5. Decembar 2013eKapija

Biljana Jovanović, vlasnica kompanije “Luna” – Možemo da pariramo svetskim brendovima

Zašto bi nešto što je inostrane proizvodnje bilo kvalitetnije, a samim tim i skuplje, od onoga što se proizvodi u našoj zemlji? Umesto da podstičemo domaću proizvodnju kupovinom proizvoda koji se izrađuju u Srbiji, jedan deo naših građana veruje da sve što je domaće nikada ne može biti jednakog ili boljeg kvaliteta od onoga što je proizvedeno u inostranstvu, kaže u razgovoru za “eKapiju” vlasnica modne kompanija “Luna” Biljana Jovanović.
Biljana Jovanović Biljana Jovanović

I dok domaća tekstilna industrija ostaje u senci dolaska novih inostarnih brendova, “Luna” poslednjih nekoliko godina beleži rast proizvodnje čak oko 25%.

eKapija: Na kraju smo 2013. Koliko te zadovoljni poslovanjem “Lune” u ovoj godini?

– Modna kuća kuća “Luna” od svog osnivanja 1990. godine, pa sve do danas, evo već dvadeset tri godine, ide korak napred. Menadžment “Lune” na kraju svake godine postavlja sebi veće ciljeve za godinu koja sledi. Bez obzira na sve okolnosti u kojima poslujemo mogu da kažem da sam zadovoljna rezultatima koje je modna kuća “Luna” postigla u 2013. godini. Ono na šta sam najviše ponosna je više od 135 zaposlenih koji danas rade u našem poslovnom sistemu, a dobar deo njih za “Lunu” radi više od 15 godina. Odnos sa zaposlenima je zasnovan na dubokom poverenju koje predstavlja stub stabilnosti modne kuće “Luna”.

“Luna” danas, osim što proizvodi kompletan asortiman garderobe za poslovnu ženu, posluje i kroz lanac eksluzivnih maloprodajnih objekata na najatraktivnijim lokacijama u: Mariboru, Rogaškoj Slatini, Novom Sadu, Beogradu, Požarevcu, Čačku, Leskovcu, Kragujevcu, Podgorici, Budvi, Bjeljini, Oslu i Bratislavi.

luna2

eKapija: Poslednjih godina je evidentno da širite svoje poslovanje i na inostrana tržišta. O kojim zemljama se radi?

– Cilj i strategija modne kuće “Luna” jesu konstantno širenje na druga tržišta. “Luna” je brend prepoznatljiv, pre svega, po kvalitetu i dosledan ciljnoj grupi kojoj se obraća. Tačno je da je “Luna” poslednjih godina bitno proširila svoje poslovanje i na inostrana tržišta i na taj način postala internacionalni brend. Kao izvozno orijentisana kompanija “Luna” danas izvozi preko 40% svojih proizvoda. Kao što sam pomenula, naše kreacije prisutne su, osim na tržištu Srbije, i na tržištima: Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Norveške i Slovačke.

eKapija: Odakle dolaze materijali koje koristite?

– Imajući u vidu da je nama u “Luni” kvalitet proizvedenih odevnih predmeta na prvom mestu tako biramo i dobavljače za materijale od kojih prizvodimo naše odevne predmete. Materijale nabavljamo iz celog sveta. S obzirom na to da redovno posećujemo svetske sajmove na kojima se promovišu najnoviji, ne samo modni trendovi, nego i najnoviji materijali od kojih se ti odevni predmeti proizvode, trudimo se da naši dobavljači uvek budu oni koji nam u svakom trenutku i u kontinuitetu mogu obezbediti vrhunski kvalitet.

luna3

eKapija: Kako se borite sa stavom da ako je nešto naša proizvodnja, to ne može da bude skupo koliko i svetski poznati brendovi? Zapravo, susrećete li se uopšte sa ovakvim predrasudama?

