25. Decembar 2015

Poslovni put žena je težak

Najmoćnije žene govore za Blic.
Beograd » Mali broj žena uspeo je da se izbori za bolje pozicije, a i njima je put do vrha bio trnovit. Niže zarade, diskriminacija i predrasude su neke od prepreka na tom putu.

Rezultati studije „Jaz u zaradama izmedu žena i muškaraca”, koju je sprovela Fondacija za razvoj ekonomske nauke, pokazuju da zaposlene žene u Srbiji zaraduju 11 odsto manje od muškaraca. Uporedivanjem zarada žena i muškaraca istog obrazovanja, radnog iskustva i zanimanja, autori ove studije došli su do zaključka da bi žene u Srbiji morale da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi zaradile koliko i muškarci sa istim karakteristikama na tržištu rada.

Dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka objašnjava da nije najveći problem što žene i muškarci koji obavljaju iste poslove imaju različite zarade, nego to što žene ne mogu lako da dodu do istog posla koji imaju muškarci.

– U vreme kada muškarci zauzimaju pozicije, žene su ili trudne ili na porodiljskom, a potom im ni narednih nekoliko godina karijera nije u prvom planu, nego porodica. Čak i ako idu istom dinamikom, po tradicionalnoj podeli uloga očekuje se da muškarci vode.Postoji ta ideja da žene teško saraduju sa ženskim kolektivima, da su muškarci bolji rukovodioci, da su žene emotivnije.

Naravno, sve su to predrasude, jer je čak 60 odsto svih diplomiranih studenata ženskog pola. Činjenica je da ne trčimo istu trku, jer žene trče po kamenju, a muškarci po travi – kaže dr Mršević.

Sanja Popović Pantić, predsednica Poslovnog udruženja žena, kaže da je udeo ženskih preduzeća porastao sa 26 na 31 odsto, ali da u malom broju slučajeva može da se govori o moćnim ženama.

Čak 66 odsto preduzetnica ulazi u biznis iz nužde, a ne zbog šansi i izazova. To je poražavajuće, jer je u EU obrnuto. Takode, žene se u Srbiji nalaze u malom broju upravnih odbora velikih kompanija. Poslovni put jedne žene je težak – kaže Sanja Popović Pantić.

Silvija Verneti Blina, generalna direktorka FCA Srbija

Žene su unapredile našu kompaniju

– Velika je čast biti ponovo rangirana među deset najmoćnijih žena u Srbiji. Ovo predstavlja veliko priznanje ne samo za moj rad već i za celu organizaciju. Bez koleginica i njihovog svakodnevnog truda i zalaganja, kompanija ne bi mogia da postiže uspešne rezultate u poslovanju. Takođe, zahvaljujući zalaganju žena u našoj kompaniji, ove godine osvojili smo nagradu „Društveno odgovorna kompanija godine”, za kampanju Prevencija tumora dojke.

Iva Balent, izvršna direktorka korporativnog marketinga Agrokora

Čestitam svim ženama sa “Blicove” liste

– Kada radite u najvećoj regionalnoj kompaniji u regiji, moć na neki način dolazi sama po sebi. Svakodnevni poslovni izazovi fokusiraju me isključivo na razmišljanje kako naše kupce učiniti zadovoljnima a kada u tome uspem, to je ono što me čini ponosnom. Mesto na ovoj listi je, verujem, rezultat prvenstveno toga što volim posao koji radim .

ZORANA MIHAJLOVIĆ, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture

Da li ću opstati ne znam, ali menjati se neću

– Prvo da zahvalim „Blicu” i vašim čitaocima što me, evo već dve godine zaredom, trpite kao najmoćniju ženu Srbije u vrlo oštroj konkurenciji. Ova priznanje mi puno znači jer mi pokazuje da sve ono što radim neko i ceni i vrednuje. Za mene je moć imati rezultate u svom poslu. Zato će iza mene i mog tima ostati rekordan broj izgrađenih autoputeva i podignutih mostova i kilometri rekonstruisanih pruga i probijenih tunela.
Moć je i kada pokrenemo pitanje ravnopravnosti žena u Srbiii, kada tražimo pomoć muškaraca da još više žena bude uključeno u politiku, bezbednost, zdravstvo i kada se borim za što veća prava Roma. Moć je i kad svakom na političkoj sceni mogu da u lice kažem ono što mislim i kada umem da saslušam sve kritike. Tako ću i nastaviti i sledeće godine. Da li će to biti dovoljno da se i dogodine u ovo vreme vidimo na istom mestu ne znam, ali znam da drugačiju politiku neću, niti želim da vodim. I na kraju otkriću jednu tajnu. Postoji samo jedna osoba na svetu za koju nisam najmoćnija žena. To ie moi sin.

