22. Decembar 2014

Održan panel o mogućnostima i teškoćama započinjanja sopstvenog biznisa uz podršku AIK banke 

U okviru Mini sajma ženskog preduzetništva u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije u Ušće shopping centru posebna pažnja bila je usmerena na promociju i razvoj ženskog preduzetništva.

Izvor: BizLife

21. Decembar 2014

Za svakog Srbina po neka nagrada

Samo u decembru je više desetina „naj” sportista, umetnika, preduzetnika i drugih profesionalaca imalo razloga za ponos i slavlje, ali ni obični ljudi nisu ostali zaboravljeniKako se približava kraj decembra tako iz dana u dan u medijima saznajemo o nagradama dodeljenim našim zemljacima koji su ih zaslužili svojim hrabrim i nesebičnim delima,talentom,znanjem,umećem, pameću, pregornim radom, inovativnošću ili izuzetnim sportskim rezultatima. Nije da ih se nismo setili i prethodnih meseci, ali izgleda kao da bi bilo neprilično da započnemo novu godinu očekujući bolji i lepši život, a da nismo odali priznanje svimačiji su uspesi i podvizi obeležili ovu koja izmiče.

Međutim izuzetnim osobama ima stvaralaca svih fela, umetnika, naučnika, novinara, lekara, prosvetnih radnika, mladih „genijalaca”… ali i sasvim običnih ljudi, čija humanost, velikodušnost ili odvažnost su značajno uticale na živote drugih.

Sveje više i nagrada namenjenih istaknutim ili posebno uspešnim institucijama, kompanijama i udruženjima. Dok u prvom slučaju, kadje reč o pojedincima, dobijeno priznanje najčešće stiže kao kruna dugogodišnjihnapora.požrtvovanja i truda ili je podsticaj mladima da u budućnosti daju najviše od sebe (kao i da dobijenim iznosom ostvare svoje ideje), u drugom slučaju onoje najčešće ,referenca” sa kojom se stiču ugled i dodatni poeniu oštrom tržišnom nadmetanju. Otuda i one stalno prisutne sumnje u objektivnost dodele i suštinu samog priznanja.

Naravno, zavidnih ima i tamo gde je sve krajnje čisto i pošteno… Ali ima i (slavo) dobitnika koji su svoju ljudsku vrednost potvrdili još jednim humanim činom – poklanjanjem novčanog dela nagrade onome za koga su procenili da mu je potrebnija. Takav je primer dr Dragane Ćorić, docentkinje Pravnog fakulteta u Novom Sadu i jednog od osnivača novosadskog udruženja „Roditelj”, čija misija je zaštita dece i borba protiv vršnjačkog nasilja. Ona je iznos od 50.000 dinara (od ukupno 127.000, koliko iznosi njena Oktobarska nagrada) preusmerila u novoosnovani fond za lečenje dece obolele od retkih bolesti i postala prvi pojedinačni priložniktog fonda u zemlji. Ostatak novca uplatilaje novosadskom Gerontološkom centru i porodici žandarma Stevana Sinđelića, koga su letos ubile albanske šumokradice nedaleko od sela Orlovac.

A desetogodišnji Nikola Ranković, ovogodišnji „heroj grada Beograda” (koji je organizovao rok koncert i tako prikupio 15.000 evra za lečenje male Lane Nikolić), novac od nagrade namenioje kupovini muzičke opreme za Dom „Drinka Pavlović”.

