3. Decembar 2013Ekonometar

Od butika do farme pilića

Nijednu od tajni posla niko nije bio voljan da mi otkrije, sve sam ih sama savladavala, neretko na svojim greškama, kaže vlasnica gazdinstva sa kojeg godišnje na tržište iznosi 15.000 brojgel pilića, koja ima četiri prodavnice pilećeg mesa i razmišlja o pokretanju pogono testenine bez glutena
Porodica Horvacki Palivukov: Milica, suprug Ivan i sin Josip Porodica Horvacki Palivukov: Milica, suprug Ivan i sin Josip

Iz butika, sveta novih modnih linija, preciznih šavova i poslovanja koje počiva na bojama aktuelnim u sezoni, nije lako preći u kokošinjac, na pravljenje kukuruzne smeše i prodaju pilećih krilaca, ali ovaj veliki preokret u svom životu napravila je Milica Horvacki Palivukov.

Subotička preduzetnica godinama je imala butike u Srbiji i Republici Srpskoj. Trgovina garderobom dobro je išla, ali je početkom 2000. godine Milica shvatila da to nije posao koji će još dugo da donosi solidne prihode: Pozatvarala sam butike i pauzirala gotovo dve godine tragajući i razmišljajući o novom poslu. Nametnulo mi se da će hranu ljudi uvek kupovati, pa sam odlučila da se okušam u gajenju živine, priča za Ekonometar.

Kecelja za uspeh

U dvorište porodične kuće smestila je prvo jato od 1.500 pilića rase brojgel, a suprug Ivan, kao veterinarski tehničar u penziji, bio je od velike pomoći ovom početniku u gajenju živine. Međutim, ubrzo su shvatili da ako žele od toga da prave posao, ne može se ostati u okvirima kućnog dvorišta.

Zakupili smo halu u selu Hajdukovo i tu registrovali poljoprivredno gazdinstvo. Počeli smo zahvaljujući i vrlo povoljnom kreditu Ministarstva poljoprivrede: dobili smo 10.000 evra, po kamatnoj stopi ispod tri odsto, grejs periodom od tri godine, a u petoj se otplaćuje kredit. Mi smo uložili i naših pet hiljada evra, a zahvaljujući urednom poslovanju, uspeli smo da kredit otplatimo i ranije, priča Milica.

farma pilica

Pošto se Milica odlučila za piliće rase brojgel, hranila bi ih šest sedmica dok ne dostignu težinudo 2,4 kilograma, i onda ih pripremala za prodaju. Još kada su gajili živinu kod kuće, shvatili su da će jedan od problema biti i kako se nametnuti tržištu u sredini gde već ima dosta proizvođača. Zato su prvo zakupili tezgu na pijaci u svom naselju: Milica je opasala belu kecelju, stavila rukavice, kapu i sama počela da prodaje. Iako je sada u poslu koji je daleko od glamura i modnih stilova, ovaj njen „autfit” pokazao se kao dobar marketinški potez.

Brz obrt, a zarada mala

– Meni je bilo važno da sve bude čisto, higijenski ispravno. I sama bih radije kupovala od nekog ko nosi rukavice i ima belu kecelju, a oslanjala sam se i na kvalitet mesa i ljubazan odnos prema kupcima. Zahvaljujući tome, za kratko vreme smo našli svoje mesto – priča Milica. Posao se brzo razgranao. Sada godišnje porodica Horvacki Palivukov na tržište iznosi 15.000 pilića. Kako objašnjava suprug Ivan, iako je u ovom poslu obrt brz, zarada je mala, pa je za uvećanje dobiti neophodno širiti proizvodnju. Piliće ne gaje sami, već kao svoje kooperante imaju još dve porodice. Sve to je sa ciljem da u vremenskom ritmu od svake sedmice utove piliće spremne za tržište. Ovo je bilo bitno i da bi se napravila određena pauza između dva legla kako bi se u prostorijama gde se gaje pilići izbegla bilo kakva zaraza. Dok ne stigne do kupca, jedno pile se četiri puta kontroliše, a da bi sve bilo uvek higijenski i zdravstveno ispravno ono mora imati dobru hranu, čistu prostirku, optimalnu temperaturu i stalno strujanje vazduha u prostoriji gde boravi.