DRAGINJA ĐURIC, predsednika IO Banke Inteza

Priznanje ide mojim zaposlenima

– Mišljenja sam da svako od nas nastoji da svoju moć iskoristi na najispravniji način. Svoje dugogodišnje pojavljivanje na listi najmoćnijih žena, pre svega, doživljavam kao priznanje svim zaposlenima u banci na čijem sam čelu, među kojima su dve trećine žena, koje, svaka na svoj način, imaju znanje i moć u poslu koji obavljaju. Imajući u vidu veličinu banke i iskrenu posvećenost naših akcionara tržištu Srbije, smatram da nam ovo priznanje predstavlja dodatni motiv i podsticai za rad i uspeh.

Tanja Mišćević, šef pregovaračkog tima sa EU

Da imamo iste mogućnosti

– Zagovornik sam osnaživanja žena, jačanja pozicija u društvu, politici i posebno u ekonomiji. Međutim, nisam pobornik dodavanja atributa „žensko” na pojmove moći, uticaja, snage. Mislim da oni nemaju rod i da zavise od osobe, njenih znanja i kapaciteta. Prisustvo žena u javnosti i naglašavanje šta sve one mogu, međutim, doprinosi i smanjenju diskriminacije, ali jednakim mogućnostima. Kada imaju iste mogućnosti kao i muškarci, žene pokazuiu svoiu pravu moć.

Svetlana Glumac, „Moji brendovi”

Uspeh se meri predenim preprekama

Za početak ću citirati Bukera T. Vasingtona „Uspeh se ne meri toliko pozicijom koju je neko postigao u životu koliko po preprekama koje je prevazišao”.
Kao žena mnoge sam prepreke savladala ponekad se spotakla i opet podigla. Susrešću se sa još mnogim, ali sam ponosna što ih, uz divnu porodicu, još uvek savladavam. Volim svoj posao i sve to zajedno me drži u muškom poslovnom okruženiu.

Dragana Marković, direktorka Poreske uprave

Ravnopravno deliti odgovornost

Polaskana sam plasmanom na „Blicovoj” listi, ali smatram da je od pojedinca važnije da Poreska uprava kao institucija bude visoko rangirana, jer to potvrđuje njen značaj i autonomnost rada. Od mog dolaska na mesto direktora, u najvišem rukovodstvu Poreske uprave odgovornost ravnopravno dele muškarci i žene, a na osnovu kvaliteta koie poseduiu kao stručnjaci i kao liudi.

Suzana Vasiljević, savetnica premijera Srbije

Ne podržavam geto za žene

Ne podržavam stavljanje žena u bilo kakvu vrstu geta. Žene i muškarci žive i rade zajedno, i uvek sam spremna da se borim za bolje i pravednije društvo, za svoje ideale, a uopšte me ne zanima da li to radim u saradnji ili konkurenciji sa muškarcima. Dvadeset prvi vek doneo je novu nadu za žene kako u svetu, tako i u Srbiji. Dramatične promene desile su se u ulozi, ambiciji i stavu žena tokom poslednje decenije. One su napustile svoiu tradicionalnu ulogu supruge, majke i domaćice.

60 odsto žena ima među diplomiranim studentima

70 odstvo muškaraca je zaposleno 

56 odsto žena je zaposleno 

66 odstvo zaposlenih udatih žena

71 odstvo zaposlenih oženjenih muškaraca

11 odstvo veće zarade imaju muškarci

Izvor: Blic
Autor: Gorica Avalić

24. Decembar 2015

Spremni za globalno tržiste

PORODIČNA KOMPANIJA VIVEKS GRUPA SVEČANO OBELEŽILA DVE DECENIJE USPEŠNOG RADA

Srpska kompanija Viveks grupa, proizvođač i distributer opreme za poslovanje gotovim novcem i sigurnosnih sefova, obeležila je 18. novembra dve decenije uspešnog rada. Svečanoj večeri koja je priredena tim povodom u beogradskom hotelu Hajat, prisustvovalo je oko 200 poslovnih prfjatelja i partnera i zaposlenih u Viveks grupi. Posebnu čast im je svojim prisustvom ukazao poslovni partner sa Tajvana iz kompanije Master Automodus, sa kojim je kompanija Viveks nedavno ušla u kooperaciju za proizvodnju inteligentnih depozitnih sefova.