Podsetimo se da je Ivo Andrić, velikan srpske književnosti, u decembru 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za roman „Na Drini ćuprija”, a celokupan novčani iznos oko milion dolara, mada iznos iz godine u godinu varira, poklonio za unapređenje narodnih biblioteka na području Bosne i Hercegovine. Humanost, umetnost, sport Od više desetina slavnih i onih široj javnosti manje poznatih nagrada koje se u Srbiji, različitim povodima, dodeljuju svake godine – neke od njih su samo „papirne”, neke pehari i statuete,ali ima i novčanih-u proteklih dvadesetak dana se „zgusnulo” toliko njih da bi samo nabrajanje oduzelo prostor za ovaj tekst. Pomenimo neke. Prestižna priznanja „Ličnost godine” časopisa „Helo” dobila su 24 pojedinca i institucije koji su se, prema mišljenju čitalaca i redakcije, najviše istakli humanitarnim radom u 2014. godini. U tradicionalnom izboru Olimpijskog komiteta Srbije teniser Novak Tjoković peti putje proglašen za sportistu godine, kajakašica Nikolina Moldova za „naj” sportistkinju, dok je najbolji tim u 2014. košarkaška reprezentacija Srbije. Ovog meseca su uručene i nagrade „Jovan Mikić Spartak” najboljim sportistima, klubovima i sportskim savezima na teritoriji Vojvodine, koje se dodeljuju od 1967. godine, kao i 39. „Velika nagrada Beograda” Streljačkog saveza Beograda, u saradnji sa Sekretarijatom za sport i omladinu (fond je iznosio 4.000 evra).

U decembru je dodeljena i čuvena „Kristalna prizma” Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije, u 22 kategorije, srpski pandan američkom Oskaru. O pobednicima je glasanjem odlučilo 236 članova akademije, a koverte sa rezultatima otvarane su na svečanoj ceremoniji koja je podsećala na onu holivudsku. I još iz iste branše, istog meseca: Udruženje filmskih umetnika je za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji nagradilo doajena srpskog filma reditelja Krstu Škanatu i istoričara filma Petra Volka, a Vojislavu Voji Vučiniću dodelilo diplomu za doprinos osnivanju i razvoju Festivala autorskog filma.

Nagradu „Diskobolos 2014″ Informatičkog saveza Srbije (JISA) za doprinos razvoju informatičko-komunikacionih tehnologija u zemlji pored ostalihsudobili Nacionalni portal e-uprava, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Ministarstvo unutrašnjih poslova za automatizovanu zamenu stare papirne za novu vozačku dozvolu u obliku platne kartice i Gradskauprava Beograda – Zavod za informatiku i statistiku-za otvaranje veb-kancelarije za brze odgovore privredi. Među laureatima je i šest nastavnika informatike u školama u Preševu, Kikindi, Aleksincu, Nišu, Beogradu i Kruševcu. Najboljim studentima Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u Novom Sadu ovih dana su

uručene nagrade i stipendije Fonda „Slađana đorđević”, osnovanog 1994. godine u znak sećanja na tragično preminulu studentkinju. Sredstva su prikupljena prodajom radova renomiranih slikara iz zemlje i inostranstva. A učenici osnovnih i srednjih škola iz Vojvodine, koji suu školskoj 2013/14. godini postigli vrhunske rezultate na takmičenjima,dobili su od pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu priznanja i novčane nagrade u ukupnom iznosu od tri miliona dinara. Minulih dana su dodeljene i tradicionalne nagrade ovogodišnjim pobednicima Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović”.

Decembarski slavljenici

Razlog za ponos i slavlje ovog meseca imaju i glumice Svetlana Bojković, dobitnica „Zlatnog ćurana” za životno delo, i Dara Džokić, kojoj je za Dan narodnog pozorišta dodeljena nagrada „Raša Plaović”, kao i violinista David Horvat, deseti po redu dobitnik nagrade „Artlink” za najperspektivnijegmladogmuzičkogumetnika u Srbiji. Među decembarskim laureatima „Vitez poziva” našli su se i novinari: autori emisije Radio Beograda „Talasanje”,Olja Bećković, profesor Sreten Vujović, kao i pesnik i izdavač Branko Kukić.

