5. Decembar 2016

Lepo lice ženskog preduzetništva u Srbiji

Preduzetništvo u Srbiji suočava se sa mnoštvom problema počev od nedostatka povoljnih izvora finansiranja, preko visokih fiskalnih i parafiskalnih nameta, pa do komplikovane procedure, praćene korupcijom, za pokretanje privatnog biznisa i nedovoljne podrške države.

Kad je reč o tzv. ženskom preduzetništvu, koje se tek s vremena na vreme prepoznaje kao nedovoljno iskorišćen potencijal, ti problemi se multiplikuju. Dokaz više da su u Srbiji rodni stereotipi, prema kojima je ženama mesto u kući, i dalje veoma zastupljeni. U prilog tome govore i brojna istraživanja koja ukazuju na to da je čak 66 odsto preduzetnica ,,iz nužde” izabralo taj ,,put kojim se teže ide”, kao i da je stopa gašenja preduzeća koje su osnovale žene izuzetno visoka – čak 47 odsto. Ako je suditi prema rečima Sanje Popović Pantić, predsednice Udruženja poslovnih žena Srbije, koje već deset godina unazad, uručivanjem priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja”, promoviše žensko preduzetništvo, razloga za optimizam – ima.

„Rezultati jednog sveobuhvatnog istraživanja pokazuju da je u periodu od 2012. do 2014. godine udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća skočio sa 26 na 31 odsto”, ističe Sanje Popović Pantić.

Izvor: Danas

5. Decembar 2016

Ovo je najuspešnija poslovna žena regiona

U beogradskom lounge-u „Top of The Hub “ na prvom regionalnom finalu takmičenja za najuspešniju ženu regiona Veuve Clicquot Business Woman Award, prestižnu titutulu ponela je vlasnica Aure, Mila Litvinjenko.

U konkurenciji za nagradu bile su i Olivera Stojanović (Absolut Time ), Marina Banović Džuver (fashion designer), Martina Bienenfeld (/Turistička zajednica grada Zagreba) i Urška Sršen(Bellabeat).

Mila Litvinjenko vlasnik je kozmetičke kompanije Aura, njen osnivač i aktivan kreator poslovne politike. Rođena u Beogradu, diplomirala je na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta na Katedri za francuski jezik i književnost. Tečno govori četiri jezika, što joj uz njen preduzetnički duh omogućava uspešnu komunikaciju u poslovnom svetu. Godine 1996. odlučuje da pokrene sopstveni posao proizvodnje kozmetike. Korak po korak, bez straha od jake konkurencije iz inostranstva, Aura je rasla i razvijala se. Timski rad, inovativnost, fleksibilnost, neprekidno osluškivanje tržišta i prepoznavanje njegovih potreba i brze reakcije na njihovo zadovoljenje, dovele su do toga da se Aura uspešno nosi sa svetskim poznatim brendovima iz svoje branše. Aurini proizvodi mogu se naći i na tržištima Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Nastojimo da proširimo svoj brend širom Evrope i sveta.

Sedište kompanije Aura je u Nišu, na površini od 3.700 kvadratnih metara gde se, osim poslovnog prostora, nalaze i proizvodni pogoni, laboratorije i magacini. Kompanije poseduje ISO standard od 2003. Proizvodni pogon potpuno je renoviran 2012. u skladu sa GMP standardom čije je uvođenje u toku. Kompanija ima filijalu u Beogradu. Odskora je otvoren i potpuno novi prostor Aura Beauty Lounge u Beogradu, gde komapnija nudi edukaciju o upotrebi dekorativne kozmetike i tehnikama šminkanja svim potrošačima.

Izvor: BIZLife

28. Novembar 2016

Srpska čokolada, svetski kvalitet

Tatjana Vučićević proizvodi čokolade i pomaže koliko može. Zato je od Udruženja poslovnih žena Srbije dobila priznanje za društveno odgovorno poslovanje.

Već četvrt veka u Srbiji raste porodična firma „Art Ival“. Počeli su skromno, sa maloprodajom kafe i čokolade, a danas imaju 40 zaposlenih radnika. Kad se ovoj cifri dodaju i spoljni saradnici, dobije se broj koji je za poštovanje i u mnogo većim privredama nego što je naša. O značajnom priznanju koje su nedavno dobili, kao i o tome šta je sve sa suprugom Radetom prošla na putu do uspešne firme i cenjenog brenda, razgovaramo sa Tatjanom (50) u jednoj od njihove dve „Galerije čokolade“ u Beogradu.

Pristojno se ponašamo

– Sve nagrade su lepe, a ova mi je značajna zbog kategorije u kojoj je dodeljena. Specijalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje, koja mi je dodeljena na manifestaciji „Cvet uspeha za ženu zmaja 2016“, radije bih nazvala nagradom za društveno odgovorno ponašanje, jer je to stvar vaspitanja i životnog stava. Ponašati se tako da uvek pomažemo u skladu sa svojim mogućnostima naša je porodična deviza. Mi smo porodična firma i samo smo svoje privatno ponašanje i vaspitanje preneli na posao – priča Tanja.