Porodična kompanija Viveks je u vlasništvu supružnika Vesne Pucar Grubor i Vitomira Grubora koji su goste podsetili na poslovni put u prethodne dve decenije, kada se kompanija razvila od Viveks trejdinga u Srbiji 1995. godine, potom u Banjaluci, zatim Viveks servisa 2003. godine, da bi 2012. godine počela izradu sopstvenih softverskih proizvoda. Svih tih godina najviše sarađuju sa bankama jer izrađuju opremu za poslovanje gotovim novcem, izvoze 30 odsto svoje proizvodnje u region, a ovoga jula je prvi inteligentni depozitni sef izvezen u Peru, što se uklapa u izvoznu strategiju kompanije i u razvijanje partnerstva sa tajvanskom firmom Master Automodus iz Tajpeja.

– Trenutno izvozimo u region, na tržište Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, a naša je intencija da izvozimo i u Evropu i u svet. Zato nam je veoma značajno partnerstvo sa kompanijom Master Automodus sa Tajvana (50-50 odsto). Zajedno finansiramo razvoj proizvoda i kasnije prodaju. Naš partner sa Tajvana poseduje distributersku mrežu sa više od 50 distributera u 50 zemalja širom sveta, što je izuzetno značajno – naglasili su supružnici Grubor.

Tajvanski partner iz kompanije Master Automodus izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa Viveks grupom i poželeo zajedničke, nove uspehe na globalnom tržištu.

Izvor: Magazin Biznis

22. Decembar 2015

Vinariji Aleksić trofej za najbolju vinariju

Na nedavno održanom 12. Beogradskom salonu vina Vinarija Aleksić iz Vranja, prva i jedina ženska vinarija na Balkanu, priredila je ugođaj za ljubitelje Amaneta, Barbare, Kardaša i ostalih vina iz svoje šampionske palete. Osim brojnih posetilaca, vinarija je na štandu ugostila i predstavnike medija, članice Udruženja poslovnih žena i saradnike koji su podržali ovu žena ženska energija organizovala je radionicu o slaganju hrane i vina pod nazivom “Moja srpska hrono kuhinja”, gde je predstavljen zanimljiv ,,winematch” domacih proizvoda, koji zadovoljava i pravila veoma popularne hrono ishrane.

Vinarija Aleksić je 2015. godinu završila dobijanjem Trofeja za najboIju nacionalnu vinariju, na najvećem svetskom vinskom takmičenju AWC Vienna 2015. Na ovom prestižnom takmičenju, na osnovu strogo definisanih pravila „slepog” degustiranja internacionalnih stručnjaka, Aleksić vina su, osim ovog trofeja, ponela i sedam medalja u konkurenciji od čak 11.611 vina iz 40 zemalja.

Izvor: Magazin Biznis

22. Decembar 2015

Pogledaj moju priču i postani preduzetnica

U prostoru Američkog kutka u Domu omladine Beograda, Udruženje poslovnih žena Srbije predstavilo je 15. decembra putujuću izložbu fotografija u okviru projekta „Pogledaj moju priču i postani preduzetnica”, koji realizuje uz podršku ambasade SAD u Beogradu. Održana je i trening radionica „Biti ili ne biti preduzetnica” i panel diskusija „Pogledaj moju priču i postani preduzetnica”.

IMG_95991

– Misija Udruženja poslovnih žena Srbije već sedamnaest godina je u tome da kroz promociju ženskog preduzetništva, edukaciju, mentorstvo, umrežavanje i upoznavanje sa primerima dobre preduzetničke prakse, inspiriše i motiviše preduzetnice, kao i mlade žene sa preduzetničkim idejama da pokrenu sopstveni biznis – istakla je dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

Izložba je organizovana u saradnji sa lokalnim udruženjima poslovnih žena u Zaječaru, Vranju, Novom Pazaru, Subotici i Beogradu i do sada je proputovala kroz sve te gradove.

Izvor: Magazin Biznis

22. Decembar 2015

200 najmoćnijih žena u Srbiji

„Blicova“ velika tradicionalna serija
  1. NATALIJA POPOVIĆ (104) ↑

Ozbiljan i odgovoran pristup poslovanju „Hemofarma” na principima održivog razvoja ilustruje i osnivanje Odeljenja za strategiju i održivi razvoj sredinom 2014. kojim rukovodi Natalija Popović. Ključni fokus rada je kontinuirani razvoj strateških procesa i kompanije, uz očuvanje prirodnih resursa za generacije koje dolaze. U „Hemofarmu” je od 2011, najpre kao direktorka Centra za komunikacije. Pre „Hemofarma” radila je na rukovodećim pozicijama u „Britiš-ameriken tobaku”.Završila je Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu.

