj banci. Bila je deo tima koji je radio na akviziciji kredita i klijenata KBC banke. Osim što je angažovana u Srbiji, Sonja Miladinovski je predsednica Odbora direktora Sosijete ženeral Crna Gora. Obe ove banke su među liderima na tržištu u regionu.

57. ANA DIŠIĆ (61)

Generalna direktorka šoping molova „Delta holdinga“. Još od 2005. godine nalazi se na čelu „Delta sitija“ u Beogradu i Podgorici. To su prvi projekti ovog tipa na našim prostorima i lideri u branši, koje je ove godine posetilo čak 14 miliona ljudi. Zajedno sa svojim timom zaslužna je za dolazak mnogih svetskih brendova, poslednji među njima H&M, koji od ove jeseni posluje u Srbiji.

58. DIANA DRAGUTINOVIĆ (58)

Viceguvernerka Narodne banke Srbije i nekadašnja ministarka finansija. U NBS nadležna je za finansijsku stabilnost i unapređenje finansijskog sistema. Predaje na osnovnim i master studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Bila je specijalni savetnik u Međunarodnom monetarnom fondu od 2002. do 2004. godine. Između ostalog, kreatorka je novog okvira monetarne politike Srbije, a učestvovala je i u konstrukciji modela za prognoziranje inflacije koji se koristi u centralnoj banci.

59. GORDANA PREDIĆ (53)

Državna sekretarka za medije u Ministarstvu kulture, članica Ljajićeve Socijaldemokratske partije Srbije, nekad novinarka. Angažovana je na izradi predloga novog zakona o informisanju i medijima. Najavljuje i konačno rešavanje načina finansiranja javnih servisa RTS i RT Vojvodina. Prošlog meseca ušla je u polemiku s Nacionalnim savetom za kulturu oko javnih nabavki u kulturi.

60. NATALIJA B. POPOVIĆ (-)

Više od dve godine na poziciji direktorke Centra za komunikacije „Hemofarma“. Odgovorna je za integrisane korporativne komunikacije, vodeće domaće farmaceutske kompanije koja je od 2006. deo nemačke „Stada grupe“ i ujedno najveći izvoznik farmaceutskih proizvoda u Srbiji. Pre „Hemofarma“, internacionalno korporativno iskustvo sticala je u „Britiš Ameriken tabako“.

61. BRANKA LETICA (71)

Direktorka sektora markentiške i korporativne komunikacija u VIP mobile. Po struci mašinski inženjer, Branka Letica je karijeru ipak gradila u sferi marketinga. U VIP-u je od 2007. godine, pre toga uspešno je radila u nekoliko marketinških agencija. VIP mobile je treći po snazi i po prisutnosti na tržištu Srbije mobilni operater.

62. RADMILA DIČIĆ DRAGIĆEVIĆ (39)

Sudija Vrhovnog kasacionog suda i doskarašnja v.d. predsednika beogradskog Apelacionog suda. Bila je u grupi osnivača Društva sudija Srbije. Predsednica sudskog veća u Specijalnom sudu postala je u vreme kada je mali broj sudija imao hrabrosti da dođe na to vruće mesto. Donela je nekoliko presuda u procesima optuženima za najteža krivična dela koje je javnost s pažnjom pratila. Važi za jednog od najboljih krivičara u srpskom pravosuđu.

63. SLAVICA PAVLOVIĆ (60)

Članica Izvršnog odbora Eurobanke EFG, upravlja sektorom finansija. Aktivna je i u Upravnom odboru Fondacije za studije nauke i umetnosti SANU-a. Dugogodišnjim iskustvom u reviziji uticala je na kreiranje poslovnog okruženja koji je plasirao Eurobanku među vodeće igrače na finansijskom tržištu.

64. VESNA KOVAČ (59)

Istaknuta članica Ujedinjenih regiona Srbije, u centar pažnje dospela je kada je 2012. godine postala potpredsednica parlamenta i kada smo je češće viđali u direktnim televizijskim prenosima sa sednica. Bila je zaposlena u Narodnoj banci, a obavljala je i funkciju sekretara Ministarstva finansija i državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije.