bela kecelja

Zakon ne voli male

– Kada sada govorimo o poslu, uvek se samo navode uspesi, a niko ne želi da priča o neprospavanim noćima, o brizi i ogromnom radu. Jer, ponekad pomislim da sam odabrala najteže. Pošto brinete o živom stvoru, imate i ogromnu odgovornost da li je obezbeđena kvalitetna hrana, da se ne razboli, a kasnije kada stigne do klanice, da meso bude sveže isporučeno. Ni jednu od tajni posla niko nije bio voljan da mi otkrije, sve sam ih sama savladavala, neretko na svojim greškama, priča Milica. Naglašava da je presudna bila pomoć dr Tibora Molnara, iz Veterinarskog specijalističkog instituta, koji joj je pomogao da uvek ima zdravo jato pilića, da izbegne, kod živine, fatalne zaraze. U poslu joj se pridružio i sin Josip koji upravo piše diplomski rad na Poljoprivrednom fakultetu u Bačkoj Topoli.

Ovo je i fizički težak posao. Treba pripremiti piliće za klanicu, meso smestiti na posebne držače, nakon toga iznositi na pijacu… Onda su tu sin i suprug da pomognu, navodi Milica. – „Pucaju” leđa od nošenja tereta, crvene prsti od stalnog dodira sa vodom. Kada dođeš kući ni jedan džemper ne može da te ugreje nakon stalnog kontakta sa rashladnim uređajima.

Ali, Milica od početka nije odustajala od principa da meso ne sme da se zamrzava na putu do kupca, tako da se na pult iznosi uvek sveže meso, a to traži i njeno stalno prisustvo, kontrolu i prilježan rad. Posao su razgranali tako da trenutno imaju četiri prodavnice. A u danima vikenda, zbog toga što su mušterije na to navikle, Milica i sama stane za tezgu i priprema pileće meso kupcima.

Nova ulaganja

Međutim, iako uspešno vodi dobro razgranat posao, porodica Horvacki Palivukov strahuje da bi on mogao da bude doveden u pitanje jer novi zakoni više ne dozvoljavaju postojanje malih klanica. To znači, da bi se ispunili novi kriterijumi, potrebno je ulaganje od bar 200 do 300 hiljada evra, što je za malo poljoprivredno gazdinstvo nedostižno. Ukoliko budu morali da nose piliće kod ovlašćenih klaničara, topi se njihova zarada.

Zbog toga se Milica opredelila za novo ulaganje. Uzeli su zemlju i salaš na kojem je mislila da gaji koke nosilje, a pošto je dovoljno prostora, one bi slobodno pasle. Tu je počela i da gradi pogon testenine u kojoj bi, osim klasične, proizvodila i onu od spelte i bez glutena.

Jaja bismo obezbedili sa svog imanja, a speltu gaji čovek u okolini Subotice, tako da ovde ima sirovine za testeninu koju inače uvozimo. Međutim, pogon za sada ne završavamo jer nam je potrebno za kupo vinu opreme još oko 50.000 evra.

Nameravala sam da konkurišem kod republičkog ministarstva ili u Pokrajini za neke povoljne kredite, čak sam našla i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), ali svi oni daju kredite za pokretanje proizvodnje gde je uslov da već dve godine poslujete i to pozitivno. Sa takvim uslovima, to onda nisu krediti za pokretanje proizvodnje. Zbog toga sada to sve stoji, i ne znamo šta da radimo, kaže Milica.

Porodični biznis

Porodica Horvacki Palivukov strahuje da je novim zakonskim merama njihov posao, koji obezbeđuje egzistenciju za bar još pet porodica, ugrožen, a da država ne čini dovoljno da zaštiti mala poljoprivredna gazdinstva.

porodica 2

Država ne treba da strahuje da će mali privatnik koji krene u proizvodnju hrane da proneveri kredit. Ko je krenuo u ovaj posao, on će biti motivisan da radi i zaradi, jer je i svoju kuću stavio pod hipoteku. Mi želimo da posao ostavimo sinu, a ne da on razmišlja da ode iz zemlje, zaključuje Milica.

Kandidatkinja za “Cvet uspeha 2013”

U ovogodišnjoj manifestaciji „Cvet uspeha za ženu zmaja” za priznanje koje tradicionalno dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije, jedna od kandidatkinja u užem izboru bila je upravo Milica Horvacki Palivukov. Za ovu kandidaturu Milica je dobila preporuku od Udruženja poslovnih žena Subotice, u kojoj, pored ostalog stoji:

„Milica je vrlo uspešna i izuzetno vredna, posvećena svom poslu. Odlikuju je hrabrost, snažna volja i ambicija da obezbedi rast i razvoj svog gazdinstva, da investira i proširi poslove.

kandidatkinja

Udruženju poslovnih žena je pristupila da osnaži svoje sposobnosti, da na svim poljima koja su potrebna za vođenje posla steknenova znanja i da joj to pomogne u još uspešnijem vođenju postojećeg posla i eventualnom proširenju.