  1. SNEZANA STOILJKOVIĆ (101) ↓

Potpredsednica jednog sektora u Svetskoj banci i uticajna žena u ovoj instituciji. Članica je rukovodećeg tima Međunarodne finansijske korporacije (IFC), kao jedan od dva potpredsednika zadužena za globalna partnerstva. Bila je potpredsednica IFC-a za savetodavne usluge, a prethodno direktorka IFC-a za istočnu Evropu i centralnu Aziji. Pre nego što se angažovanja u SB, radila je u Institutu za međunarodnu ekonomiju.

103. JASNA TERZIĆ (112) ↑

U svet bankarstva ušla je pre više od dve decenije, a poslednjih 10 godina članica je Izvršnog odbora Erste banke. Učestvuje i u radu nekoliko tela u oblasti bankarskog poslovanja i finansijskog sektora. Nadležna je za poslovanje sa stanovništvom i malim preduzećima, marketing i Ijudske resurse.

  1. TANJA MILANOVIĆ (139) ↑

Direktorka beogradskog ogranka izdavačke kuće „Europapress”, upravlja odeljkom za područje Srbije i Crne Gore koje licencno izdaje visokotiražni magazin „Glorija” i druga specijalna izdanja iz programa izdavačke kuće ,,EPH”. Milanovićka poslednje četiri godine predstavlja kompaniju u Asocijaciji medija.

  1. MARIJA DRASKIĆ (24) ↓

Sudija Ustavnog suda, koja u pravničkim krugovima važi za jednog od najboljih poznavalaca prakse Evropskog suda za ijudska prava. Profesor je porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i autor brojnih knjiga, studija i članaka na temu Ijudskih i porodičnih prava. Jedan je od vodećih pravnika u zemlji koji se zalažu za prava pacijenata.

  1. NATAŠA KRIVOKAPIĆ-ČITAKOVIĆ (-)

Od početka godine nalazi se na mestu vršioca funkcije šefa beogradskog Višeg javnog tužilaštva, u kome je radila kao zamenica tužioca. Vodeći je kandidat da, nakon zvaničnog okončanja tužilačkih izbora, od januara 2016. bude postavljena za šefa tog tužilaštva u narednih pet godina. Protekle godine, u saradnji s kolegama i policijom, radila je na velikim istragama, od kojih je većina bila pod budnim okom javnosti (helikopter, Beko, Kosmajac…).

  1. JELISAVETA KARAĐORĐEVIĆ (107)

Princeza Jelisaveta Karađorđević grčevito se borila za rehabilitaciju svih Karađorđevića, što se jula ove godine i dogodilo. Jedina ćerka kneza Pavla i kneginje Olge i Karađorđeva čukununuka dočekala je i da joj bude vraćena Vila „Crnogorka” u Beogradu, dok i dalje potražuje dvorac Brdo kod Kranja u Sloveniji. Princeza Jelisaveta ima najživopisniju biografiju od svih članova kraljevske porodice, ima troje dece, bila je verena za Ričarda Bartona i u kontaktu je s kraljevskim porodicama s kojima je u srodstvu. Bila je pozvana na venčanje princa Vilijama i Kejt Midlton.

  1. BRANKA LETICA (60) ↓

Nakon godina provedenih na upravljačkim marketinškim pozicijama u industriji telekomunikacija, Branka Letica 2015. iz ,,VIP mobajla” prelazi u bankarski sektor. Dolazi na mesto direktorke Sektora za PR i marketing komunikacije Banke Inteza koji upravlja brendom banke, odnosima s javnošću i društveno odgovornim poslovanjem. Inteza ima najprepoznatljiviji brend u bankarskom sektoru Srbije i najveću pozitivnu medijsku pokrivenost, a posvećenost zajednici donela joj je brojna priznanja, uključujući i nagradu za najbolji program korporativnog volonterstva u 2015.

  1. MILICA MANDIC (110) ↑

Srpska reprezentativka u tekvondou i članica tekvondo kluba „Galeb” kvalifikovala se za Olimpijske igre u Riju gde će pokušati da odbrani zlato s Olimpijade u Londonu 2012. kada je proglašena za najbolju sportiskinju Srbije po izboru Olimpijskog komiteta naše zemlje.

  1. BILJANA PAVLOVIĆ (-)

Državni sekretar u Ministarstvu pravde. Karijeru je započela kao pravnik u trgovinskom preduzeću, da bi posle nekoliko godina bila imenovana za opštinskog sudiju u rodnoj Beloj Crkvi, a potom i u Pančevu. Krajem 2010. biva imenovana za pomoćnika direktora za nemedicinske poslove u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, da bi nakon toga obavljala je funkciju direktora Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.