Novu godinu će ponosni i zadovoljni dočekati i ovogodišnji pobednici 45. Susreta profesionalnih lutkarskih pozorišta, dobitnici nagrada Bibliotekarskog društva Srbije, nagrada Srpske asocijacija menadžera (SAM) u 10 kategorija, kao i tradicionalnih priznanja „Kapetan Miša Anastasijević” za najbolje stvaraoce u raznim oblastima društvenogi privrednog života Srbije, koju od 2000. godine dodeljuje novosadska agencija „Medija invent” zajedno sa Novosadskim i Beogradskim univerzitetom i uz podršku regionalnih privrednih komora. Jedan od dobitnika je i gimnazijalac Stefan Velja, za patent za razbijanje tromba u organizmu. – I pored krize koja je neumitno usporila privredni razvoj, imali smo mnogo više kandidata nego do sada. Bilo je i lobiranja, ali ono ima male vajde ako kandidati ne zadovoljavaju osnovne kriterijume: filantropija, solidarnost, istrajnost, obrazovanje i sposobnost, odnosno poslovni uspeh kandidata, njihova korporativna i društvena odgovornost, socijalna politika, primena evropskih vrednosti i standarda i moralne i etičke vrednosti – kaže Vlada Markanović, direktor „Medija inventa”.

Još jedna ugledna nagrada kojaje obradovala domaće poslovne ljude, preciznije žene jeste „Cvet uspeha za ženu zmaja”. Nju već osam godina dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije, i dosad je stigla u ruke 80 preduzetnica iz cele zemlje.

Neki odbili, neki nisu doživeli

Događa se da nekima priznanja stignu tek kad umru: novinaru i publicisti Mirku Đorđeviću ovog meseca je posthumno dodeljena nagrada „Dobar primer Novog optimizma”, koju povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, već desetu godinu, dodeljuje zrenjaninska organizacija „Novi optimizam”. A dešava se i da laureati odbiju da prime nagradu. Najprestižniju domaću nagradu za književnost-časopisa NIN za najbolji roman godine-vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. za „Peščanik”, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. Za „Hleb i strah”.

Češći su, međutim, slučajevi da neka nagrada ne bude dodeljena, u celini ili u pojedinim kategorijama, zato što žiri oceni da nije bilo odgovarajućih kandidata. Na primer, nagrada „Ivo Andrić” koja se, na osnovu piščeve testamentarne volje, od 1975. svake godine dodeljuje za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku, uskraćena je 2010, jer je žiri naveo da je nijedan pisac nije zaslužio.

I Ninova nagradaje 1959. godine izostala „radi stimulisanja kvaliteta”. Prvi put je, inače, dodeljena 1954. Dobrici “ćosiću za roman „Koreni” (i ponovo 1961. za „Deobe”). Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo. Poslednji dobitnikje Goran Gocić za „Tai”, koji je, uz tradicionalnu plaketu, dobio i iznos od 10.000 evra.

Među značajnim nagradama koje bi (još) trebalo pomenuti, o njihovim dobitnicimaje već detaljno pisanotokom ove godine, jesu Svetosavska, pa one Ulusa i Ulupudsa za likovne umetnike, „Borisav Pekić” za nova književna dela, „Vasko Popa” za pesništvo, „Isidoprinim stazama” i Bazarovo „Žensko pero” za najbolji roman ili zbirku priča ženskog autora objavljene u prethodnoj godini (uz plaketu, dobitnici potonje pripada i novčana nagrada od 5.000 evra),