– Na žalost, susrećem se sa tim stavom koji ni u kom slučaju ne mogu da razumem. Zašto bi nešto što je inostrane proizvodnje bilo kvalitetnije, a samim tim i skuplje, od onoga što se proizvodi u našoj zemlji? Smatram da je to samo jedna predrasuda koja vlada i koja je potpuno neosnovana. Umesto da podstičemo domaću proizvodnju kupovinom proizvoda koji se izrađuju u našoj zemlji jedan deo naših građana veruje da sve što je domaće nikada ne može biti jednakog ili boljeg kvaliteta od onoga što je proizvedeno u inostranstvu. Mi vas sve pozivamo da dođete u “Lunu” i uverite se u suprotno – da odevni predmeti koji se proizvode u Srbiji itekako mogu da pariraju garderobi koja se proizvodi u svetu.

eKapija: Aktivni ste i u Udruženju poslovnih žena. U kom smeru treba da se promeni poslovni ambijent u Srbiji da bi napredovalo i žensko preduzetništvo?

– Žene u Srbiji na sve načine trebalo bi ohrabriti da se bave preduzetništvom i da same pokreću sopstveni biznis, jer u našem okruženju ima, zaista, jako mnogo uspešnih žena koje sam upoznala upravo u Udruženju poslovnih žena. To su ne samo obrazovane nego i borbene i hrabre žene koje se ne plaše da se upuste u formiranje i izgradnju sopstvenog biznisa. To je naročito bitno u današnje vreme velike nezaposlenosti, jer bi na taj način svaka od žena preduzetnica, ne samo obezbedila posao za sebe, nego i za još nekoliko ljudi. Što je, priznaćete, zaista velika stvar.

luna4

eKapija: Koji su modni trendovi za predstojeću sezonu (zima 2013/2014) koje preporučuje modna kuća “Luna”?

– “Lunine” zimske kolekcije, ali i sam brend “Luna”, prepoznatljivi su po kaputima i oni su prisutni u svakoj grupi kolekcije i dostupni u različitim veličinama, krojevima, dezenima, tako da zadovolje ukuse i potrebe naših dragih kupaca.

U zimskoj kolekciji 2013/2014 dominiraju bež tonovi i boja peska u različitim kombinacijama i materijalima: veluru, plišu, viskozi, krznu, pletenini, čipki. Zato smo kolekciju podelili u 3 grupe.

U prvoj grupi bež i pesak kombinovali smo sa tirkiznom i belom bojom na kaputima, suknjama i pelerinama, sakoima i tunikama. Druga grupa modela karakteristična je po zanimljivim detaljima, poput krzna sa dugom dlakom u pesak i roze boji na kaputima i pončou, bundi i prsluku, ali i kao samostalne kragne. Za svečane prilike namenili smo treću grupu modela – haljine od neprevaziđene čipke u crnoj i crvenoj boji. Mogućnosti za kombinovanje, čak i u zimskom periodu, su brojne: od poslovne elegancije do crvenog tepiha. Na damama je samo da izaberu, a prodajni tim “Lune” na raspolaganju je za sve informacije, konsultacije, eventualne korekcije.

eKapija: Koji su poslovni planovi “Lune” za naredni period?

– Da rastemo polako, ali sigurno. Da se i dalje širimo na svetska tržišta, ali pre svega, da i dalje damama u Srbiji i širom sveta budemo sinonim elegancije i ženstvenosti. Da se u “Luna” modelima osećaju sigurnije, zadovoljnije i zavodljivije. Jer, njihovo zadovoljstvo nam je motiv više da budemo bolji i uspešniji i u godini koja je pred nama, kao i u svakoj narednoj godini.

Autor: J.Đ.