  1. RUŽICA KRDŽIĆ (-)

Osnivač je i direktor medijske kuće ,,Maxim Media” d.0.0. u čijem sastavu posluju četiri radio-stanice – TDI, HIT FMJAT i„Karolina”, a od ove godine i Studio B. Završila je Pravni fakultet u Beogradu, a karijeru je počela u predstavništvu nemačke kompanije u Srbiji. Radila je i u Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, kao i konsultantskim kućama „Louis Berger’ i „Sofreco”.

  1. KSENIJA VUČIC

Deo moći Ksenije Vučić proističe iz toga što je trenutno na mestu direktorke kanala „Pink 3″, a deo iz činjenice da je bivša supruga premijera Aleksandra Vučića. Osim u emisiji koju jednom nedeljno vodi na pomenutom kanalu, Vučićeva je veoma aktivna na Tviteru gde ulazi u ozbiljne i oštre diskusije sa neistomišljenicima i žustro brani bivšeg supruga od svih kritika. Pre „Pinka” vodila je emisiju „Glas nedelje” na Radio „Fokusu”.

  1. JASNA O I IJ.AVRAMOVIĆ (65) ↓

Gradonačelnica Smedereva i dalje je jedina žena na takvoj funkciji u Srbiji. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je u junu oslobodio optužbi da je kao lekar u više navrata primila mito od pacijenata, čime je preinačio prvostepenu presudu Višeg suda u Smederevu iz 2014. kojom je bila osuđena na 15 meseci zatvora. Maratonski proces protiv nje trajao je od 2005, a Avramovićeva je tvrdila da joj je sve namestila DS. Ona je od 2004. bila na visokim lokalnim funkcijama u Smederevu, kao osnivač „Pokreta za Smederevo” koji je juna 2013. pripojila SNS-u.

  1. LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIC (-)

Pisac i vlasnica izdavačke kuće „Globosino Aleksandrija”, jedna od tvoraca takozvanog ženskog pisma u Srbiji. Otkad je 1996. objavila roman „Ženski rodoslov”, Habjanović je među najčitanijim i najtiražnijim piscima. Autorka je 13 romana koji su prodati u tiražu od više od milion primeraka. Nosilac je Ordena Svetog Save, dobitnica Vukove nagrade za doprinos razvoju kulture i drugih priznanja i književnih nagrada.

  1. MAJA BOBIĆ (115)

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, najstarije NVO na ovim prostorima. Diplomirani je etnolog i antropolog, a magistarske studije Jugoistočne Evrope je završila u Atini na Nacionalnom i Kapodistrijan univerzitetu.

  1. BRANKICA STANKOVIĆ (51) ↓

Autorka i urednica „Insajdera”, dokumentarnog serijala koji se bavio najvažnijim dmštvenim i političkim pitanjima u Srbiji. Tokom većeg dela 2014. i 2015. epizode „Insajdera” nisu emitovane na B92, a krajem ove godine Stankovićeva je izašla s TV B92 i najavila osnivanje privatne produkcije i sajta koji će se baviti sličnom tematikom. Za istraživanja je primila brojne nagrade, ali i platila visoku cenu – život s policijskim obezbeđenjem još od 2009. čije je ukidanje bezuspešno tražila. Po izboru Reportera bez granica jedna od deset najinspirativnijih novinarki na svetu.

  1. ANA TRBOVIĆ (117)

Dekanka i redovna profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, gde predaje strategijski menadžment, preduzetništvo, poslovno pregovaranje i upravljanje javnim sektorom. Partnerka je u konsultantskoj kući EBA (EuroBalkan Advisors) i jedan od osnivača Centra za nauku i inovacije. Prethodno radila u Vladi, kao pomoćnica ministra za ekonomske odnose s inostranstvom, a kasnije kao posebna savetnica ministra privrede.

  1. SANJA POPOVIĆ O I 10. PANTIC (119)↑

Na čelu Udruženja poslovnih žena Srbije, organizacije koja okuplja 900 preduzetnica. Dobitnica je priznanja „Planeta biznis” za podršku preduzetništvu.

119. SANDA SAVIĆ (118)↓

Direktorka korporativnih poslova i komunikacija „Hemofarma” i članica UO Fondacije „Hemofarm”. Odgovorna je za integrisane korporativne komunikacije na nivou „Hemofarm grupe”, ali i za aktivnosti „Hemofarm fondacije”. Prethodno menadžersko iskustvo brusila je na pozicijama programske direktorke RTV, direktorke Informativnog programa i jednog od osnivača Radija i televizije B92.

