19. Decembar 2016

Izvoznici su u podređenom položaju u odnosu na uvoznike

Tatjana Vučićević, suvlasnica i direktorka preduzeća Art lval

U privatno preduzetništvo ušla sam pre 25 godina iz čiste potrebe. Bio je to težak i turbulentan period. Svakodnevna borba za golu egzistenciju i loša ekonomska situacija, naterale su supruga i mene (tada smo već imali dvoje male dece) da se otisnemo u preduzetničke vode, što je za nas, u tom trenutku, bilo jedino logično rešenje. I danas, baš kao i na početku poslovanja, koje započinjete od nule, najveći problem predstavlja nedostatak kapitala. Da li smo prevazišli te nedaće? Nisam sasvim sigurna, jer ni jedan posao ne može da opstane bez stalnih ulaganja, a u teškim vremenima najvažnije je obezbediti opstanak – kaže u razgovoru za Danas Tatjana Vučićević, suvlasnica i direktorka preduzeća Art Ival.

Zanimljivo je da ste vi u privatni biznis ušli početkom devedesetih godina prošlog veka kada su mnogi, suočeni sa beznadežnom situacijom, odlučili da napuste Srbiju. Čime ste se rukovodili kada ste doneli takvu, u tom trenutku, hrabru odluku?

 – Da, zaista je bio hrabar potez napustiti posao i otisnuti se u privatno preduzetništvo. Tada se verovalo da ćeš imati bar neku socijalnu sigurnost ako si u stalnom radnom odnosu. Suprug i ja smo bili u prilici da započnemo posao van zemlje. Međutim, kako smo oboje zaljubljenici u svoju zemlju, tradiciju i kulturu, a mogla bih reći i beznadežni optimisti, odlučili smo da ostanemo i da pokušamo ovde, kao „svoji na svome” . Potrudili smo se da svoj porodični i poslovni život kreiramo na najbolji mogući način, stavljajući uvek akcenat na kvalitet. Mislim da smo u tim namerama uspeli.

Proizvodnju čokoladnih dražeja započeli ste u pogonu od pedesetak metara kvadratnih, a danas se možete pohvaliti proizvodnim pogonom od 1.300kvadrata i širokim asortimanom od oko 250 čokoladnih proizvoda. Da li ste se na tom putu do uspeha oslanjali isključivo na sopstvena sredstva, ili ste imali i neku vrstu podrške u vidu bankarskih kredita, ili donacija, bespovratnih sredstava…?

– Ispraviću vas, započeli smo proizvodnju u poslovnom prostoru od 100 metara kvadratnih i sa tri vrste čokoladnih dražeja. Danas posedujemo u vlasništvu 1.400 metara kvadratnih, od čega koristimo 850 kvadrata, a ostalo izdajemo, kako bismo lakše otplaćivali kredite. Proizvodimo više od 200 čokoladnih delicija premijum kvaliteta. Ako me pitate šta danas znači uspeh, ja ću reći da smo mi za taj „uspeh“ rizikovali sopstvene stanove od roditelja, koje smo stavili pod hipoteku kako bismo podigji kredite za kupovinu objekta, kredite za opremu, kredite za.. U našem slučaju, uspeh je, možda, kada radite za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svojih zaposlenih i kada ulažete maksimum napora za opstanak na tržištu srpskog brenda „premier” u čije smo stvaranje i razvoj uložili ceo svoj poslovni život, uključujući i angažovanje naše dece, sina Alekse i ćerke Ivane. Ipak, jedini uspeh koji priznajem, su naša deca, koja su danas deo našeg poslovnog tima. A ako me pitate da li smo koristili donacije i bespovratna sredstva, odgovor je negativan.

Art Ival je izrastao u porodičnu kompaniju koja danas upošljava 40 radnika. Planirate li širenje proizvodnje i upošljavanje još izvesnog broja radnika i od čega realizacija tih planova zavisi?

 – Tačno je da zapošljavamo 40 radnika, ali treba imati na umu da je tu reč o 40 porodica, prema kojima osećamo ogromnu odgovornost. Pri tom, kada se proizvodnjom luksuznih proizvoda premijum kvaliteta, kakvi su naši, bavite u državi u kojoj većina stanovništva jedva sastavlja kraj sa krajem, razmišljanje o proširenju proizvodnje, nije izvesno. Doduše, realizacija takvih planova jeste moguća, ali to zahteva stabilnije tržište, što bi automatski rezultiralo sigurnijim plasmanom proizvoda.