Izvor: eKapija

4. Decembar 2013Poslovi

Prvi srpski ženski poslovni forum: Napraviti razliku

„Živimo u muškom svetu, u kojem se žene na svaki način obeshrabruju prilikom uspona u društvenoj i poslovnoj hijerarhiji. Međutim, mera njihovog uspeha zavisi, pre svega, od njih samih, njihove upornosti i spremnosti da ruše predrasude“, ocenjeno je na Prvom ženskom poslovnom forumu „Napraviti razliku“, koji je protekle nedelje održan u beogradskom hotelu „Metropol“. Forum se organizuje pod pokroviteljstvom TGI grupe, Kluba prvih žena, Privredne komore Beograda i Udruženja poslovnih žena Srbije.

„Neograničena sloboda muškaraca moguća je zato što su žene prestale da osvajaju slobodu i pristaju na dobrovoljno robovanje. U Srbiji su generacije žena odrasle u bespravlju, što je za direktnu posledicu imalo iskorenjivanje ženske inicijative i instikta za delovanje i akciju kako bi se poboljšao sopstveni život. Žene moraju da znaju šta hoće od sebe i drugih, ali da se za to bore ženski – osmehom, rečima i znanjem koje niko ne može dovesti u pitanje“, poručila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, otvarajući Prvi srpski ženski poslovni forum, na kome su učestvovale žene koje zauzimaju visoka mesta u poslovnom establišmentu ili su kao javne ličnosti prepoznate kao dosledni promoteri ženskih prava.

Ignorisanje i prećutkivanje, koje je kao globalni fenomen prisutno i u Srbiji, jeste, prema rečima Tabakovićeve, najveći zločin nad ženama, jer su one te koje stvaraju najveće vrednosti u životu. „Osećaj za druge ljude, emocije i iskrenost, svojstveni ženama, neophodni su, i zato je potrebno više žena lidera“, rekla je Tabakovićeva i dodala da je centralno bankarstvo i dalje muška profesija, jer je među 200 predsednika centralnih banaka u svetu samo 17 žena, a u Evropskoj centralnoj banci na 23 rukovodeća mesta nema nijedne žene.

Glavni pokrovitelj konferencije, koja je okupila stotinak uspešnih i uticajnih žena, jeste TGI grupa, čiji je predsednik Simeon Comokos poručio da je njegov cilj da Srbija postane društvo jednakih mogućnosti, čijem će razvoju žene doprinositi u skladu sa svojim nedovoljno iskorišćenim potencijalima.

Kompozitorka, profesorka i akademik Isidora Žebeljan rekla je da se stiče utisak da su u srpskom društvu žene sa integritetom nepodobna pojava. „Društvo mora da zaštiti ugnjetavane žene, a to može samo ono društvo u kojem se razvija zajedništvo, poštovanje i ljubav, sa idejom nesvrsishodnog služenja od kojeg nema lične koristi“, rekla je Isidora Žebeljan.

Pisac i slikarka Mirjana Bobić Mojsilović tvrdi da živimo u muškom svetu. „Iako u Skupštini Srbije ima zadivljujuće mnogo žena, javna scena u Srbiji je bojno polje, na kojem se vodi rat protiv žena. Poražavajuće je što uspešne žene postaju laka meta i glineni golub za svaku vrstu podle kritike, jer su izložene brojnim predrasudama i sumnjama u njihov uspeh. Ona je nemoralna, mračna, ili glupa i nedovoljno obrazovana, ružna, stara ili nema decu…“, opisala je Bobićeva tipičan muški utisak o uspešnoj ženi, nazivajući to nezapamćenom agresijom prema ženi. Ukazujući da je samo od početka ove godine u Srbiji ubijeno 40 žena, Bobić Mojsilović je rekla da će odnos prema ženi biti još tragičniji koliko društvo postaje primitivnije i siromašnije.