„Pjer” za karikaturu, pa Vibova, Domanovićeva,Čivijada, Zlatna kaciga i nagrada „Zoran Stanojević” zaaforizme i satiru, „Jovan Hadži-Kostić” za strip (plaketa i novčani iznos od 50.000 dinara),onda glumačke nagrade: „Dobričin prsten”, „Žanka Stokić”, „Ljubinka Bobić”, „Pavle Vuisić”, „Bojan Stupica”, „Miloš Žutić”… Tu su i novinarske nagrade: „Zlatno pero”, „Dušan Bogavac”, nagrada NUNS-a za istraživačko novinarstvo… Za šta se sve (još) dodeljuju nagrade u Srbiji, ne računajući državno, vojno i crkveno ordenje? Za prvi (ne)objavljeni roman.za fotografiju.arhitekturu i urbanizam, za dizajn, televizijsko stvaralaštvo, izdavaštvo, obrazovanje, za ljudska i manjinska prava, za profesionalna dostignuća (u šta spadaju i „naj” kulinar,ugostitelj,hotelijer, poljoprivrednik…), za kvalitet proizvoda i poslovnu izvrsnost(,Oskar kvaliteta”), za pronalazaštvo, inovacije i naučna dostignuća, za lepotu, modu, pobede na školskim i studentskim takmičenjima ili na raznim lokalnim manifestacijama, pa najevropljanin, najbeograđanin… A tek nagrade za najboljeg komšiju, omiljenog učitelja, za najlepšu baštu ili terasu, najveću pljeskavicu, najdužu kobasicu, najljuću papriku, najkrupniju bundevu ili glavicu kupusa, pa za vlasnike pasa, mačaka, konja…

Čini se da ihjetoliko da bi svaki Srbin koji se iole potrudi, mogao da stigne do neke od njih. Po mogućstvu za života.

Izvor: Politika_Magazin

Autor: Aleksandra Mijalković

REČ STRUČNjAKA

 „Šarene laže” za sujetu Kako objasniti poplavu nagrada u zemlji čija privreda posrće, većina jedva preživljava društveni i porodični moral pada a pametna, obrazovana i talentovana mladež beži u svet? –S jedne strane tu su ozbiljna priznanja koja ugledne institucije dodeljuju najistaknutijim predstavnicima profesije i javnim ličnostima. kao što su profesori. naučnici, sudije, umetnici… Takve nagrade su pokušaj da se zaustavi propast društva i istaknu prave vrednosti koje će podsticati mlade. A s druge strane su turazne „šarenelaže” kojima se podilazi sujeti pOJedinaca i društvenom kičeraju- kaže za „Magazin’ prof. dr Marina Arsenović-Pavlović, psiholog. Ona smatra da su posebno loš primer ugledne osobe koje su prihvatile nekunagradu, ne razmišljajući od koga je i zašto primaju, valjda povedeni sopstvenim značajem, a onda se naknadno pokajale i nagradu vratile. Takav je, recimo, bio svojevremeno slučaj sa nekim dobitnicima Karićeve nagrade.

-Sećam se koliko se ljudi razočaralo kad je profesor LjubaTadić prihvatio Sedmojulsku nagradu od istih onih vlasti koje su ga politički proganjale i oterale prvo sa Sarajevskog, a onda i sa Beogradskog univerziteta. Zašto je to učinio? Šta ljude navede da se podiče sumnjivim pohvalama? Valjda se zanesu sopstvenom veličinom. Aonda nagradu vrate, pa tako i dalje uživaju u svojoj (lažnoj) veličini – smatra naša sagovornica.

Politički i drugi pritisci

Događa se, naravno, da se u dodelu nagrada „umešaju” i politički, ekonomski, pa i privatni interesi. Pre neki dan je, tako, objavljeno da pet opozicionih stranaka u Šidutraži preispitivanje odluke o dodeli Šestodecembarske novčane nagrade predsednikute opštine Nikoli Vasiću(SNS) „za posebne zasluge u majskim poplavama”. Ukazuju na sukob interesa, i podsećaju da gaje pokrajinski štab za vanredne situacije tada smenio sa mesta komandanta opštinskog štaba.