Udruženje smatra da svojim kvalitetima i izuzetnom hrabrošću Milica predstavlja pravog kandidata na ovom konkursu…” navele su predstavnice UPŽ Subotice.

Autorka: Katarina Ivanović

Izvor: Ekonometar

3. Decembar 2013Ekonometar

Saradnjom se postiže više

Na ovogodišnjem Freja forumu, koji je održan uz podršku Evropske komisije, okupilo se oko stotinu učesnika iz zemalja zapadnog Balkana, zatim iz Švedske (zemlje osnivača Foruma) i Turske.

otvaranje freja foruma

Uprkos različitostima, mnogi su problemi zajednički i ovogodišnji Freja forum je pokazao da su problemi ženskog preduzetništva u regionu slični, da se saradnjom više postiže, ali i da je podrška odgovarajućih institucija Evropske unije neophodna da bi se ostvarivali bolji rezultati. Učesnici sedmog međunarodnog Freja foruma, koji je održan u Briselu od 3. do 5. novembra, nadaju se da će ubuduće imati veću podršku upravo evropskih institucija.

Naime, međunarodni Freja forum (Forum za regionalne i evropske zajedničke aktivnosti) pod nazivom „Jednake mogućnosti, demokratija i izazovi evropskih organizacija civilnog društva”, ovoga novembra je održan uz podršku Evropske komisije, a okupio je oko stotinu učesnika iz zemalja zapadnog Balkana (Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija), iz Švedske (zemlje osnivača Freja foruma) i Turske. Srpsku delegaciju činile su članice Udruženja poslovnih žena Srbije, predvođene Sanjom Popović Pantić, predsednicom UPŽ, Oliverom Popović, potpredsednicom UPŽ, i Dušicom Semenčenko, koordinatorkom Freja foruma u Srbiji.

U sedištu Evropske komisije učesnici ovog foruma imali su priliku da od Marije Asenius, jednog od funkcionera briselske administracije, saznaju da je neophodno da se ekonomske i druš tvene reforme sprovode u svim zemljama koje nameravaju da postanu članice Evropske unije. „Znamo da su reforme teške, ali sam sigurna da se ne bi efikasno sprovodile da nije podrške EU. Neke zemlje ponekad okrivljuju EU za teškoće u kojima su se našle, ali taj alibi nije dobar. Ne možete samo da očekujete koristi od EU, već morate i da ulažete u tu zajednicu država”, rekla je Marija Asenius i najavila da EU pred sobom ima veliki zadatak kao što je stva ranje sigurnijeg bankarskog sektora i monetarne unije.

Eduard Kukan, član Evropskog parlamenta i šef delegacije za Albaniju, BiH, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, naglasio je da se Evropska komisija zalaže za proširenje EU: „Želimo da pomognemo vašim zemljama da se priključe Uniji, ali i vi svi u regionu morate međusobno više da sarađujete”, rekao je Kukan.

Eduard Kukan Eduard Kukan

Učesnici ovogodišnjeg Freja foruma imali su priliku da se upoznaju i da razmene mišljenja o brojnim temama – od uloge ženskih organizacija u javnoprivatnom partnerstvu, preko izazova socijalnog preduzetništva do modela za rešavanje socijalnih, ekonomskih i finansijskih problema sa kojima se susreću članice Evropske unije. I ove godine održana je Freja akademija (udruženje i nezavisni deo Freja foruma), koja ima za cilj da promoviše organizacije civilnog društva da jačaju svoju ulogu i rad zasnovan na vrednostima demokratije i jed nakih mogućnosti. Teme Freja akademije su se odnosile na jačanje društvenog uticaja nevladinih organizacija kroz javno zagovaranje, poboljšanje homunikacije kroz nove tehnologije i na predstavljanje rezultata dosadašnjeg sprovođenja Strategije Evropa 2020 Evropske unije.

Kako je naglasila Šveđanka Margareta Eklund, predsednica Freja akademije, u rad Freja foruma je u prošlih sedam godina uključeno oko 1.000 ljudi iz brojnih međunarodnih organizacija, te stoga ima razloga za zadovoljstvo. „Do sada su se pokazali dobri rezultati na jačanju demokratije, institucija i snage civilnog društva, što znači da i dalje ima prostora za intenziviranje saradnje”, rekla je gospođa Eklund.