  1. BRANKICA JANKOVIĆ (-)

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, za šest meseci na funkciji, Ijudska prava i borbu protiv diskriminacije postavila kao teme od nacionalnog značaja. Uspela je da za istim stolom okupi najviše državnike, ambasadore i civilni sektor. Na njenu inicijativu Ustavni sud je obustavio primenu Zakona o penzionisanju žena u državnoj upravi. U prvi plan stavlja borbu za besplatnu pravnu pomoć i zaštitu žena od nasilja u porodici. Prethodno je bila državna sekretarka za socijalnu zaštitu i direktorka Gerontološkog centra.

121.DRAGANA MIRKOVIĆ (120)↓

Folk zvezda i jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Srbiji. Udata je za austrijskog biznismena Tonija Bijelića, vlasnica je muzičke televizije ,,DM sat”, koja se emituje putem satelita širom sveta.

  1. MIRJANA MILENKOVIĆ (121)↓

Potpukovnik, načelnica Odseka za međunarodnu vojnu saradnju Generalštaba i prva žena na ovoj poziciji. Završila je generalštabno usavršavanje u Školi nacionalne odbrane, što joj je otvorilo put za napredovanje u čin pukovnika.

  1. OLJA BEĆKOVIĆ (29)↓

Jedno od najprepoznatljivijih novinarskih imena, dve decenije je bila zaštitni znak „Utiska nedelje”, najuticajnije političke emisije. Bila je beskompromisna i u izboru tema i načinu intervjuisanja sagovornika, što je, najverovatnije, bio razlog skidanja emisije s programa prošle godine. Novinarski život nastavila je kao saradnik NIN-a za koji dva puta mesečno radi intervjue kojima specifičan pečat.

  1. ROKSANDA ILINČIĆ (126)↓

Naša najpoznatija modna kreatoika Roksanda llinčić slavu je stekla u Londonu. Tokom karijere napravila je brojne kolekcije za koje su bili zainteresovane svetske javne ličnosti. Njene modele nosile su poznate ličnosti – Mišel Obama, prva dama SAD, Samanta Kameron, supiuga britanskog premijera, vojvotkinja od Kembridža, Kejt Blančet, Penelope Kruz… Pre nekoliko meseci velikom proslavom je obeležila deset godina rada u modnoj industriji, a ceremoniji je prisustvovao svetski krem, među kojima Kanje Vest, Džesika Hart, Ana Vintur…

  1. ALEKSANDRA DAMNJANOVIĆ (125)

Državna sekretarka u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. Pravnik po obrazovanju, u ovom ministarstvu je od 2002. gde je dvanaest godina obavljala funkciju pomoćnika ministra. Učestvovala je u pisanju svih važnih zakona koji se tiču gradnje irestitucijejedan je od autora Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji, a radila je i na najnovijim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji je omogućio izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana.

  1. NADA SUĐIĆ (109)↓

Partneru konsultantskoj kući „Dilojt”. U Sektoru za reviziju zadužena je za usluge upravljanja rizicima, a osim toga odgovomi je partner za usluge iz finansijskog sektora. Priznato ime u reviziji, naročito banaka i ostalih finansijskih institucija. Tokom dve decenije radila je i na velikom broju značajnih projekata u centralnoj Evropi i u SAD Članica je Američkog instituta ovlašćenih javnih računovođa (AICPA) i Komore ovlašćenih revizora Srbije.

  1. NATAŠA KANDIĆ (127)

Regionalna koordinatorka REKOM-a, regionalne nevladine organizacije koja traži utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Dobitnica niza međunarodnih priznanja. U toku je suđenje s Ljubišom Dikovićem koji je zahtevao naknadu štete zbog povrede časti i ugleda zbog dokumenta u kojem je povezan s ratnim zločinima u BiH i na KiM.

  1. SLAĐANA BACKOVIĆ (87)↓

Za direktora Fonda za razvoj imenovana 2010. Završila je Ekonomski fakultet, a pre dolaska u Fond za razvoj radila je u nekoliko banaka. Uspela je da u 2014. obnovi programe za finansiranje privrede, iako je pretila opasnost da se Fond ugasi. U 2015. uspela je da obezbedi šest milijardi dinara za kreditiranje privrede i uvela je kontrolu sredstava koje je Fond odobrio.