Podsticaj ženama i mladima

– Prve u Srbiji smo došle na ideju da javnosti, pre svega mladim ljudima bez obzira na pol. predstavimo uspešne primere ženskog preduzetništva na koje bi trebalo da se ugledaju, smatrajući da su nedopustivo malo zastupljeni u medijima. Nagrada „Cvet uspeha za ženu zmaja” doprinela je da mnogi ljudi u svojim sredinama konačno shvate da su žene ne  samo jednako važni akteri u ekonomskom životu lokalnih zajednica, već su mnogo puta dokazale da imaju konstruktivniji pristup u kriznim situacijama i da su i svoje porodične firme uspevale da „izvuku” iz problema. Mislim da smo istrajnim pristupom u promociji uspešnih, kreativnih, inteligentnih i posvećenih preduzetnica u velikoj meri promenili sliku o ulozi žena u našem društvu i privredi, a porast broJa ovakvih nagrada u poslednje vreme je pravi indikator moje tvrdnje – kaže za „Magazin” dr Sanja Popović-Pantić,  predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

 

21. Decembar 2014

Rade muški a zarađuju ženski!

KADA se vrati sa posla, žena u Srbiji nastavlja da radi još oko 5,5 sati. Neplaćeno!
To praktično znači da većina Srpkinja od 30 do 65 godina, ako se računa po minimalnoj ceni sata rada od 121 dinar, mesečno tim radom zaradi 15.400 dinara, ali ih nikada ne naplati. Za svojih oko 2.000 sati volonterskog kuvanja, ribanja, usisavanja, ostanu kratke za oko 185.000 dinara godišnje! Za to što će sada supruge da hvataju svoje muževe za gušu krivo je poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o korišćenju vremena. One po kući i oko kuće rade dva puta više od „glava” porodice.

Kao logičan sled, uz ove podatke idu i oni koji pokazuju da su se srpski muškarci izborili za sat do dva više dokolice od svojih lepših polovina.

– Radnim danima, žene u ukupnom poslu, plaćenom i neplaćenom, provedu više od sedam sati, a muškarci nepunih sedam sati – kaže Dragana Đoković Papić, šef Odseka za socijalne indikatore, pravosudnu i rodnu statistiku. – U proseku, u plaćenim poslovima i muškarci i žene provedu oko četiri sata, ali zato žene prednjače u radu „za džabe”. Čak, tokom vikedna, dame u neplaćenim poslovima provedu više vremena nego muškarci u ukupnom poslu.

Uz to, muškarci su potpuno usvojili starinski savet „uči da ne bi morao da radiš”, pa što su većeg obrazovanja to imaju više slobodnog vremena. S druge strane, što ima više obrazovanja žena više vremena provodi u poslu Najveća razlika u vremenu odmora je među odraslima od 30 do 64 godina – dame se odmaraju svega 4,4 sata, a gospoda šes- t.Bez obzira na stepen obrazovanja, one u „volonterskom” radu provode u proseku četiri sata – kaže Đoković Papićeva. – Što se tiče slobodnih aktivnosti, muškarci su „u njima” šest i po sati, a žene manje i od pet i po. I jedni i drugi polovinu tog vremana provedu ispred malih ekrana.

Kada završi sve što mora, skuva, opegla, oriba, zabavi decu, pomogne oko domaćeg, odmori se, ostane joj 11 sati da spava, jede i obavi sve higijenske potrebe.

Grubo rečeno, listajući brojke i tabele, kako ovog istraživanja, tako i poslednje publikacije Zavoda „Žene i muškarci 2014. godine”, u Srbiji se kažnjavaju rad i vrednoća, a nagrađuje „opuštenost”. Srpkinje su radno aktivnije, ali teže dolaze do posla. Kada se zaposle, lošije su plaćene, penzije imaju manje za oko 20 odsto od muških i u malom su procentu rukovodioci i šefovi. Prema podatku RZZS, samo pet odsto žena su predsednice opština, 29 odsto su odbornice, a u ulozi upravnica ili menadžera gazdinstava svega ihje 15,9 odsto. – Trend lošeg položaja žena povećava se od devedesetih godina i trebalo bi to zaustaviti – kaže Olivera Popović, potpredsednice Udruženja poslovnih žena Srbije. – Položaj žena bio je mnogo bolji u vreme centralizovane ekonomije, a od početka tranzicije i tržišne ekonomije drastično se pogoršava.

