14. Decembar 2016

Edukativne radionice za žene u Zrenjaninu

Pokretanje rodne statistike, dodela sredstava za žensko preduzetništvo i samozapošljavanje kao i upravljanje budžetom lokalnih samouprava bile su najvažnije teme edukativne radionice namenjene odbornicama i privrednicama u Zrenjaninu.

Organizatori su Udruženje poslovnih žena Srbije i Ženska parlamentarna grupa uz pomoć kanadske ambasade, a radionicama su još obuhvaćeni gradovi Kraljevo i Vranje.

Izvor: RTS 1

14. Decembar 2016

Rodno senzitivno upravljanje privredom

Edukacija na temu „Uvođenje rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou“ održana je danas u Gradskoj kući, u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i Ženske parlamentarne mreže. Ovaj projekat se realizuje uz podršku Kanadske ambasade, a Zrenjanin je jedan od tri grada u Srbiji, pored Kraljeva i Vranja, u kojem se realizuju radionice sa ciljem uvođenja rodno senzitivnih inicijativa za podršku ženskom preduzetništvu kao vidu samozapošljavanja žena kao i stvaranju novih radnih mesta za žene u odabranim opštinama.

Stojanka Lekić, pokrajinska poslanica u Skupštini Vojvodine, ukazala je da Zrenjanin nije slučajno odabran jer je i do sada mnogo radio u oblasti rodne ravnopravnosti. 

Dubravka Filipovski, Narodna poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže kazala je da je rodno odgovorno budžetiranje u Srbiji od prošle godine, prvi put u istoriji parlametarizma, postalo deo Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu. 

– Rodno odgovorno budžetiranje znači da se budžetska sredstva samo bolje raspoređuju po polu, to nisu nova budžetska sredstva, već, mi moramo voditi računa o postojećim budžetskim sredstvima da ih više dobijaju poljoprivrednice, preduzetnice i da na taj način podstičemo žene da imaju poverenje u državu i krenu u privatan posao.  Ove godine je 26 institucija države Srbije bilo u obavezi da sprovede rodno odgovorno budžetiranje, a do 2020. godine je period implementacije, što znači da sve lokalne samouprave do tog perioda moraju da sprovedu Zakon – rekla je ona.

Filipovski je ukazala da se u parlamentu svake godine prati koje su to opštine i kako spovode rodno odgovorno budžetiranje, a da je Ministarstvo finansija za sve opštine odredilo plan sprovođenja.

Brajan Ebel, savetnik Kanadske ambasade u Srbiji rekao da je Zrenjanin, pored Kraljeva i Vranja, odabran za realizaciju projekta jer je za to bio zainteresovan i da je reč o veoma popularnoj temi i u Kanadi. On je istakao da je veoma značajno što za ovakve projekte postoji podrška na lokalnom i nacionalnom nivou i da projekti koji se realizuju sa lokalnim ljudima donose promene koje omogućavaju uspešnost.      

Zamenica predsednika Skupštine grada Zrenjanina Ljuba Travica kazala je da će Grad Zrenjanin u budžetu za narednu godinu opredeliti milion dinara namenjenih za podršku ženskom preduzetništvu – kroz poseban projekat – podsticaj za razvoj preduzetništva, a kroz ekonomsko osnaživanje žena.

Edukacija je bila namenjena odbornicama i odbornicima u Skupštinama opština koje su odabrane po kriterijumu napretka u realizaciji različitih rodno senzitivnih inicijativa, nivou razvijenosti ženskog preduzetnštva kao i kapacitetima lokalnih samouprava da sprovedu najmanje jednu od ukupno tri definisane mere podrške.

Izvor: Zrenjanin

12. Decembar 2016

Slično se sličnim leči

Osim današnje zvanične medicine, postoje i drugi delotvorni terapeutski sistemi od kojih su neki, nažalost, nezasluženo potisnuti u drugi plan. Njihovo ubrajanje u alternativne grane medicine nekada nije opravdano jer su neki od njih pravi komplementarni medicinski sistemi, u većini slučajeva neškodljivi i jeftini, a u pojedinim oblastima terapeutike i delotvorniji.

Homeopatija je jedna od komplementarnih grana medicine o kojoj se kod nas još uvek nedovoljno zna, ali koja poslednjih godina, zahvaljujući entuzijazmu poznavalaca homeopatije, polako dobija mesto koje zaslužuje” napisala je u predgovoru svoje knjige „Homeopatija za svakoga” dr Ljiljana Bajić Bibić, koja je od Udruženja poslovnih žena Srbije upravo primila specijalno priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja”.