65. ANA IVANOVIĆ (64)

Drugi ženski reket Srbije. Ove godine sezonu je završila na 16. poziciji. Bivša je najbolja teniserka sveta i šampionka Rolan Garosa, jednog od najvažnijih turnira sveta. Njen izgled je često u prvom planu, pa je razni svetski mediji godinama proglašavaju najlepšom teniserkom i sportistkinjom. Magnet je za sponzore i po tom osnovu zarađuje veliki novac. Na početku karijere potpisala je višemilionske ugovore s najpoznatijim sportskim kompanijama.

66. SLAVICA KEŠELJ (67)

Generalna direktorka „Dijamanta“. Stručnjak je za finansije i osoba s velikim iskustvom u privredi. Kompanija zapošljava oko 1.100 ljudi i lider je na tržištu Srbije u proizvodnji jestivih ulja, margarina, biljnih masti i majoneza. Posluje u sastavu hrvatskog „Agrokora“, jedne od najjačih kompanija u jugoistočnoj Evropi koja se bavi proizvodnjom i distribucijom hrane.

67. GORDANA ČOMIĆ (42)

Potpredsednica Skupštine Srbije. Po obrazovanju fizičarka, a po opredeljenju i angažmanu političarka. U Demokratskoj stranci je od njenog osnivanja. Poslednjih pet godina sedi na potpredsedničkom mestu na kojem, kako se čini, ima više skretničarsku (daje i oduzima reč poslanicima) nego političku moć. Veći uticaj ostvaruje kao aktivna tviterašica i u samoj Demokratskoj stranci, gde je predsednica Foruma žena DS i član Predsedništva stranke.

68. LJUBICA MARKOVIĆ (55)

Direktorka kompanije „Beta pres“, vodeće privatne novinske agencije u zemlji. Nakon 20 godina rada u Tanjugu, s mesta stalnog dopisnika iz Rima napušta državnu agenciju i s grupom kolega 1992. godine osniva prvu privatnu novinsku agenciju u Srbiji. Dve decenije kasnije Beta je, pod njenim rukovodstvom, cenjena medijska kuća, pouzdanih informacija i uglednog konkursa za fotografiju.

69. NATAŠA VUČKOVIĆ (76)

Advokatica sa specijalizacijom za evropsko pravo od osnivanja je u DS. Bliska saradnica prof. Dragoljuba Mićunovića, s kojim je bila u Demokratskom centru do ponovnog ujedinjenja sa DS. Uvek u vrhu stranačke piramide, aktivna kao poslanica od 2007, u novembru 2012. popela se na, za nju dosad najvišu funkciju u stranci, mesto potpredsednika DS.

70. DRAGANA KALINOVIĆ (70)

Dragana Kalinović je na mestu direktorke Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2010. godine. U toku protekle godine, ova ustanova povećala je broj rešenja za penzionisanje koja se donose u zakonskom roku na 88 odsto, čime je postignut apsolutni rekord. Takođe, smanjen je broj žalbi, a u tradicionalnoj anketi, oko 80 odsto građana reklo je da je zadovoljno uslugama koje dobijaju od PIO fonda, što je za osam procenata bolji rezultat nego prošle godine.

71. ANA FIRTEL (-)

Izvršna direktorka Saveta stranih investitora (FIC) u Srbiji, organizacije koja okuplja najveće kompanije koje kod nas posluju. Njihova Bela knjiga je ugledna publikacija koja predstavlja sveobuhvatnu sliku poslovne klime u Srbiji. Pre nego što je došla u FIC, radila je kao stručnjak za bolje uslove poslovanja u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) i Savetodavnoj službi za strana ulaganja (FIAS) pri Svetskoj banci.

72. DRAGANA SIMIĆ (-)

V.d. direktora „Apoteka Beograd“, radila je i kao pomoćnica direktora za ekonomsko-finansijske poslove u vreme kada je ova zdravstvena ustanova imala najbolje poslovne rezultate. Nakon krize s nestašicom lekova i problema oko primene Zakona o javnim nabavkama, „Apoteka Beograd“ sada ima kompletno promenjen koncept firme i novi vizuelni identitet.

73. ANA MARKOVIĆ (-)

Članica je Izvršnog odbora AIK banke, koja u ovoj godini beleži rast poslovanja. Markovićeva je nadležna za upravljanje i kontrolu rizika i izveštavanje banke. Ima dugogodišnje iskustvo u bankarskom sektoru. Radila je na rukovodećim pozicijama u Komercijalnoj banci i Hipo Alpe-Adrija banci, odakle je došla u AIK banku.