Vaši proizvodi, koji se na tržištu pojavljuju pod robnom markom „premier” (zaštićena u Zavodu za intelektualnu svojinu) nagrađeni su medaljama za kvalitet, kako na domaćlm, tako i na svetskim sajamskim manifestacijama. Da li ste prisutni na inostranom tržištu i šta mislite o udruživanju u klastere radi zajedničkih nastupa na trećim tržištima?

 – Prisutni smo, kako na tržištima u državama u okruženju, tako i u Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj, Francuskoj, Malti, SAD, Kanadi, a od skoro i u Panami, Australiji, Kini, dok su pregovori sa Katarom i Rusijom u toku. Cinjenica je da manjih proizvođača našeg ranga, koji se bave proizvodnjom proizvoda premijum kvaliteta, nema mnogo u Srbiji. Mi se ne možemo meri ti sa velikim konditorskim industrijama, ali bismo se svakako rado uključili u klastere, radi lakšeg plasmana na inostrano tržište.

Koje su to, prema Vašoj oceni, najveće teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici, naročito žene, u Srbiji?

– Ne pravim razliku između muškog i ženskog preduzetništva, smatram da preduzetništvo nema pol. Ko god da vodi privatno preduzeće u Srbiji, nalazi se u teškoj situaciji. Za nas male proizvođače, najveći problem predstavljaju uslovi plasiranja robe na domaće tržište, kao i nesigurnost i nedostatak podrške prilikom izvoza. Rigorozni zahtevi koji se postavljaju pred izvoznike, nisu tako strogi kad je reč o uvoznoj robi, što nas, izvozno orijentisane proizvođače, stavlja u podređeni položaj.

Osim toga, problem predstavlja i neusaglašenost u rokovima plaćanja Primera radi, za nabavku repromaterijala i sirovina za proizvodnju, nekada moramo da izvršimo uplatu avansno, ili u dvostruko kraćem roku, u odnosu na naplatu svog gotovog proizvoda, nakon distribucije u marketima Pojedini trgovinski lanci sebi daju za pravo da, bez obzira na potpisane ugovore, samoinicijativno prolongiraju dogovorene rokove isplate. Idu čak i korak dalje zahtevajući popust od proizvođača koji žele isplatu celog dugu u ugovoreno vreme. I sve to po principu: uzmi, ili ostavi! Pa… ko preživi, pričaće…

Udruženje poslovnih žena Srbije nagradilo vas je specijalnim priznanjem za društveno odgovorno poslovanje. Čime ste zaslužili to priznanje, odnosno, u čemu se ogledaju aktivnosti vaše kompanije na tom planu?

– Ovo je prvi put da budemo nagrađeni za humanost. Iako nisam bila nominovana za ovu specijalnu nagradu, UPŽ je, ipak, prepoznalo Art Ival kao društveno odgovorno preduzeće. Nagradu sam primila u želji da tako pošaljem poruku svim preduzećima i pojedincima da je potrebno malo dobre volje i humanosti kako bismo decu učinili zdravijom i srećnijom.

Različiti aršini za dobijanje subvencija
Godina 2016, koja je proglašena godinom preduzetništva, na izmaku je. Kako biste ocenili rezultate ostvarene, pre svega, na planu podrške razvoju privatnog preduzetništva?
– Godinu preduzetništva (osim što je ozvaničena) kroz neke posebne benefite mi nismo osetili. Imam utisak da se preduzetništvo na ovaj način propagira, kako bi se stekao utisak da je državi stalo do malih, ili srednjih preduzeća koja se predstavljaju kao nosioci privrednog razvoja. Međutim, dovoljno je da pogledate vesti i da se uverite u neskrivenu radost političara kada otvaraju strana preduzeća u Srbiji za koja se, inače, izdvajaju ogromne subvencije. Meni nije jasno zašto je bolje da stranci zapošljavaju naše radnike, nego domaći preduzetnici, odnosno zašto te subvencije ne mogu da koriste i domaći preduzetnici, koji bi takođe zapošljavali radnike i stvarali povoljniji privredni ambijent. Nameću se i pitanja pozicioniranja na tržištu, ali i nameta koji se odnose na obim proizvodnje, a koji su po jedinici gotovog proizvoda mnogo veći za male, nego za velike proizođače.