Doktorka, čestitam Vam na priznanju u ime „Geopolitike” i molim Vas da nam kažete šta je Vaš inovativni, nagrađeni proizvod?

 – Pre nešto manje od godinu dana na tržištu se pojavio proizvod Nutri bios, paket na kome sam, od zamisli do ostvarenja, sa Institutom za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu radila dve godine. Kao klinički lekar sa priličnim iskustvom i kontaktima, shvatila sam da su pacijenti, naročito onkološki, prilično zbunjeni pitanjem kakav im dijetetski režim treba pre I posle primanja hemioterapije da bi poboljšali svoj imunitet i pokušali dase izbore sa bolešću. Od njihsam saznala da im doktori preporučuju ishranu „kao i dosad”, ili „guglajte po internetu”. Onda sam i sama otišla na internet i videla da se tamo od drveća ne vidi šuma, i da sam pacijent teško može da se snađe. Većina doktora iz prakse daje takav neodređen odgovor zato što se tokom studiranja na našem Medicinskom fakultetu veoma malo uči o hrani i ishrani, i što zvanična medicina pacijenta ne gleda sa holističkog stanovišta, odnosno kao celovit organizam koji ima svoj i fizički, i psihički i mentalni sadržaj. U tom cilju osmislila sam Nutri bios paket kojim pacijentima želim da olakšam izbor ishrane.

Objasnite nam, molim Vas, pojam funkcionalne ishrane.

– Pojam funkcionalna ishrana ustanovili su Japanci pre otprilike 20 godina, a, po definiciji, to je ona hrana za koju je naučno dokazano da ima pozitivan efekat na organizam, bilo u cilju promocije zdravlja, bilo u cilju prevencije bolesti. Znači, to nije suplement, odnosno esencija stavljena u mikrodozu, nego hrana koja se uzima u normalnim količinama i ima pozitivan efekat na zdravlje. Hipokrat je rekao “Neka vaša hrana bude lek”. Znači, misli šta jedeš, jer kroz hranu možeš da uzmeš i zdravlje I otrov. Računa se da prosečni Evropljanin konzumira i do 75 odsto industrijski prerađene hrane koja je puna aditiva, a oni imaju štetan uticaj na zdravlje i svojim kumulativnim dejstvom kroz višegodišnje konzumiranje mogu da dovedu do mnogih oboljenja.

Nagradu ste dobili, verujem, za proizvod vrhunskog kvaliteta. Koje su njegove glavne karakteristike?

– Proizvod je organski i sertifikovan. Većina industrijske hrane sadrži aditive, herbicide i pesticide koJi štete organizmu. Sastav Nutri bios paketa je takav da utiče na poboljšanje zdravlja, odnosno stimuliše podizanje imuniteta i poboljšava metaboličke funkcije organizma, ima antikancerogeno dejstvo i pomaže organizmu da se oslobodi toksina. Paket funkcionalne hrane je jedinstven proizvod, prepoznat je kao inovacija i stavljen na EEN portal tako da je vidljiv na Evropskoj mreži preduzetništva.

Da li je paket funkcionalne ishrane zamena za svakodnevnu ishranu?

– Ne, nije, on se konzumira pre podne, a ručak i večera se biraju po želji, uz sugestiju da se konzumira zdrava organska hrana, koliko god se može, i minimalno prerađena, uz najmanje dva litra tečnosti. Iako često možemo pročitati da treba piti onoliko vode koliko naš organizam traži, treba znati da su nama otupeli centri za žeđ i glad, pa nam često šalju pogrešne signale. Paket sadrži zeolit, prirodni čistač organizma, i zbog toga je neophodno da se u toku 24 sata popije bar dva litra tečnosti, vode, jer bez nje nema odvijanja metaboličkih procesa. Nažalost, u porastu je broj onih koji konzumiraju flaširanu vodu. Ambalaže su uglavnom plastične, a plastika na niskim i visokim temperaturama otpušta toksične materije.

Možemo li naš organizam na bilo koji način da zaštitimo od uticaja otrova?

 – Ne možemo u potpunosti. Ali, trebalo bi da se zaštitimo koliko možemo. Paket je namenjen i zdravima i bolesnima. Kod zdravih će prevenirati oboljenje, a bolesnima će pomoći u ponovnom uspostavljanju normalnih metaboličkih funkcija.