Margareta Eklund Margareta Eklund

Učestvujući u radu Freja foruma, Sanja Popović Pantić je naglasila da UPŽ Srbije nastoji da promeni praksu da je žensko preduzetništvo socijalna kategorija, već želi da pokaže kako može da bude pokretač ekonomskog rasta.

„Potrebna su nam iskustva iz drugih sredina u nastojanju da postignemo više u realizaciji projekata u oblasti javnoprivatnog partnerstva”, naglasila je predsednica UPŽ Srbije.

Sanja Popović Pantić (prva sleva) i predstavnice turskog urdruženja poslovnih žena Sanja Popović Pantić (prva sleva) i predstavnice turskog urdruženja poslovnih žena

O aktivnostima UPŽ Srbije u okviru Balkanske koalicije govorila je Olivera Popović, ističući razvoj ženskog preduzetništva kroz tri cilja: trening i mentorstvo, podizanje profila ženskog preduzetništva na regionalnom nivou i formiranje konstantnog dijaloga.

Olivera Popović Olivera Popović

Prema rečima Savke Todorovske, predsednice Nacionalnog veća za rodnu ravnopravnost BJR Makedonije, tamo postoji više od stotinu udruženja žena, ali, ipak, ima još mnogo posla: „Najmanje smo uradili za ekonomsko jačanje žena. Nije to samo slučaj Makedonije, već čitavog Balkana. Svi imamo iste probleme i iste potrebe. Zato je važno naše umrežavanje, bolja saradnja i razmena iskustava”, rekla je Todorovska.

I ovogodišnje okupljanje i razgovori u okviru Freja foruma i Freja akademije pokazali su da, uz neizbežne razlike, u regionu postoje zajednički problemi: visoka nezaposlenost i niske zarade, uz dodatna pogoršanja koja je donela globalna ekonomska kriza. Stoga su učesnici mišljenja da nevladine organizacije i udruženja žena treba da se bolje povezuju i više sarađuju. Time će imati veće šanse za rešavanje teškoća i pridruživanje Evropskoj uniji, što su mnogi označili kao zajednički cilj.

Strategija EU 2020

Majkl Vedso, ekspert iz Generalnog direktorata za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije, govoriojeučesnicima Freja foruma o ostvarivanju EU strategije 2020, najavljujući pojedine procene i za 2030. i 2060. godinu. Kao jedan od dosadašnjih najvećih problema naveo je visoku nezaposlenost u pojedinim članicama EU. Nezaposlenost je, na nivou Unije, u kojoj živi oko 500 miliona stanovnika, dostigla cifru od 26,6 miliona ljudi bez zaposlenja. Ta opasnost će potencijalno postojati i u narednimdecenijamaJerprocenepokazuju da će do 2030. godine rasti samo privrede Kine i Indije, dok evropska privreda pada, kao i ekonomije Japana i SAD.

Majkl Vedso Majkl Vedso

Evropska unija je svojom Strategijom 2020 predvidela tri scenarija: održiv oporavak, slabiji oporavak i izgubljena dekada, ali sve opasnosti za ostvarenje najpovoljnijeg scenarijaj oš nisu prošle. Globalna ekonomska kriza iz 2008. godine je samo dodatno pogoršala privredne i društvene prilike, pa su potrebni novi prioriteti za izlazak iz krize, rekao je Vedso. „Ekonomska kriza je pokazala da moramo biti jedinstveniji i da nam je potrebna bolja koordinacija da bismo ostvarili globalni rast”, naglasio je Vedso. Dobar rast se može ostvariti kroz inovacije, ulaganje u obrazovanje, unapređenje digitalnog društva, razvoj energetike i stvaranje novih industrijskih politika. Ako se u razvoj i istraživanja uloži jedan odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje (BDP), time će se obezbediti rast od dva odsto BDPa, poručuju eksperti Evropske unije.

Autorka: R. Nikolić

Izvor: Ekonometar

 

3. Decembar 2013Ekonometar

Volontiranje – važan korak u zapošljavanju

Poslanici vodećih političkih partija u Narodnoj skupštini odgovaraju na pitanja članica Udruženja poslovnih žena, a svrha je da se utiče na popravljanje poslovnog ambijenta. Projekot realizuju UPŽ, naš časopis i produkcijska kuća Atlantis, uz podršku Američke ambasade u Srbiji

U okviru projekta “Preduzetnice pitaju”, članice Udruženja poslovnih žena (UPŽ) postavljaju pitanja i traže odgovore kako bi se uticalo na unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji. Na pitanja odgovaraju poslanici u Narodnoj skupštini u Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, odnosno predstavnici vodećih političkih partija: Srpske napredne stranke (SNS), Socijalističke partije Srbije (SPS), Ujedinjenih regiona Srbije (URS) i Demokratske stranke (DS).