74. RUŽICA MEVORAH (75)

Glavna i odgovorna urednica „Blic žene“, već godinama sa svojom ekipom pravi najtiražniji nedeljnik na Balkanu. U godini teškoj za sve magazine u svetu, „Blic žena“ je zadržala lidersku poziciju (sa više od 730.000 čitalaca nedeljno) sigurno i zato što se i dalje obraća običnoj ženi i piše o malom čoveku koji čini dobre i plemenite stvari. „Blic žena“ informiše, edukuje, zabavlja i brine o svojim čitaocima, a oni to cene.

75. MARINA MALJKOVIĆ (69)

Selektorka košarkašica i ćerka našeg legendarnog trenera Bože Maljkovića preti da nadmaši oca. Marina je trenutno trener francuskog Liona, gde pravi čuda. Mi ćemo je ove godine pamtiti po uspehu s Partizanom i reprezentacijom Srbije. Trenersku karijeru počela je sa svega 16 godina, da bi u 32. odvela reprezentaciju do četvrtog mesta na Evropskom šampionatu, gde je bila i jedina žena selektor. Probudila je žensku košarku u Srbiju, pa utakmice sada gledaju i navijači, a ne samo rodbina.

76. IVANA MIKOVIĆ (-)

Generalna direktorka B92. Na to mesto došla je nedavno, 15. novembra 2013, s konkurentske TV Prva, gde je radila kao direktorka Informativnog programa. Imaće težak zadatak da finansijski stabilizuje firmu koja je, prema izveštaju objavljenom na sajtu APR, prošlu godinu završila sa cca 400 miliona dinara gubitka. Grčki vlasnici B92 uzdaju se u njeno zavidno menadžersko iskustvo sticano na producentskim poslovima BBC i Foks televizije.

77. KATARINA JOVANOVIĆ (-)

Operska prvakinja svetskog imena. Za 15 godina uspešne karijere Katarina Jovanović je imala je 570 nastupa od Beograda, Ostrave, Londona, Brizbejna, Pariza, Čikaga, Berlina… Prošlog meseca odlikovana je francuskim ordenom za umetnost i književnost, jednim od najprestižnijih francuskih umetničkih počasti.

78. VIDOSAVA DŽAGIĆ (77)

Potpredsednica Privredne komore Srbije koja se godinama bori za interese srpske privrede u svim segmentima poslovanja. Član je Upravnog odbora Srpske banke, koja je u većinskom vlasništvu države. Džagićeva je istovremeno i član Saveta akreditacionog tela Srbije.

79. JOVANA BRAKOČEVIĆ (-)

Odbojkašica Vakif banke iz Istanbula najbolji je korektor sveta. Za nju kažu da je ženska verzija Ivana Miljkovića. Ova 196 centimetara visoka lepotica bila je deo tima na Evropskom šampionatu, koji je branio titulu, ali je stigao do četvrtog mesta. Ona je jedina Evropljanka koja je na četiri takmičenja proglašavana za najbolju igračicu.

80. SNEŽANA DIVAC (46)

Predsednica UO Fondacije „Ana i Vlade Divac“ i predsednica Fonda „Ana i Vlade Divac – Hod“. Humanitarnim radom se bavi već dve decenije, a sa suprugom, proslavljenim košarkašem, osnovala je fondaciju 2007. godine. U martu ove godine pokrenuta je kampanja „Jedan u milion“, tokom koje će prikupljena sredstva biti uložena u poboljšanje uslova za školovanje dece širom Srbije. Najviše je ponosna na činjenicu da su do sada skućili 350 porodica.

81. VIOLETA JOVANOVIĆ (84)

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ove godine je za doprinos zapošljavanju žena u Srbiji dobila nagradu „Svet različitosti“, koju dodeljuje Međunarodna alijansa žena. Organizacija koju vodi uspela je svojim predlozima i kritikama da natera državu da izmeni niz zakonskih rešenja važnih za poslovanje privrede, da ukine 138 parafiskalnih nameta, da smanji dokumentaciju za trudničko bolovanje…

82. MILICA BAJČETIĆ (82)

Klinički farmakolog u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj. Predsednica Evropskog društva za pedijatrijske farmakologije, koordinatorka globalnog istraživanja u pedijatriji GRIP. U nauci predstavlja Srbiju na najbolji način.