Imate li neke podatke o efektima primene, povratne informacije od pacijenata?

 – Klinička studija još nije rađena. Imam do sada više povratnih informacija od kojih bih izdvojila dve: jedna mlada tridesetpetogodišnja žena kojoj su rekli da ima urođen holesterol, uspela je da ga reguliše kunzumacijom Nutri bios paketa. Takođe, jedna sedamdesettrogodišnja žena koja je i dijabetičar, i koja je sprovodila sve mere protiv holesterola savetovane od lekara i uprkos svemu imala hiperholesterolemiju, takođe je uspela da reguliše holesterol.

Koliko je paketa potrebno konzumirati da bi preparat bio od koristi za organizam?

– Za zdravu osobu optimalna konzumacija bi bila dva paketa godišnje, na svakih šest meseci po jedan. Ukoliko je u pitanju pacijent pred hemioterapijom, trebalo bi 14 dana pred tretman da uzme dva paketa, a kad završi hemioterapiju posle mesec dana da ponovo uzme dva paketa kako bi se očistio od toksičnih metaboličnih produkata zaostalih od hemioterapeutskih sredstava.

Vi kao specijalista interne medicine već trideset pet godina radite na klinici. Šta Vas je privuklo homeopatiji?

– Za mene, kao iskusnog kliničara, ključni povod za sticanje znanja i opredeljenja homeopatiji je bilo zapažanje neuspeha klasične medicine u lečenju pojedinih oboljenja, kao i nedovoljan uvid klasične medicine u kompletnu ličnost pacijenta, u njegove emocije, mentalno stanje, porodičnu i radnu okolinu, tj. u aspekte ličnosti koji imaju znatan uticaj na nastanak bolesti i čije zanemarivanje pri razmatranju terapijskog tretmana može da oteža ili onemogući izlečenje. Takođe, česta neracionalna upotreba toksičnih lekova koji nekada mogu doneti više štete nego koristi, i „mehanički” pristup lečenju pacijenta, uputilo me je da steknem znanja iz komplementarnih medicinskih grana kako bi na taj način proširila lične terapeutske mogućnosti i ostavila prostora za odabir najoptimalnijeg i najmanje toksičnog medicinskog tretmana koji treba da doprinese izlečenju ili poboljšanju kod pacijenta.

Slučaj je hteo da sam odmah u početku odluke da učim homeopatiju došla do prof. dr Miloša Popovića, barda homeopatije sa ovih naših prostora, profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu koji se sa homeopatijom upoznao za vreme svog profesionalnog usavršavanja u Velikoj Britaniji i doneo je u Srbiju. Završila sam njegovu školu, kasnije i druge, i na taj način stekla uvid u sve mogućnosti homeopatskog lečenja.

Drugim rečima, Vi ste počeli da se bavite homeopatijom na „izvoru”, čim je profesor Popović prva znanja o ovoj oblasti medicine doneo u Srbiju?

– Tako je, i već 2002.godine mi smo osnovali sekciju homeopatije u Srpskom lekarskom društvu, a na Medicinskom fakultetu je Nemac Herbert Melinger držao školu u okviru kontinuirane medicinske edukacije koja je trajala tri godine i na kojoj sam stekla svoju prvu službenu diplomu homeopatije. U međuvremenu sam išla i u Rusiju i tamo sam pohađala školu u njihovom homeopatskom centru „Similimum”. Nekoliko predavača i ja, zajedno sa profesorom Popovićem, osnovali smo školu homeopatije, pod pokroviteljstvom Medicinskog fakulteta i Srpskog lekarskog društva, kroz koju je prošlo nekoliko generacija, i od 2013. godine predmet homeopatija uveden je na specijalističke akademske studije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, gde sam jedan od predavača.

Homeopatiju ne smatraju tradicionalnom medicinom, ali ona se ipak širi !?

 – Homeopatija je veoma popularna na Istoku, u Rusiji, naročito u Indiji, gde postoje fabrike homeopatskih lekova. U našim apotekama sada ima oko 30 uvezenih lekova iz dve nemačke najveće fabrike koje se bore sa farmaceutskom industrijom. To je borba sa vetrenjačama, jer na toj strani je ogroman profit, potkupljivanje lekara, farmaceuta, finansiranje putovanja. Homeopatija nije dobrodošla, jer jedan lek od 600 dinara može da traje tri godine i on vam podstiče organizam na pozitivnu reakciju i proces samolečenja.