Preduzetnice na ovaj način informišu predstavnike partija, koji utiču na donošenje odluka o važnim ekonomskim pitanjima u Srbiji, o onome što ih najviše opterećuje u poslovanju. Projekat realizuje UPŽ, u saradnji sa Ekonometrom i produkcijskom kućom Atlantis, a uz finansijsku podršku Američke ambasade u Srbiji. U elektronskoj formi ovog projekta, televizijski prilozi su emitovani na kanalu B92 info, od 8. marta do kraja oktobra.

Deveto pitanje postavila je Ljubica Marković, iz Udruženja poslovnih žena “Eve” iz Valjeva. Ona je pitala da li je moguće zaposliti omladince koji još nisu završili fakultet kao volontere, ali da taj rad bude legalizovan.

Ljubica Marković Ljubica Marković

Dijana Vukomanović (SPS) kaže da je u Srbiji usvojen zakon o volontiranju i da je taj model sticanja radne prakse om ladinaca i saradnje sa preduzetnicima legalizovan. Zainteresovane firme mogu da sklope ugovor o volontiranju sa mladima. Na pojedinim fakultetima (Fakultet za hemiju, Filozofski fakultet i Fakultet za fizičku kulturu) za volonterske aktivnosti studenti dobijaju i dodatne poene u nastavi. Akademci od studentskih službi dobijaju informacije o ovakvom načinu rada.

Volonterska praksa je trend u svetu. Omladinci na ovaj način stiču veoma važna prva znanja o poslovanju, poslovnoj kulturi i funkcionisanju u radnom timu, a bilo bi dobro da nekim budućim zakonom poslodavci budu obavezani da mladima obezbede i osiguranje na ovakvim poslovima. Ovakav oblik rada je dobar i za poslodavca, jer mladi unose novu radnu energiju u kolektiv, atmosfera je mnogo življa, a omladinci se vezuju za firme u kojima rade. Sa druge strane, poslodavci ne dobijaju nikakve stimulanse za ovakav način angažovanja mladih ljudi i to bi trebalo promeniti, kaže Dijana Vukomanović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo omladine i sporta otvorilo je oko 130 kancelarija za mlade širom Srbije, u kojima mogu da se dobiju informacije o volontiranju u oblastima medija, kulture, sporta, zdravlja, kao i saradnje u okviru humanitarnih akcija. Omladinci i poslodavci i u Ministarstvu rada i socijalne politike i zapošljavanja mogu da dobiju sve podatke o ovakvom načinu rada, kao i neophodne obrasce.

Aleksandra Tomić (SNS) kaže da poslodavci nisu dovoljno informisani o primeni novog Zakona o volontiranju, kao ni o mogućnostima koje imaju prili kozapošljavanja volontera. I Nacionalna služba za zapošljavanje informiše poslodavce koji su zainteresovani da uposle volontere.

Aleksandra Tomić Aleksandra Tomić

Potrebno je organizovati veći broj projekata u društvenoj zajednici, u kojima bi volonteri mogli da učestvuju. Nadam se da će se u narednom periodu, sa pokretanjem strateških projekata od nacionalnog značaja, poput izgradnje Južnog toka, stvoriti uslovi za punu primenu ovog zakona i da će veliki broj ljudi učestvovati u tim projektima, kaže Aleksandra Tomić.

Prema njenim rečima, na ovaj način mladi stiču radne navike kod poslodavaca i lakše shvataju suštinu posla, a nakon toga, taj rad postaje njihova “poslovna karta” za budućnost. Pored diplome na fakultetu, sticanjem znanja kod poslodavaca mladi stiču sposobnost da se na tržištu rada brzo preorijentišu za nova zanimanja, koja će u narednom periodu postati sastavni deo privrede Srbije, ali i zemalja u regionu i država u okviru EU (informatičar, energetski menadžer i menadžer zaštite životne sredine).

Volonteri dobijaju potvrdu da su radili kod poslodavaca i na osnovu toga stiču prednost prilikom zapošljavanja, u odnosu na one koji nemaju radno iskustvo. Sa duge strane, poslodavci obučavanjem mladih ljudi dobijaju pripremljen kadar za pojedine poslove u svojim preduzećima.