Izvor:Večernje novosti

Autor: B. Caranović

Kafenisanje

Osim u gledanju televizije, žene se opuštaju i u druženj i kafenisanju. Desetak minuta duže od muškaraca provedu u uživanju uz crni napitak. Oko dva i po sata dnevno žene provedu ispred malih ekrana, a 30 minuta duže muškarci. Muškarci još oko sat i po iskoriste na zabavu. Devojke i mladići od 15 do 29 godina kafu piju oko pola sata. Dame od 30 do 64 godine kafu piju 43 minuta, a muškarci 34. Generalno, što smo stariji, više vremena provodimo u jelu i piću.

Vreme i udobnost

U PROSEKU deset dana godišnje, oko 261 sat, prođe nam u gupiranju kafice. Sedenje ispred TV ekrana, samo u jednoj godini, „proguta” ženama oko 38 dana, a muškarcima – 45!

Oko 18 sati prođe u vožnji bicikla, a gotovo čitav mesec ode na klackanje u raznim  prevoznim sredstvima. Međutim, prema poslednjoj publikaciji RZZS, gotovo ipi period koji žene provedu, idući na posao, u gradskom prevozu, muškarci provedu – u svojim automobilima. Dnevno se dame voze kolima 13, a muškarci 28 minuta.

„Volontiranje žena prevedeno u novac godišnje vredi 185.000“

21. Decembar 2014

KRALJEVČANKA „ŽENA ZMAj”

Danijela Božić iz Kraljeva nosilac je titule “Žena zmaj” za 2014. U pitanju je specijalno priznanje Udruženja poslovnih žena Srbije, a Danijela Božić je zaslužnu titulu ponela za veliki trud koji je uložila u zapošljavanju žena. Ona je vlasnica dečje konfekcije koja upošljava 50 radnica.

Izvor: Blic

17. Decembar 2014

K’O LUK I VODA ZA „SO I VODU“

 „Salt&Water“ je višestruko nagrađivani dizajnerski studio, koji se bavi dizajnom jahti, dizajniranjem svih vrsta enterijera, kao i luksuznom arhitekturom

Vlasnica i direktorka dizajnerskog studija „So i . voda” (Salt&Water) Svetlana Mojić dobitnica je godišnje Balkanske nagrade ženskog preduzetništva za najuspešniji start-ap. U užem izboru za to prestižno priznanje, koje je dodelila VWC-o (Balkan Women Coalition) u Solunu, našle su se preduzetnice iz Turske, Grčke, Bugarske, Rumunije, Srbije, Makedonije, Hrvatske i Albanije. Kandidaturu Svetlane Mojić podržalo je Udruženje poslovnih žena Srbije, čija je ona članica.

Precizirajući da je ova Novosađanka nagraćena za način poslovanja firme, ophođenje sa klijentima kao i “kako se probijamo na inostrano tržište”, Mojićeva je u izjavi za Tanjug” naglasila da joj je ta nagrada važna, jer “predstavlja potvrdu da dobro radimo, da smo se uputili u pravom smeru i da smo prepoznati u veoma velikoj konkurenciji start-ap firmi koje se svakodnevno otvaraju na Balkanu”. Ona je dodala da je to novo priznanje njoj i njenom timu definitivno podstrek za dalji rad.

„So i voda” je višestruko nagrađivani dizajnerski studio, koji se bavi dizajnom jahti, dizajniranjem svih vrsta enterijera, kao i luksuznom arhitekturom. Njihov projekat enterijera aviona Boing 787 nagraćen je ove godine u Londonu sa Yachts & Aviation Awards 2014, za najbolji projekat enterijera aviona.

Ova mala novosadska kompanija već tri godine uspešno sarađuje sa klijentima iz celog sveta. Profesionalizam, prepoznatljiv dizajn, inovativna rešenja i dobar odnos sa klijentima je prepoznala i Balkanska nagrada ženskog preduzetništva (Female Entrepreneurship Awards 2014), dodelivši Svetlani Mojić i njenom timu priznanje za najuspešniji balkanski start-ap.

Izvor: Danas