Da li se zvanična medicina i homeopatija isključuju ili dopunjuju?

 – Klasična medicina i homeopatija su povezane i komplementarne. Moja knjiga je rezultat dugogodišnjeg kliničkog i homeopatskog rada na čoveku kao jednoj celini. Klasična medicina ima svoje veliko i značajno mesto u lečenju, i komplementarne holističke grane ne pobijaju klasičnu medicinu. Da nije tako, odmah bih dala otkaz u bolnici, jer ne bih lečila ljude znajući da im, zapravo, pogoršavam stanje. Bitno je da lekari budu otvorenog uma, sposobni da private neke novine koje su u drugim kulturama odavno poznate. Zato treba stalno da učimo, da prihvatamo činjenicu da postoje i neki drugi načini lečenja, različiti od onih koje smo mi prihvatili studirajući klasičnu medicinu.

Da li Vi, kao lekar u državnoj bolnici, smete pacijentima da preporučite homeopatski lek?

To mogu da radim u svojoj privatnoj homeopatskoj praksi, ali u ustanovi u kojoj sam zaposlena ne smem, jer ta ustanova nije registrovana za homeopatsko lečenje, pa bi to bio etički problem. U nekoliko država u Evropi homeopatija je ušla u zvanični sistem lečenja. U slučaju da ste došli kod lekara sa prehladom, a on misli da će vas homeopatski lek izlečiti na brži, jeftiniji i manje toksičan način, on će vas poslati kod homeopate. Kad sam počela da se bavim homeopatijom, ubeđivali su me kako je to magija. Najčešće su kritici skloni ljudi koji o određenoj oblasti ne znaju ništa. Kad uđete u materiju, uvidite da je homeopatija potpuno komplementarna klasičnoj medicini.

Mi sad imamo čitavu „poplavu” homeopata, a mnogi od njih uopšte nisu lekari! Ko sve može da bude homeopata?

 – Uvek treba da se obraćate homeopati koji je lekar, jer samo onaj ko ima klasično medicinsko obrazovanje može da prati klasičnu lekarsku dokumentaciju i na taj način proceni na koju će terapiju pacijent bolje da reaguje. Na primer, pacijent sa glavoboljom mora da bude obavezno pregledan od strane neurologa i detaljnije obrađen ukoliko je to neophodno, jer ako je glavobolja prouzrokovana tumorom mozga, sigurno se ne leči homeopatski.

 Što bi zdravoga razbolelo, bolesnog leči

Homeopatiju je utemeljio Nemac Samuel Haneman, koji je posle studija medicine, potpuno razočaran tadašnjim sistemom lečenja, napustio medicinu i počeo da se bavi prevođenjem medicinske literature. U toku prevođenja Kalenovog priručnika farmakologije naišao je na opis kore kinina, biljke koja se tada koristila u lečenju malarije. Nije mu se svidelo Kalenovo objašnjenje mehanizma dejstva kinina kod malaričnih bolesnika i odlučio je da isproba dejstvo kinina na sebi. Uzimajući kinin, posle određenog vremena, dobio je sve simptome malarije i postavio je prvi zakon homeopatije: „Slično se sličnim leči”, tj. supstanca koja kod zdravog izaziva određene simptome bolesti, te iste simptome leči kod bolesnih. Homeopatija se veoma brzo proširila u svetu. EU sada ima oko 30.000 homeopata, u Americi ih ima oko 1 0.000, u Rusiji svaka apoteka ima homeopatske lekove, kao i u mnogim zemljama Evrope.

Autor: Nevenka Stojčević

Izvor: Geopolitika

9. Decembar 2016

Učenje na primerima iz prakse

Udruženje poslovnih žena Srbije u saradnji sa DOBA fakultetom iz Maribora, pokrenulo je za preduzetnice program online edukacije osmišljen tako da im pruži praktično znanje i rad na primerima u onim oblastima svakodnevnog poslovanja u kojima imaju najmanje iskustva ili znanja.