Generalna direktorka kompanije „Filip Moris“ za jugoistočnu Evropu, Stejsi Kenedi, rekla je da promene u muškom svetu treba da krenu od žena, ali da im je neophodna podrška korporacija i države. „Prva stvar koju sam naučila u muškom poslu, među kolegama muškarcima, bila je da ne smem upasti u klopku da moram da promenim sebe i svoju žensku stranu. Žene mogu da donose teške odluke i da zadrže osećajnost karakterističnu za njihov pol“, rekla je Kenedijeva i dodala da je teško da se ženski glas čuje ako samo jedna žena sedi za stolom i da je tri je magični broj i u vladi i u firmama.

Direktorka „Tanjuga“, Branka Đukić, navela je da joj lično menadžersko iskustvo potvrđuje da se muškarci i žene na istom poslu ne vrednuju jednako, jer uspeh muškaraca je respektabilan, dok je uspeh žena gotovo nepoželjan. Istakla je da muškarci nisu jedini krivci za odsustvo socijalne prohodnosti žena, jer tome u velikoj meri doprinosi konformizam žena i njihova nespremnost da se na poslovnom planu izađe na crtu muškarcima.

Portparol Hitne pomoći, Nada Macura, rekla je da borba za rodnu ravnopravnost počinje u porodici, a da se moć stiče upornim radom i neodustajanjem pred teškoćama. „Žene se moraju pokrenuti i boriti, ne smeju se predavati, ma koliko bilo prepreka“, naglasila je Macura. Direktorka privatne Opšte bolnice „Bel medik“, Jasmina Knežević, navela je podatak da je u Srbiji 26 odsto žena na vodećim pozicijama u firmi, a da je 18 odsto na poziciji direktora ili suvlasnika firme, što je znatno manje nego u nekim evropskim zemljama (35 odsto).

Predsednik ITM grupe, Toplica Spasojević, podsetio je da se žene sada nalaze na čelu mnogih kompanija i da postoje istraživanja koja pokazuju da se žene polako visinom primanja približavaju zaradama koje imaju muškarci. Pored toga, žene se sve češće odlučuju za preduzetništvo, ali je njihovo učešće u upravnim odborima kompanija nešto manje.Predsednica Evropske profesionalne ženske mreže, Marija Bos, održala je motivacioni govor, u kojem je poručila da je važno da se čuje mišljenje žena kada je u pitanju odlučivanje, da ponekad problem predstavljaju kulturne barijere, odnosno to što nemaju dovoljno samopouzdanja da shvate da mogu biti u bordovima kompanija, kao i da mogu imati istu platu kao muškarci.

Izvor: Poslovi

4. Decembar 2013Lider

Predstavljamo Liderovu rang listu 300 najmoćnijih žena

Konferencija Žene u biznisu koju organizira poslovni tjednik Lider održat će se sutra u Hypo centru u Zagrebu.

zene u biznisu

Na susretu okupljamo vlasnice, direktorice i menadžerice kompanija u regiji kako bi istaknuli uspješna iskustva, okupili i povezali poslovne žene iz regije, motivirali ih na nove pothvate te ujedno potaknuli inicijativu za povećanje zastupljenosti žena na najvišim položajima. Susret će obilježiti i predstavljanje Liderove rang liste 300 najmoćnijih žena u hrvatskom poslovnom svijetu.

Osim predstavljanje liste udionici će imati priliku poslati razmišljanja i savjete Nele Sršen, Sanje Popović-Pantić i Sanele Prodanović u razgovorima One on One. Posebno zanimljiva bit će dva okrugla stola s temam Žena je ženi i Žene i inovativnost.

Mlade inovatorice Ana Burica i Josipa Majić otkrit će kako su došli na ideju i koliko im je trebalo da razviju svoje proizvode iDerma i Tedy The Guardian. Vida Demarin iz poliklinike Aviva dat će svoj pogled na inovativnost u biznisu, dok će predsjednica Uprave Tele 2 Malin Elisabeth Holmberg iznijeti kako je biti na čelu teleoperatera koji inovacijama osvaja tržište. Gordana Kovačević, predsjednica Uprave Ericsson Nikole Tesle, dat će svoj pogled iz tvrtke koja svoje inovativne proizvode izvozi po cijelom svijetu. Pogled iz muškog kuta zastupa će Saša Cvetojević, osnivač Zagrebačkog inkubatora poduzetništva.