83. VESNA KESIĆ (-)

Načelnica odeljenja Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, jedan od naših vodećih specijalista u oblasti ginekološke onkologije. Zahvaljujući njoj, mnoge žene u Srbiji uspešno su fizički i psihički izašle na kraj s ginekološkim kancerom. Ove godine je postala predsednik Evropskog udruženja za ginekološki kancer i redovan profesor Medicinskog fakulteta. Svetsko udruženja ginekologa i akušera proglasilo ju je za svetskog akušera- ginekologa 2012. godine.

84. SLAĐANA BACKOVIĆ (57)

Na mesto direktorke Fonda za razvoj Slađana Backović je imenovana pre nešto više od tri godine. Njena pozicija ali i opstanak ove institucije dovedeni su u pitanje jer je jedan od predloga aktuelnog ministra privrede Saše Radulovića da se pored SIEPA i ova institucija ukine. Ono što je izvesno jeste da do toga neće doći u ovoj godini, ali se ostvarenje najavljenog scenarija može očekivati već u sledećoj.

85. MILICA MANDIĆ (78)

Mlada sportistkinja Tekvondo kluba Galeb sve nas je zadivila neverovatnim uspehom na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Kao 20-godišnjakinja osvojila je zlatnu medalju, prvu za našu zemlju od osamostaljenja i tako ušla u istoriju našeg sporta. Vredno trenira, studira odnose s javnošću, intimu čuva za sebe i primer je uspešne i skromne devojke.

86. MAJA KOVAČEVIĆ (62)

Sudija Vrhovnog kasacionog suda. Dugogodišnje lice Specijalnog suda, sudija Maja Kovačević je nakon oslobađajuće presude doskorašnjem ministru poljoprivrede Goranu Kneževiću, što je bio njen poslednji predmet, vratila u Vrhovni kasacioni sud, gde je i izabrana 2010. Iako se spominjala kao jedan od kandidata za mesto predsednika Vrhovnog suda, nije izabrana.

87. MARIJANA VASILESKU (-)

Novi član Izvršnog odbora Zberbanke Srbije, zadužena za poslovanje sa stanovništvom. Ima široko iskustvo stečeno na ruskom, rumunskom i kazahstanskom tržištu iz oblasti razvoja poslovanja sa stanovništvom, marketinga, razvoja proizvoda i prodaje i privatnog bankarstva. Pre bankarstva, Marijana je provela osam godina u kompanijama za proizvodnju i distribuciju robe široke potrošnje, gde je bila zadužena za marketing.

88. JELISAVETA KARAĐORĐEVIĆ (85)

Ćerka kneza Pavla, namesnika Kraljevine Jugoslavije. Istrajan borac za rehabilitaciju oca, u čemu je i uspela. Knez Pavle rehabilitovan je u novembru 2011. godine. Godinu dana kasnije njegovi posmrtni ostaci, kao i posmrtni ostaci kneginje Olge, preneti su iz Švajcarske u Srbiju i sahranjeni na Oplencu. Nastavlja borbu za imovinu Karađorđevića. Vraćena joj je vila „Crnogorka“, ranije oduzeta kneginji Olgi, a uključila se i u proces podele zaostavštine Josipa Broza, među čijim stvarima ima i onih koje su pripadale Karađorđevićima.

89. MIRJANA ILIĆ (88)

Sudija Specijalnog suda i disciplinski tužilac za sudije. Ima nezahvalnu ulogu da, bez prave podrške, sredstava i dovoljno kadrova ispituje rad sudija. To radi uprkos lošem zakonu koji nalaže da sudija može biti odgovoran za loš rad samo godinu dana unazad. Sve starije od toga mu je oprošteno. Pre ovog posla sudila je u važnim postupcima, kao što je bio onaj ubicama Brisa Tatona, ali su kazne koje je izreklo njeno veće prepolovljene u Apelacionom sudu.

90. DRAGIJANA RADONJIĆ PETROVIĆ (73)

Partner i predsednik Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva „MV investments“. Članica je Beogradske berze, osnivač konsultantske kompanije „Rose Capital“ i članica Udruženja poslovnih žena. U prethodnoj vladi bila je državna sekretarka za regionalni razvoj i posebni savetnik ministra finansija.

91. SVETLANA TOLMAČEVA (93)

Predsednica Izvršnog odbora Prokredit banke. Na čelu banke od 2009. godine. Ruskinja, rođena u Volgogradu, preselila se u Srbiju pre više od decenije da bi radila na poziciji internog revizora. Od juna 2004. godine postaje izvršna direktorka finansijskog sektora, a pre četiri godine preuzima rukovodeću funkciju u Izvršnom odboru.