Autor: Mirjana Stevanović

Izvor: Danas 

16. Decembar 2016

Edukacija o rodno senzitivnom upravljanju privredom – Zrenjanin će pomoći preduzetnicama

Zamenica predsednika Skupštine grada Zrenjanina Ljuba Travica, na skupu u Gradskoj kući, posvećenom uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou, najavila da će kroz poseban projekat Grad stimulisati ekonomsko osnaživanje žena. Milion dinara u gradskom budžetu za narednu godinu, biće namenjeno ženama preduzetnicama.

Edukaciju o uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou realizuju Udruženja poslovnih žena Srbije i  Ženska parlamentarna mreža, uz podršku Kanadske ambasade, a Zrenjanin je jedan od tri grada u Srbiji u kojima se održavaju radionice. Poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Dubravka Filipovski kazala je da je rodno odgovorno budžetiranje u Srbiji od prošle godine, prvi put u istoriji parlametarizma, postalo deo Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu.

Rodno odgovorno budžetiranje znači da se budžetska sredstva samo bolje raspoređuju po polu, to nisu dodatna sredstva, već moramo voditi računa da postojeća više dobijaju poljoprivrednice, preduzetnice I da na taj način podstičemo žene da imaju poverenje u državu i krenu u privatan posao -kazala je Dubravka Filipovski. Ove godine je 26 institucija države Srbije bilo u obavezi da sprovede rodno odgovorno budžetiranje, a do 2020. godine je period implementacije, što znači da sve lokalne samouprave do tog perioda moraju da sprovedu Zakon, rečeno je na skupu.

Savetnik kanadske ambasade u Srbiji Brajan Ebel rekao je da je Zrenjanin, pored Kraljeva i Vranja, odabran za realizaciju projekta jer je za to bio zainteresovan i zato što je postojala dobra saradnja sa kanadskom ambasadom. On je istakao da je veoma značajno što za ovakve projekte postoji podrška na lokalnom i nacionalnom nivou

Izvor: novine Dnevnik

15. Decembar 2016

Milion dinara za žensko preduzetništvo

Grad Zrenjanin će u budžetu za narednu godinu opredeliti milion dinara za podršku ženskom preduzetništvu, izjavila je danas zamenica predsednika Skupštine grada Zrenjanina Ljuba Travica.

Ona je na skupu o uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou u Gradskoj kući u tom gradu rekla da će to biti učinjeno kroz poseban projekat – podsticaj za razvoj preduzetništva, a kroz ekonomsko osnaživanje žena.

Edukaciju o uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou realizuju Udruženja poslovnih žena Srbije i Ženska parlamentarna mreža, uz podršku Kanadske ambasade, a Zrenjanin je jedan od tri grada u Srbiji u kojima se održavaju radionice.

64953739 - photo of dusk in zrenjanin, vojvodina, serbia

Poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Dubravka Filipovski kazala je da je rodno odgovorno budžetiranje u Srbiji od prošle godine, prvi put u istoriji parlametarizma, postalo deo Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu.

“Rodno odgovorno budžetiranje znači da se budžetska sredstva samo bolje raspoređuju po polu, to nisu dodatna budžetska sredstva, već moramo voditi računa da postojeća više dobijaju poljoprivrednice, preduzetnice i da na taj način podstičemo žene da imaju poverenje u državu i krenu u privatan posao”, kazala je Dubravka Filipovski.

Kako je navela, Rodno odgovorno budžetiranje, deo je Ustava Austrije i dalo je veoma pozitivne pomake u razvoju ekonomije i izrazila očekivanje da će to biti slučaj i u Srbiji.

“Ove godine je 26 institucija države Srbije bilo u obavezi da sprovede rodno odgovorno budžetiranje, a do 2020. godine je period implementacije, što znači da sve lokalne samouprave do tog perioda moraju da sprovedu Zakon”, kazala je Filipovski.

Ona je ukazala da se u parlamentu svake godine prati koje su to opštine i kako spovode rodno odgovorno budžetiranje, a da je Ministarstvo finansija za sve opštine odredilo plan sprovođenja.

Savetnik kanadske ambasade u Srbiji Brajan Ebel rekao je da je Zrenjanin, pored Kraljeva i Vranja, odabran za realizaciju projekta jer je za to bio zainteresovan i zato što je postojala dobra saradnja sa kanadskom ambasadom.