Žena je ženi… tema je drugog okruglog stola, a bit će zanimljivo čuti kako panelistice iz raznih branši govore o pomoći kolegica. Sudjelovat će Jelena Veljača, Dubravka Vrgoč, Natalija Lacmanović, Maja Enis i Dren Žekić.

Osim okruglih stolova bit će zanimliva i predavanja Mirjane Krizmanić o tome kako preskočiti prepreke, te Sanele Dropulić iz AGIT-a oko fleksibilnog radnog vremena za zaposlene majke. Naravno, ne treba zaboraviti druženja i razmjenu iskustva u pauzama i ručku nakon konferencije.

Izvor: Lider

3. Decembar 2013Ekonometar

Novosađanka, stručnjak za roštilj meso

Jedan od najvažnijih projekata bila je zaštita brenda i poreklo za leskovačko roštilj meso, po kome se u okviru privatnog Udruženja prerađivača mesa i mleka, radilo čitave tri godine Tatjana Nikolić, kako voli da kaže „čista Novosađanka”, vrlo brzo je, nakon udaje, upoznala južnjački mentalitet – tradiciju i običaje i još 1990. godine ušla u privatne biznis vode u kojima do današnjih dana uspešno plovi. To je doprinelo da osvoji mnoga laskava priznanje među kojima je i nedavno „žena zmaj”, priznanje koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Tatjana ne krije da joj je u tome mnogo pomogao suprug Dragiša sa kojim u skladnom braku ima dva sina, studenta i srednjoškolca.
Tatjana Nikolić Tatjana Nikolić

Bilo je teško iz „srpske Atine”, Novog Sada, uočiti sve prednosti i mane „srpskog Mančestera” – Leskovca. Južnjački temperament, miris roštilja, oduševljavali su me, mamili i inspirisali pa smo suprug i ja započeli posao osnivanjem samostalne mesarske radnje „Srbija” koja je nedavno registrovana kao „DTA Nikolić”, Leskovac. Uz proizvodnju, preradu i prodaju mesa Tatjana se, kao inženjer za menadžment u industriji, u svom preduzeću bavi i kontrolom kvaliteta.

U početku je to bila mala zanatska radnja, skromnih kapaciteta, koja je poslovala kao porodična firma. Kako smo uvek bili orijentisani na ispunjavanje zahteva kupaca, vremenom smo povećali obim poslovanja i uveli nove proizvode u asortiman. Zaposlili smo i nove radnike, priseća se Tatjana početka. Kasnije je došlo do proširenja kapaciteta, do modernizacije opreme i inoviranja tehnoloških postupaka. Asortiman proizvoda je povećan na oko 50 različitih artikala. Uvek se težilo da proizvodi budu visokog kvaliteta, u skladu sa potreba ma kupaca. Ova orijentacija se pokazala kao uspešna, tako da je 2000. godine otvoren novi maloprodajni objekat u Leskovcu. Počela je i prodaja na veliko, a proizvodni program se povećao.

Firma je 2006. godine učestvovala u privatizaciji jedne društvene klanice, pa je otkupljena klanica „Vinogradar” iz Vlasotinca. Uložena su značajna sredstva u rekonstrukciju ovog objekta i proširena je proizvodnja na 1500 metara kvadratnih. Krajem 2008. godine je otvorena klanica za uslužno klanje svinja i goveda i preseljena prerada na novu lokaciju. Projekat za rekonstrukciju je rađen tako da zadovoljava najviše zahteve standarda za bezbednost i kvalitet proizvoda.