 – Pored velikog grada koji je neophodan da bi se pokrenuo preduzetnički posao, neophodno je ići u korak sa aktuelnim znanjima, za šta je neophodna dodatna edukacija. U današnjem hroničnom nedostatku vremena, online edukacija pruža mogućnost da sami birate ritam i vreme edukacije, stičete i unapređujete poslovne veštine kroz praktičan rad, konkretne zadatke i razmenu iskustava sa „virtualnim koleginicama”. Cilj je da se samim preduzetnicama pruži mogućnost da izaberu teme o kojima manje znaju, a tokom poslovanja su prepoznale njihovu važnost i potrebu za usavršavanjem, da bi brže razvijale biznis ili prevazišle probleme u poslovanju – ističe dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

Saradnja Udruženja poslovnih žena Srbije i DOBA fakulteta počela je prošle godine, realizacijom modula „Razvoj ženskog preduzetništva” osmišljenog na osnovu istraživanja tržišta ženskog preduzetništva u Srbiji.

Izvor: Timočke novine

8. Decembar 2016

Osim maline i kupine strancima želimo da ponudimo i ajvar

Ne mogu reći da sam u privatni biznis ušla iz nužde. Jasam tih 90-ih godina prepoznala da se srpska privreda transformiše iz pretežno društvene, u pretežno privatnu svojinu. U želji da pokrenem sopstveni biznis odlučila sam da osnujem firmu za uvoz i prodaju čokolade, otuda i naziv Sweet Home.

Naravno, to je bila teška odluka jer tada je mali broj žena bilo na direktorskoj funkciji, ili su upravljale firmama, ali ja sam imala ogromnu podršku svoje porodice, prvenstveno svog supruga. Uvozom čokolade bavila sam se samo godinu dana zato što je već 1998. godine usvojen propis o deponovanju, na račun u NBS, 50 odsto iznosa od vrednosti robe za uvoz. Ja nisam imala kapital, odnosno imovinu za hipotekarne kredite, ali sam imala sreću da je i moj suprug napustio firmu i došao u Sweet home sa ogromnim iskustvom i kao veliki poznavalac voća.

Ništa manji problem predstavlja i nedostatak poslovnog prostora. Vi ste potencijal za razvoj sopstvenog biznisa pronašli u Brusu, preciznije na obroncima planine Kopaonik, gde ste pokrenuli proizvodnju, a potom i preradu, voća i povrća. Krenuli ste od male plantaže voća. Čime danas raspolažete i šta su bile najveće prepreke na putu do uspešnog preduzetnika?

– Znali smo da ovo područje raspolaže resursima za razvoj poljoprivredne proizvodnje, naročito tzv. obojenog voća (višnje, maline, kupine… ), baš kao što smo znali da je tržište Evropske unije zainteresovano za uvoz voća iz Srbije i to je bilo od presudnog značaja da odlučimo da to bude naš biznis. Posle dvadeset godina znam da je to bila prava odluka. U početku je bilo teško, jer nismo raspolagali obrtnim sredsrvima, niti sopstvenom hladnjačom, a banke nisu htele da nas prate, jer nismo imali imovinu za hipoteku. Odluku da gradimo hladnjaču doneli smo 2002. godine i taj posao smo, zahvaljujući poslovnim partnerima, austrijskoj kompaniji Brucha i Klima iz Smedereva, koje su nam odložile naplatu potraživanja, uspešno priveli kraju. Bio je to težak period, ali korak po korak, povećavali smo obim posla, a i kapacitete. Sada raspolažemo modernom hladnjačom kapaciteta 1.100 tona voća, urađenom po IFS standardima EU. Ulagali smo i u primarnu proizvodnju, tako što smo, s jedne strane, poljoprivrednim proizvođačima besplatno davali certifikovane sadnice maline, a s druge strane podizali smo svoje zasade. Danas imamo osam hektara zasada maline i dva hektara pod kupinom Pored toga ulagali smo i u toplu proizvodnju ajvara, pekmeza, slatka.

Izlazak na tržište je, takođe, jedan od izazova sa kojima se preduzetnice suočavaju. Imajući u vidu činjenicu da vi čak 98 odsto proizvodnje plasirate na inostrano tržište reklo bi se da ste pronašli pravi recept za uspeh. Na koja tržišta izvozite i kako ste uspeli da steknete naklonost, inače zahtevnih, inostranih potrošača?