On je istakao da je veoma značajno što za ovakve projekte postoji podrška na lokalnom i nacionalnom nivou i da projekti koji se realizuju sa lokalnim ljudima donose promene koje omogućavaju uspešnost.

Izvor: RTV

15. Decembar 2016

Zrenjanin: Milion RSD za žensko preduzetništvo

Zrenjanin – Grad Zrenjanin će u budžetu za narednu godinu opredeliti milion dinara za podršku ženskom preduzetništvu.

Zamenica predsednika Skupštine grada Zrenjanina Ljuba Travica, je na skupu o uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou, u Gradskoj kući u tom gradu rekla da će to biti učinjeno kroz poseban projekat – podsticaj za razvoj preduzetništva, a kroz ekonomsko osnaživanje žena.

Edukaciju o uvođenju rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou realizuju Udruženja poslovnih žena Srbije i Ženska parlamentarna mreža, uz podršku Kanadske ambasade, a Zrenjanin je jedan od tri grada u Srbiji u kojima se održavaju radionice.


Poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Dubravka Filipovski kazala je da je rodno odgovorno budžetiranje u Srbiji od prošle godine, prvi put u istoriji parlametarizma, postalo deo Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu.

“Rodno odgovorno budžetiranje znači da se budžetska sredstva samo bolje raspoređuju po polu, to nisu dodatna budžetska sredstva, već moramo voditi računa da postojeća više dobijaju poljoprivrednice, preduzetnice i da na taj način podstičemo žene da imaju poverenje u državu i krenu u privatan posao”, kazala je Dubravka Filipovski.

Kako je navela, Rodno odgovorno budžetiranje, deo je Ustava Austrije i dalo je veoma pozitivne pomake u razvoju ekonomije i izrazila očekivanje da će to biti slučaj i u Srbiji.

“Ove godine je 26 institucija države Srbije bilo u obavezi da sprovede rodno odgovorno budžetiranje, a do 2020. godine je period implementacije, što znači da sve lokalne samouprave do tog perioda moraju da sprovedu Zakon”, kazala je Filipovski.

Ona je ukazala da se u parlamentu svake godine prati koje su to opštine i kako spovode rodno odgovorno budžetiranje, a da je Ministarstvo finansija za sve opštine odredilo plan sprovođenja.

Savetnik kanadske ambasade u Srbiji Brajan Ebel rekao je da je Zrenjanin, pored Kraljeva i Vranja, odabran za realizaciju projekta jer je za to bio zainteresovan i zato što je postojala dobra saradnja sa kanadskom ambasadom.

On je istakao da je veoma značajno što za ovakve projekte postoji podrška na lokalnom i nacionalnom nivou i da projekti koji se realizuju sa lokalnim ljudima donose promene koje omogućavaju uspešnost.

Izvor: B92 net

15. Decembar 2016

Pirotski ćilim je prepoznatljiv nacionalni brend

Pre stotinak godina izradom pirotskog ćilima bavilo se oko 5.000 žena i to je tada bila najveća neformalna fabrika na Balkanu. Danas se tim zanatom bavi samo dvadesetak tkalja

 Da se narodna tradicija može sačuvati od zaborava svedoči i primer pirotskog ćilima koji se, zahvaljujući entuzijazmu Slavice Ćirić, osnivača i direktora Zanatske zadruge Damsko srce, ne samo našao na listi protokolarnih poklona Republike Srbije, već uspešno krči put do inostranih tržišta.

Svaki komad je unikatan, sertifikovan, sa visokom zanatskom i umetničkom vrednošću, i ima garanciju na 100 godina. Slavica je, očigledno u pravom trenutku, prepoznala opasnost od toga da pirotsko ćilimarstvo postane deo istorije i, uz podršku još devet koleginica, odlučila je da osnuje Zanatsku zadrugu za proizvodnju pirotskog ćilima u kojoj je sada, u zavisnosti od obima posla, stalno angažovano od pet do 10 žena. Preko Udruženja za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica, prema potrebi se angažuje određeni broj tkalja. U Udruženju poslovnih žena Srbije prepoznali su nameru Slavice Ćirić, da u posao uključi što veći broj žena iz pirotskog kraja, pa su je nagradili priznanjem “Žena zmaj” u kategoriji “najbolji model zapošljavanja žena”.