O svojoj supruzi Tatjani, Dragiša kaže da je pravi profesionalac i da je veoma ambiciozna: – Tu svoju ambiciju prenosi i na mene. Ne sluša druge, ponekad ne posluša ni mene, ali joj ne zameram, jer se uvek pokaže da su joj odluke ispravne – veli Dragiša Nikolić.

Tatjana dodaje da su, prateći savremene tokove, odmah ušli u postupak standardizacije poslovanja u skladu sa zahtevima ISO 9001, i Hasap.

Sertifikacija je obavljena 2008. godine od strane 51S210 – MET i to je bila prva klanica i prerada u Jablaničkom okrugu koja je dobila sertifikovane standarde.

Jedan od najvažnijih projekata bila je zaštita brenda (imena) i porekla za leskovačko roštilj meso, na kome se u okviru privatnog Udruženja prerađivača mesa i mleka radilo čitave tri godine. Vlasnici smo zaštićenog imena i geografskog porekla za proizvod koji je već godinama najpopularniji brend Leskovca. I to ne samo u našoj zemlji već i van granica, kaže Tatjana.

“Danica” za primer

Tatjana Nikolić je predsednica udruženja poslovnih žena „Danica” u Leskovcu. U našem udruženju ima 65 žena. Sve one su veoma uspešne u svojoj branši.

Nedavno smo proslavile treću godinu postojanja. Trudimo se da svojim radom, poslovanjem i biznisom koji vodimo budemo dobar primer. Udruženje poslovnih žena „Danica” prigodnom svečanošću je nedavno obeležilo svoj dan i proslavilo osvajanje prestižne nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja”, koja je ove godine, krajem oktobra, u kategoriji afirmacije ženskog preduzetništva, dodeljena predsednici udruženja Tatjani Nikolić.

Najveći uspeh u ovoj godini je stvaranje Asocijacije malih ženskih udruženja koje će se, nakon registracije, pridružiti Udruženju poslovnih žena. Poslovne žene učestvovale su u pisanju lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost, a svojim uspehom one smatraju usvajanje primedbi koje su ušle u plan.

U okviru proslave, članice udruženja poslovnih žena „Danica” priredile su prodajnu izložbu radova i pripremile stare kulinarske specijalitete.

Izvor: Ekonometar

3. Decembar 2013Čačanske Novine

Manjim nametima do većeg zapošljavanja

“Sigurna sam da bi veliki procenat privrednika, smanjenje izdvajanja na zarade zaposlenih, u velikoj meri iskoristi za legalno upošljavanje nove radne snage, što bi u znatnoj meri uticalo na smanjenje sive ekonomije”
Gorana Tanasković Gorana Tanasković

Nedavna nagrada kojom je Udruženje poslovnih žena Srbije odalo priznanje Gorani Tanasković direktorki i rukovodiocu Udruženja poslovnih žena Nadežda Petrović, istovremeno i rukovodiocu Organizacione jedinice Regionalne privredne komore Kraljevo u Čačku, idealan je povod da sa nekim ko izuzetno dobro poznaje prilike u čačanskoj privredi porazgovaramo o trenutnoj privrednoekonomskoj situaciji u našem gradu, ali i o položaju žena i njihovom mestu u svetu biznisa.

– Udruženje Nadežda Petrović osnovano je 2009. godine, i okuplja oko 40 članica, uglavnom vlasnica privatnih preduzeća i radnji ali i ostalih poslovnih žena koje daju izuzetno veliki doprinos preduzetništvu, stvaranju privrenog ambijenta i pomoći drugima. Misija udruženja je postizanje što veće ekonomske nezavisnosti članica udruženja i podsticanje ženskog poslovnog duha.

Da bi žene preduzetnice ostvarile svoje ciljeve i zauzele mesto u društvu koje im pripada, one moraju da prvo kao majke, stvore takav privredni ambijent, gde će njihova deca i buduće generacije imati svoje mesto na tržištu rada, biti uvažavani, dati svoj pun doprinos privrednom razvoju.