  1. AFRODITA O I Ll. BAJIĆ (130)↑

Zamenica direktora i suvlasnica firme „Afrodite Mode Collection” koja se bavi proizvodnjom i prodajom ženske konfekcije. Firmu je osnovala 1989. sa mužem Milanom Bajićem. Aktivna je članica Udruženja poslovnih žena, Kluba prvih žena i jedna od ambasadorki ženskog preduzetništva. Majka troje dece.

  1. SANDRA ORLOVIĆ (-)

Direktorka Fonda za humanitarno pravo koja je na tom mestu 2012. nasledila Natašu Kandić. Dobitnica je nagrade ,,Young European of the Year 2009″ za pojašnjenje ratnih zločina, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Godinama radi na pomirenju i razvoju razumevanja u jugoistočnoj Evropi. Prikuplja i objedinjuje biografske podatke o svim poginulima u ratu na Kosovu. U žiži javnosti je ove godine zbog obnavljanja optužbi Fonda protiv načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića zbog zločina na Kosovu.

  1. MIRA ADANJA POLAK (132)↑

Jedno od najprepozntaljivijih lica RTS-a i autoika gledane i uticajne emisije „Mira Adanja Polak i vi”. Drži

do dobre priče i profesionalnih standarda. U  impresivnu biografiju upisala je intervjue s nekim od najpoznatijih svetskih imena i saradnički staž u prestižnim svetskim televizijskim kućama.

  1. BILJANA SRBLJANOVIĆ (133)↑

Čuvena dramska spisateljica čiji se komadi izvode na brojnim evropskim scenama. Ove godine je najviše skrenula pažnju otvarajući Paradu ponosa na kojoj je, između ostalog, ukazala na problem izbeglica.

  1. DALILA LJUBIČIĆ (131)↓

Izvšrna direktorka srpske Asocijacije medija izabrana je u konkursnu komisiju za sufinansiranje medijskih projekata Beograda i jedina je glasala protiv odluke da privatizovani Studio B dobije 23 miliona iz gradskog budžeta. Prethodno je sedam godina bila izvršni direktor za marketing i oglašavanje kompanije „Novosti” i dugogodišnji director medija bajinga u agenciji „Direkt medija”, član ABC borda, ENPA (Evropska asocijacija novinskih izdavača), INMA (Međunarodna asocijacija za marketing novinskih izdanja), predavač i trener na medijskim seminarima.

  1. DRAGANA NIKOLIĆ SOLOMON (85) ↓

Portparolka Euleksa, Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu i Metohiji. Do postavljanja na tu funkciju pre dve godine bila je šef Odeljenja za medije Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i tada je aktivno učestvovala u donošenju medijske regulative u Srbiji i zalagala se za medijsku reformu. Diplomirala je na Univerzitetu u Londonu.

135.NATAŠA KUZMANOVSKI (154)↑

Poslednje tri godine je direktorka Odeljenja identiteta i komunikacija Unikredit banke, članicejedne od najvećih evropskih bankarskih grupacija. Vrlo je angažovana u društveno odgovornim aktivnostima i jedna je od inicijatora pružanja podrške ugroženim kategorijama stanovništva.

  1. ANIKO MUŠKINJA HAJNRIH (136)

Pokrajinska ombudsmanka u Vojvodini od oktobra 2010. Na to mesto kvalikfikovali su je različiti poslovi iz oblasti radnih odnosa, uprave, pravosuđa i Ijudskih prava. Najveće uspehe je postiglaje na planu službene upotrebe jezika nacionalnih manjina.

  1. DRAGICA.JEVTOVIĆ (137)

Načelnica policijske uprave u Užicu i jedina žena na toj funkciji u Srbiji. Završila je Fakultet bezbednosti, a potom i specijalističke studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Rad u policiji počela je u policijskoj stanici u Užicu 1985, potom u odeljenjima analitike i informatike, da bi 2010. bila imenovana za načelnicu. Ocenjivana je najvišim ocenama. Zahavaljujući njoj, u Užicu je otvoren Forenzički centar.

  1. JELENA TRIVAN (-)

V.d. direktorka „Službenog glasnika” vratila se na javnu scenu u velikom stilu stajući na čelo državnog izdavačkog preduzeća. Nekadašnja poslanica i funkcionerka DS iz nje je izašla 2014. bacajući na nju drvlje i kamenje. Na dužnost je vratila sve urednike koje je smenio njen prethodnii Radoš Ljušić.  Po struci je profesorka književnosti.