92. MANJA GRČIĆ (-)

Direktorka korporativnih i regulatornih poslova grčke medijske imperije „Antena grupa“ za Srbiju, koja je vlasnik TV Prva. Važi za vrsnog medijskog profesionalca s najviše kontakata u medijskim i političkim krugovima u regionu, zbog čega su je čelni ljudi „Antene“ i odabrali za realizaciju daljih poslovnih planova u ovom delu Evrope. Pre ovog posla, bila je generalna direktorka Televizije B92.

93. NATAŠA MARJANOVIĆ (97)

Izvršna direktorka „Delta Đenerali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom“. Imovina fondova kojima društvo upravlja iznosi više od pet milijardi dinara, što čini četvrtinu tržišta dobrovoljnih penzijskih fondova. Gotovo 50.000 članova ukazalo je poverenje fondovima kojima upravlja „Delta Đenerali“. Na toj funkciji je od 2007. godine.

94. VESNA RAKIĆ VODINELIĆ (98)

Dugogodišnja profesorka beogradskog Pravnog fakulteta i Univerziteta „Union“, nekadašnja direktorka Instituta za uporedno pravo. Poznata po žestokim kritikama autoritarnog ponašanja vlasti u Srbiji i uticaju politike na pravosuđe. Ove godine odlučila je da se oproba u politici kao predsednica Političkog saveta Nove stranke, koju predvodi bivši funkcioner DS Zoran Živković.

95. MAJA KOLAR (106)

Šest godina je direktorka marketinga i komunikacija u Banci Intezi, brenda koji prema rezultatima istraživanja vodećih agencija za marketinške analize ima najveću vrednost kako u celokupnom bankarskom sektoru Srbije, tako i u okviru njene matične grupe Inteza Sanpaolo. U više navrata banka je proglašavana kompanijom koja najbolje komunicira s medijima, a ponela je i tri priznanja Društva Srbije za odnose s javnošću.

96. BRIGITE STRELER (96)

Generalna direktorka kompanije „L’Oréal Balkan“, sa sedištem u Beogradu, čitavu profesionalnu karijeru provela je u „L’Oréal grupi“. Od 2004. godine uspešno upravlja firmama u Srbiji i Bugarskoj, a danas je zadužena i za filijale u Hrvatskoj i Sloveniji.

97. DRAGANA NIKOLIĆ SOLOMON (91)

Posle sedam godina provedenih na mestu šefa Odeljenja za medije Misije OEBS, preuzela je dužnost šefice pres-službe Euleksa, misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu i Metohiji. Aktivno učestvuje u aktuelnoj izradi novog medijskog zakonodavstva i zalaže se za medijsku reformu.

98. MAJA GOJKOVIĆ (100)

Poslanica SNS i članica Predsedništva te stranke. Na poslednjim izborima njena Narodna partija izašla je na listi URS-a, ali je tokom razgovara o formiranju Vlade izbačena iz te koalicije jer je samostalno vodila pregovore s Borisom Tadićem, tadašnjim kandidatom DS za premijera. Iako je tada govorila da je DS prirodni partner URS, pa i njene partije, po formiranju nove vlasti predvođene SNS brzo se okrenula naprednjacima. Bila je gradonačelnica Novog Sada, u čije je vreme potpisan sporni ugovor sa ATP Vojvodinom.

99. BRANKA ĐUKIĆ (74)

Već četiri godine je direktorka novinske agencije Tanjug, a na mestu glavnog i odgovornog urednika nalazi se od 2006. Državnu novinsku agenciju uspela je ne samo da održi u teškim vremenima već i da je podmladi i kadrovski obnovi. U situaciji kad mnoge komercijalne medijske kuće beleže gubitke, državni Tanjug posluje pozitivno, zahvaljujući Branki Đukić, koja je dokazala da ima i menadžerske sposobnosti.

100. KATARINA GABOROVIĆ (125)

Rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose s javnošću u Rajfajzen banci. Nedavno su dobili nagradu „Banka godine u Srbiji“, koju dodeljuje ugledni finansijski magazin „The Banker“. Ovo je peto priznanje za najbolju banku koje je ovaj poznati britanski magazin dodelio Rajfajzen banci tokom 12 godina njenog poslovanja u Srbiji, a Katarina je dobitnik brojnih priznanja u oblasti marketinga.

Izvor: Blic