Za većinu potencijalnih preduzetnica, gotovo nepremostivu, prepreku predstavlja nedostatak kapitala. To se posebno odnosi na one koje u privatni biznis ulaze iz “iz nužde” bilo zbog gubitka posla, ili nemogućnosti da se zaposle u struci. Kako ste vi premostili taj problem?

– Nedostatak novčanog kapitala jeste problem koji se ne može lako premostiti. Ali, u posao se može krenuti sa ne manje značajnim kapitalom, a to je znanje i posedovanje veština. Tome treba dodati i neiscrpni kapital volje i vere u sebe. Ja sam upravo tako krenula u posao. Posedujem znanje za ono što radim i dobro i kvalitetno to radim. Odabrala smo posao koji volim i odabrala sam saradnice koje, kao i ja, veruju u uspeh. U ovaj poduhvat ušle smo sa skromnim sredstvima neophodnim za kupovinu materijala i oruđa za rad. Stalno učimo i nadograđujemo znanje i veštine jer je to važno za uspeh.

Zanatska zadruga Damsko srce osnovana je u nameri da se očuva tradicionalni zanat izrade pirotskog ćilima, koji je, kao uostalom i drugi stari zanati, počeo da izumire. Da li je cilj ostvaren?

– Cilj je ostvaren. Pirotski ćilim je danas živ i prepoznatljiv regionalni i nacionalni brend. Zadruga Damsko srce se rezultatima na očuvanju tradicije pirotskog kraja nametnula kao primer najbolje prakse u Srbiji, na koju se danas ugledaju i druge sredine u regionu. Postala je jedinstveni lokalni lider koji se u kontinuitetu, i na konkretan način, zalaže za očuvanje tradicije ovog kraja, na kojoj se temelji promocija pirotskog regiona. A sve to je u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja i stvaranja prihoda za žene u ruralnim područjima.

Imate li dovoljan broj tkalja osposobljenih za ovaj posao (koliko ih je angažovano) i da li bi ovakav način udruživanja mogao da bude dobar model i za neke druge delatnosti?

– Pre stotinak godina izradom pirotskog ćilima bavilo se oko 5.000 žena i to je tada bila najveća neformalna fabrika na Balkanu. Danas u Pirotu imamo dvadesetak tkalja koje se bave ovim poslom. To je nedovoljan broj tkalja za tržište koje se otvara. Činjenica je, takođe, da sve te tkalje rade kao čuvari narodne tradicije, što nas vraća na vaše prvo pitanje, nedostatka novčanog kapitala neophodnog za unapređenje znanja i radnih sposobnosti žena koje bi želele da se uključe u ovaj posao. Nekada je država pomagala u očuvanju starih i umetničkih zanata a sada se to svelo na sporadične akcije. Razlog više za udruživanje, i to ne samo u ovoj, već i u drugim delatnostima.

Zanimljivo je da izrađujete sertifikovane ćilime sa geografskom zaštitom imena porekla. Šta to konkretno znači i da li vam to otvara vrata inostranog tržišta?

– Pirotski ćilim je proizvod sa Geografskom zaštitom od 2002. godine. To znači da su Elaboratom utvrđeni veoma strogi kriterijumi za izradu originalnog pirotskog ćilima. Kada se u proizvodnji poštuju svi kriterijumi, izrada ćilima je spora, ali proizvod ima visoku zanatsku i umetničku vrednost. S druge strane, jedan tako kvalitetan proizvod lako otvara vrata tržišta, kako domaćeg, tako i inostranog.

Koje su to najveće teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici, naročito žene, u Srbiji? Kako biste ocenili rezultate, naročito kad je reč o podršci, ostvarene u ovoj godini preduzetništva?

– Teškoće su raznovrsne i svaka je velika u datom trenutku jer vas koči u realizaciji nekih planova. Čim jednu rešite nailazi druga, a to je zato što težite da napredujete. Mislim da je jedna od veliki prepreka zakonska regulativa, koja nije uvek primenjiva u praksi. Kad je reč o poslovnim rezultatima Zanatske zadruge Damsko srce i Udruženja Grlica mogu reći da su dobri, preciznije rečeno, u skladu su sa našim očekivanjima.

Slažete li se s konstatacijom da je ženama u biznisu teže nego muškarcima?

– To je činjenica.

Izvor: Danas