– Udruženje je za četiri godine sprovelo 12 projekata, koji se odnose na osnaživanje žena i njihovu edukaciju, pomoć pri odabiru posla, mentorski programi za novoformirane preduzetnice ili žene koje nameravaju da pokrenu sopstveni biznis sa akcentom na žene u ruralnim sredinama, umrežavanju sa ostalim poslovnim ženama iz inostranstva kao i pomoć mladima. Posebno smo ponosne na projekat koji sprovodi upravo sa mladima, učenicima završnih razreda osnovnih škola i srednjoškolcima, budući da smatramo da jedan od razloga velike nezaposlenosti i odlaska mladih visokostručnih kadrova u inostranstvo, leži upravo u neusklađenosti obrazovanja i potrebe privrede i neupućenosti dece o deficitarnim zanimanjima – objašnjava ciljeve Udruženja Nadežda Petrović, Gorana Tanasković.

Čekajući industrijsku zonu

Kao neko ko se nalazi na čelu Organizacione jedinice RPK Kraljevo i raspolaže sa relevantnim podacima, kako ocenjujete trenutnu privrednu i ekonomsku situaciju u našem gradu?

– U gradu danas posluje oko 6.000 privrednih subjekata većinom preduzetničkih radnji (oko 4.500) i mikro i malih preduzeća koja čine oko 97 odsto privrednih društava. Mada poslednjih godina raste broj preduzeća iz proizvodnih delatnosti, trgovina i dalje prednjači u strukturi preduzeća sa 37, a prati je proizvodnja koja u ukupnim poslovnim prihodima učestvuje sa 42 odsto. Prema podacima iz marta 2013. broj zaposlenih je 27.603 od čega u privrednim društvima 13.296, u preduzetnič kim radnjama 8.416, a u vanprivredi 5.510. Od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima 56 odsto je u prerađivačkoj delatnosti. Stopa nezaposlenosti trenutno iznosi 28 odsto, a što se tiče spoljnotrgovinske razmene, Čačak je među najvećim izvoznicima u Zapadnoj Srbiji. Ono što je karakteristično za grad je da uprkos tome što je veliki uvoznik, u uvoznom asortimanu dominiraju sirovine i poluproizvodi, a od gotovih proizvoda dominiraju proizvodi koji se većinom ne proizvode u našem kraju. Za prvih devet meseci 2013. čačanski privrednici su izvezli 101,4 miliona dolara, a uvezli dobra u vrednosti 157,7 miliona dolara, pa je pokrivenost uvoza izvozom 64 odsto.

Mada predstavnici lokalne vlasti tvrde da Čačak ne zaobilaze investitori, stiče se utisak, kada su investicije u pitanju, da Čačak u mnogome zaostaje za nekim drugim gradovima.

– Čačku je neophodna dobro locirana, savremena industrijska zona, infrastrukturno opremljena, koja može da zadovolji sve potrebe zahtevne industrijske proizvodnje kako inostranim tako i domaćim privrednim subjektima. Za onog ko ima dobru ideju i sredstva za investiranje, vreme je najbitnija stavka pri odluci gde će investirati, a samo sa unapred pripremljenom industrijskom zonom koju možemo odmah ponuditi , možemo očekivati pozitivne rezultate. Takođe, za ozbiljnog investitora, pored dobro opremljene industrijske zone bitna je kvalifikovana radna snaga, a subvencije treba da budu tek na poslednjem mestu.

Lokalna samouprava je donela odluku o lokaciji i izgradnji industrijske zone, koju mora da prati budući auto put, a time se aktivira i aerodrom u Lađevcima.

tanaskovic

Pozitivan efekat subvencija

Da li mislite da pored ekonomskih mera Vlade Srbije i lokalna samouprava treba da se više angažuje na ovom polju. Recimo kroz smanjenje lokalnih komunalnih taksi?