Ivan Jovanović (DS) kaže da je usvajanje novog zakona o volontiranju dobar korak na putu ka smanjenju nezaposlenosti, ali da treba izmeniti i sistem obrazovanja, odnosno da mlade ljude treba što ranije uključiti u poslovanje kompanija i omogućiti im da nakon školovanja mogu lakše da se uključe u posao, jer već imaju stečena znanja. Istovremeno, mladi na ovaj način pomažu kompanijama kojima treba pomoć za brojne poslove.

Ivan Jovanović Ivan Jovanović

Sa Zakonom o volontiranju saglasile su se i sve nevladine organizacije, jer je on značajno doprineo poboljšanju položaja volontera u Srbiji.

Volonteri i u Narodnoj skupštini

Dijana Vukomanović kaže da mladi volontiraju i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Američki Nacionalni demokratski institut (NDI) pružio je mogućnost omladincima da, uz simboličnu mesečnu zaradu, volontiraju u okviru svih poslaničkih grupa i odbora. Mladi su ovu inicijativu sa zadovoljstvom prihvatili, jer smatraju da je to važan korak na putu ka stalnom zaposlenju.

Autorka: M. Vujadinović

Izvor: Ekonometar

2. Decembar 2013Danas - Biznis

Specijalno priznanje Srbiji za promociju Ženskog preduzetništva

Viljnus – Projekat „Povezivanje poslovnih žena u Srbiji kroz osnivanje i jačanje kapaciteta lokalnih udruženja“ osvojio je specijalno priznanje na takmičenju za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva, čije je finale održano u Viljnusu.

Projekat, koji od 2010. godine sprovodi Udruženje poslovnih žena Srbije, za ovo takmičenje predložilo je Ministarstvo privrede i ovo je najveći uspeh koji je do sada postignut na polju promocije preduzetništva.

Projekat je u septembru ušao u najuži izbor, a potom se, u konkurenciji sa još pet projekata iz Belgije, Irske, Poljske, Finske i Velike Britanije, takmičio u finalu. Takmičenje za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva inicirala je Evropska komisija a cilj je da se prepoznaju i nagrade izuzetni primeri podrške i promocije preduzetništva širom Evrope. Drugi projekat iz Srbije, „Možeš promeniti budućnost“, koji je na takmičenju predstavljen u kategoriji Investiranje u preduzetničke veštine ušao je u uži izbor u konkurenciji sa 54 projekta.

Izvor: Danas – Biznis

2. Decembar 2013Ozon Press

Specijalno priznanje

Udruženje poslovnih žena Srbije osvojilo je specijalno priznanje za promociju preduzetničkog duha među ženama „2013 Special Mention Promoting the Entrepreneurial Spirit for Linking Women“, na konferenciji i godišnjoj Skupštini malih i srednjih preduzeća 2013 SME Assembly Lithuania – Encouraging a Europe of Enterprise u Vilnjusu, Litvanija, koja je održana od 24. do 26.11. 2013. godine.

brisel-1-450

Priznanje je dodeljeno Udruženju poslovnih žena Srbije za trogodišnje zalaganje i razvoj mreže lokalnih udruženja preduzetnica i promociju preduzetničkog duha među ženama što je zaokruženo uspešno završenim projektom „Žene napreduju u izgradnji kapaciteta na lokalnom nivou za rodno balansirane ekonomske tokove“, a koji je sprovođen tokom 2013. godine. Ovaj projekat je finansirala Delegacija Evropske unije u Srbiji i Vladina kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Konferenciji je prisustvovalo 580 učesnika iz 49 zemalja iz celog sveta, a projekat Udruženja poslovnih žena Srbije je predložen od strane Ministarstva privrede kao jedan od dva nacionalna kandidata iz Srbije.

brisel-4-640

Specijalna priznanja uručili su: Joanna Drake, zamenik zastupnika za mala i srednja preduzeća Direktorata za preduzeća i industriju, Madi Sharma, članica Ekonomskog i socijalnog odbora Evropske unije i Evaldas Gustas, ministar ekonomije Litvanije. Uspeh Udruženja poslovnih žena je utoliko veći što je u našoj takmičarskoj kategoriji za promociju preduzetničkog duha bilo najviše kandidata, pa je konkurencija bila i brojna i jaka.

Srpsku delegaciju u Viljnusu, pored Udruženja poslovnih žena Srbije činili su i predstavnici: Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, Dostignuća mladih (takođe nominovani za nagradu) i Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Izvor: Ozon Press