 – Naš izvoz se najpre obavljao preko trgovaca, a kasnije kada se stariji sin, koji se školovao u Americi, uključio u posao, ušli smo u direktan izvoz. Zahvaljujući njegovom odličnom poznavanju jezika, krenuli smo na prehrambene sajmove u Parizu, Kelnu i drugim gradovima na kojima smo uspostavljali kontakte sa kupcima. Sada spadamo u pretežne izvoznike koji svoju robu plasiraju na tržišta zemalja EU, zatim u Svajcarsku, SAD i Kanadu. Rekla bih da je naš recept za uspeh baziran ne samo na ulaganjima u proizvodnju, već i u obrazovanje naše dece. Mlađi sin, koji je završio ekonomiju u Beogradu, u firmu je doneo novi posao, to je topla prerada (ajvari, pekmezi, slatka). Proizvoda iz tople prerade uglavnom završavaju na domaćem tržištu, a samo pet odsto izvozimo. Cilj nam je da i sa tim programom osvojimo inostrano tržiste.

Sta mislite o udruživanju u klastere radi zajedničkih nastupa, naročito na tržištima van Srbije?

– Poznato mi je da taj način organizovanja proizvođača u svetu dobro funkcioniše, ali nisam sigurna da je kod nas sazrela svest o neophodnosti udruživanja u klastere. S druge strane, mislim da bi bilo dobro da to profunkcioniše i u Srbiji, utoliko pre što inostrani kupci sve češće raspisuju tendere, na kojima mi kao pojedinci ne možemo da učestvujemo, a da smo udruženi mogli bismo.

Uspešnost osvajanja novih tržišta zavisi i od veštine prezentovanja robe koja se nude. Vi ste, očigledno, uspeli da steknete naklonost potrošača i da se preporučite kao ozbiljan izvoznik. Kako vam je to pošlo za rukom?

 – Naša posvećenost vrhunskom kvalitetu je primetna u svim delovima lanca proizvodnje, od uzgajanja voća, preko berbe i prerade, do kontrole kvaliteta i pakovanja Sve što radimo, radimo u nameri da kupcima isporučimo najbezbedniji i najkvalitetniji proizvod. Svoje zadovoljstvo kupci potvrđuju i time što vrše odite u našoj hladnjači, ali i odlukom da se raznovrsnoj ponudi opredele baš za naše proizvode.

Može li se u Srbiji živeti od poljoprivredne proizvodnje i šta biste poručili budućim preduzetnicima koji svoju šansu vide u agraru?

– Od poljoprivredne proizvodnje može da se živi, ali preduslov za to je da ta proizvodnja bude organizovana ne na nekoliko ari, već na nekoliko hektara. Zbog velikih ulaganja prilikom podizanja zasada, uglavnom se počinje sa manjom površinom, koja se potom proširuje. Osim toga, mora da se osluškuje tržište i da se uloži veliki trud. Ni u jednom poslu, pa ni u poljoprivrednoj proizvodnji, ne može se obogatiti preko noći, i to bi bila moja poruka svima koji svoju šansu vide u agraru.

Nedavno vam je uručeno priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja 2016″ (u kategoriji „najevropskija ženska firma”) kojom Udruženje poslovnih žena Srbije promoviše žensko preduzetništvo. Kako doživljavate nagrade?

 – Mislim da bi moja karijera bila siromašnija da nisam dobila ovu nagradu. To je jedno veliko priznanje za moj rad. Karijera nije samo blistav, već i trnovit put, sa mnogo padova, nesporazuma sa samim sobom i sa drugima. Ipak, sve to je ugrađeno u moje iskustvo. Hvala Privrednoj komori Kruševac koja me je predložila za ovu nagradu, a posebnu zahvalnost dugujem Udruženju poslovnih žena Srbije koje je od 26 najuspešnijih preduzetnica izabralo baš mene, odnosno Sweet Home Brus.

Izvor: Danas

Autor: Mirjana Stevanović

Nedostatak početnog kapitala najveća barijera
Slažete li se s konstatacijom da je ženama u biznisu teže nego muškarcima?
– Ako to pitanje posmatramo u kontekstu zakonske regulative, onda se ne bih složila da je ženama teže nego muškarcimajer poslujemo po istimzakonima. Veći problem, međutim, predstavlja to što većina potencijalnih preduzetnica, koje, možda, imaju dobru ideju, ne mogu da je realizuju jer ne raspolažu početnim kapitalom. Drugim rečima, nemaju imovinu koju bi mogle da stave pod hipoteku i da tako dođu do neophodnog kredita u banci. U tom smislu rekla bih da je ženama teže.