139.NADA MACURA (128) ↓

Portparolka Hitne pomoći, kardiolog, nesebičnim savetima i činjenicom da je neprekidno na raspolaganju novinarima podiglaje ugled ove službe i postala sinonim za brigu o zdravlju. Nasmejana i doterana, omiljena je kao lekar i čovek među kolegama, novinarima i građanima. O njenoj popularnosti svedoči činjenica da gledaoci mjuzikia „Spamalot” pojavljivanje njenog glasa i slike u ulozi boga uvek dočekuju burnim aplauzom

  1. OLIVERA KOVAČEVIĆ (-)

Urednica Zabavnog programa RTS-a i jedno od zaštitnih lica ove televizije. Uređuje i vodi popularnu emisiju ,,Da, možda, ne”. Prepoznatljiva je po političkim tok-šou programima „Večeras slobodni” (TV Politika), „Klopka” („Pink” i BK TV), ,,0ko” (RTS). Stigla je i da se okuša kao glumica TV seriji „Bela lađa”. Nema dlake na jeziku, otvoreno priča o svemu i apsolutno je svesna svojih kvaliteta.

  1. GORDANA MATKOVIĆ (135) ↓

Ekspert za socijalnu politiku i nekadašnja ministarka i političarka bez mrlje u profesionalnoj i političkoj karijeri. Vanredna profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu i direktorka studija socijalne politike u Centru za liberalnodemokratske studije. Radi kao konsultant za Svetsku banku, UNDP, UNICEF i druge međunarodne organizacije. Predavač je na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

  1. RADOLJUPKA RADOSAVLJEVIĆ (134)↓

Direktor Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Pre toga je obavljala funkciju direktorke Uprave za biomedicinu. Za vreme njenog mandata pokrenut je program transplantacije srca u Srbiji nakon dugogodišnje pauze.

  1. MIROSLAVA MILEN0VIĆ (-)

Članica Saveta za borbu protiv korupcije i jedini forenzički računovođa u Srbiji. Krajem novembra je

fizički napadnuta, što je, kako je izjavila, shvatila kao opomenu zbog objavljivanja izveštaja o „Diposu” i pred objavljivanje izveštaja o trošenju javnog novca za reklamiranje u medijima. Dobitnica je ovogodišnje nagrade „Ličnost godine” Misije OEBS u Srbiji.

  1. VESNA STAN0JEVIĆ (144)

Koordinatorka sigumih kuća, poslednje dve decenje na čelu je Savetovališta protiv nasilja u porodici, pod

čijim okriljem su i sigurne kuće u Beogradu. Savetovalište je osnovala 1996, a 2000. je otvorila i prvu sigurnu kuću za žene koje maltretiraju partneri. Kroz kuće prošlo je oko 2.000 žena i hiljadu dece.

  1. SVETLANA LUKIĆ (143)↓

Sa Svetlanom Vuković uređuje sajt „Peščanik” koji je proizašao iz vrlo popularne radio-emisije na B92, koja je bila jedno od udarnih glasila građanske Srbije. Dobitnica nagrada „Jug Grizelj”, „Dušan Bogavac”, „Konstantin Obradović” i nagrade za novinarstvo grada Beograda.

  1. ZORADOBRIČANIN NIKODINOVIĆ (-)

Jedna od najpoznatijih beogradskih advokata krivičara. Kao branilac je zastupala optužene za najteža krivična dela, a mnoge je uspevala da osiobodi krivice ili im znatno umanji kaznu. Tokom ove godine uspela je da odbrani trojicu bivših šefova DB-a optužbi za pokušaj ubistava Vuka Draškovića.

  1. JEUSAVETA VASILIĆ (147)

Članica Saveta za borbu protiv korupcije, veoma aktivna u razotkrivanju brojnih malverzacija tokom procesa privatizacije. Stalno upozorava da još nisu procesuirani slučajevi 24 sporne privatizacije. Kritična je prema vlasti, a posebno prema pravosuđu. Upozorava na spregu korupcije i političara. Radila je kao sudija više od 35 godina i osnivač je Društva sudija.

  1. MILENA DRAVIĆ (148)

Najvoljenija glumica ovu godinu pamtiće po nagradi „Beogradski pobednik”, koja joj je uručena u februaru za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

  1. GORDANA KNEŽEVIĆ ORLIĆ (149)

Generalna direktorka izdavačke kuće „Klett”, najvećeg privatnog izdavača čiji su udžbenici više puta nagrađivani. Predsednica je Skupštine izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije.

  1. JELENA KAJGO (150)

Predsednica UO Narodnog pozorišta koja istovremeno uspešno vodi „Bitef Dance company”.

Izvor: Blic