– Podsećam da je od 01.10. 2012. godine, ukinuta lokalna komunalna taksa za mala preduzeća i radnje. Privrednici smatraju da doprinos lokalne samouprave može biti u smanjenju poreza na imovinu (što nije učinjeno, ali ima najava za 2014.) i naknada za gradsko građevinsko zemljište i ostalim komunalnim uslugama koje su u nadležnosti grada, a koji su u sadašnjim uslovima privređivanja izuzetno veliki i na koje privrednici stalno ukazuju. Smanjenjem ovih naknada, može se postići znatna ušteda u privredi.

Uprkos neprestanim najavama da će država rešiti problem crnog tržišta rada, stiče se utisak da se sve svodi samo na načelne stavove.

– Godinama se ističe da su porezi i doprinosi na zarade veliki i da je to jedan od osnovnih razloga postojanja tako velikog procenta sive ekonomije kod nas. Sigurna sam da bi mnogi privrednici, smanjenje izdvajanja na zarade zaposlenih, u velikoj meri iskoristili za legalno upošljavanje nove radne snage, što bi u znatnoj meri uticalo na smanjenje sive ekonomije. Što se tiče zapošljavanja u Čačku, situacija bi bila još teža da lokalna samouprava nije izdvojila sredstava za samozapošljavanje i pomoć pri zapošljavanju postojećim privrednim subjektima, uprkos izostanka dela koji je trebalo da obezbedi ministarstvo. Za lokalnu samoupravu su najbitniji prihodi od poreza na zaposlene i nikako joj ne ide u prilog dalje procentualno smanjenje ovog nameta privredi, ali razliku može da nadomesti samo novim upošljavanjem iz sfere sive ekonomije, a što se može postići smanjenjem svih poreza i doprinosa na zarade.

Lokalni garantni fond

Pa ipak čačanski privrednici su negativno ocenili projekat subvencionisanja kamata.

– Svako ko ozbiljno razmišlja o ulaganjima u osnovna sredstva, planira dugoročno o većim investicijama, ima dobru poslovnu ideju što će na kraju imati efekat na celu zajednicu. Krediti za osnovna sredstva su zato i jeftiniji i daju se na duži vremenski period jer i efekti ovog ulaganja se očekuju u jednom dužem vremenskom periodu. To je i osnovni razlog zašto nije bilo zainteresovanih privrednika za ovu vrstu kredita, na koju su oni upozorili nadležne u Gradskoj upravi ali kasno, kada je odluka već bila doneta. Zato je i odlučeno da se ova sredstva koja nisu iskorišćena, a namenjena su privredi preusmere u kredite za obrtna sredstva.

Čačanski privrednici godinama upozoravaju na odsustvo povoljnog privrednog ambijenta u gradu.

– Lokalna samouprava može da utiče na poboljšanje poslovne klime kroz usklađivanje infrastrukturnih objekata prema potrebama lokalne privrede: uređenje građevinskog zemljišta, lokalnih puteva sa prateć om infrastrukturom, ozbiljnijom kontrolom nad radom javnih preduzeć a. Posebno prema onima koja godinama posluju sa gubicima, a nadoknađivanje se vrši iz sredstava svih poreskih obveznika. Njen doprinos može da se ogleda u nastajanju bolje vidljivosti privrede grada, prezentovanju same privrede putem sajta ali i svih vidova administracije koje radi lokalna samouprava. Po oceni privrednika, povoljni uslovi za dugoročno održiv rast stvaraju se samo temeljnim reformama privrednog sistema. Čačanski privrednici su okrenuti spoljnotrgovinskoj razmeni, tako da su problemi oko kursa dinara, obezbeđenje garancija za dobro izvršenje posla po osnovu izvoznih ugovora kao i obezbeđenje sredstava za pripremu izvoza po sklopljenim izvoznim ugovorima neophodni, a tu bi lokalna samouprava mogla da da svoj doprinos kroz osnivanje nekakvog Garantnog fonda.

Izvor:  Čačanske Novine