Vremenom se, iskristalisalo upravo to da su deca i žene najranjiviji deo društva i da je njima pomoć najpotrebnija. Zato su u saradnji sa kraljevskom porodicom i „Fondacijom princeze Katarine“ učestvovali u brojnim humanitarnim akcijama. Podržali su Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka „Nurdor“ i doprineli renoviranju hemato-onkološkog odeljenja Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Posle katastrofalnog zemljotresa u Japanu novac od aukcije 33 uskršnja čokoladna jaja, ručno rađena i teška po dva kilograma, uplatili su na račun ambasade ove zemlje, koja je, kako kaže Tanja, toliko puta pomogla ovom našem narodu. U saradnji sa fondacijama Novaka Đokovića i Vlada Divca olakšali su život mnogima. Moglo bi se dugo nabrajati, ali Tanja smatra da to nije neophodno.

– Važno je da nismo sebični, da nas i našu decu ta vrsta angažmana ispunjava i raduje. Hrišćanski je pomagati i to je najjednostavnije objašnjenje onoga što radimo – kaže Tanja.

A na policama iznad nas poređena su remek-dela majstora čokolatijera ove renomirane kuće.

– Počeli smo sa draže bombonama i čokoladnim pralinama, a danas u „Premijer“ asortimanu imamo preko 70 proizvoda. Sve se može napraviti od čokolade. Violine, boce, kućice, šeširići čaše, čokoladirano voće. Sirovine za proizvodnju čokolade uvozimo, ali zato maline, šljive, kajsije i borovnice stižu iz Arilja. Odskora smo napravili i brend modlica. Mala pakovanja sastojaka vrhunskog kvaliteta za sve one koji bi sami da naprave čokoladu ili kolače – objašnjava naša sagovornica.

Iz razgovora saznajemo da su im poverenje ukazale i velike svetske firme, za koje proizvode pod imenima njihovih robnih marki . Tako je danas, a Tanju pitamo kako se obrela u tom svetu.

Znanje u pravim rukama

– Hteli smo napred, hteli smo da stvorimo nešto, a nismo imali znanje. U tajne čokolade uputio nas je Sreta Branković, tehnolog koji je čokoladi posvetio ceo život. Danas ima 95 godina, a i dalje je naš uvaženi konsultant. Meni je poklonio sve stručne knjige, a dirnulo me je kada je rekao da može na miru da ode jer je znanje preneo pravim ljudima. Stalno se usavršavam, učim od najboljih, a znanje donosim u našu novu fabriku – priča.

Zajedno s firmom porasla su i deca. Aleksa (28) i Ivana (26) su se bez pritisaka roditelja pronašli u porodičnom poslu.  Počelo je, kaže Tanja, ko bajagi, a kako su rasli i školovali se, sami su pronalazili svoje mesto.

– Ćerka nam je podarila unučicu Iskru. Bilo bi lepo da i ona kad poraste bude folklorac. Rade i ja smo odrastali uz igru, a potom i naša deca. Odatle su svi naši prijatelji i kumovi, naša deca se druže… Mi i danas živimo u istom stanu, letujemo sa istim društvom i to je naše najveće bogatstvo.

Autor: Branka Gajić

Izvor: Blic Žena

Kakaovac ne raste ni u Švajcarskoj ni u Belgiji, a njihove čokolade su najbolje na svetu. Uskoro će i Srbija biti zemlja dobre čokolade.

27. Novembar 2016

Pomoć za armiju otpuštenih žena

U Srbiji nema osmišljenog načina brige o ljudima koji su ostali bez posla u srednjoj i starijoj životnoj dobi, tvrdi Miroslava Mima Perišić, predsednica Udruženja Žene na prekretnici. Armija otpuštenih žena formirala se iza srpske „privatizacije”.

Još ne mogu u penziju, a poslodavci ih ne žele jer imaju 45 ili više godina. Odgovornih nema, ostali ćute. Žene, uglavnom obrazovane, sa iskustvom, u Srbiji su marginalizovane. „Politika” otvoreno piše o njima, a razgovara sa Miroslavom Mimom Perišić, predsednicom Udruženja Žene na prekretnici, bivšom novinarkom i dugogodišnjom humanitarnom radnicom.

Ova jedinstvena organizacija postoji godinu dana i uspeva da animira žene bez ikakvih sredstava. Njene članice su eksperti za razne oblasti, rade volonterski, a sve usluge ženama pružaju besplatno. Mima Perišić kaže da u Srbiji nema osmišljenog načina brige o ljudima koji su ostali bez posla u srednjoj i starijoj životnoj dobi. Prva im je stanica Nacionalna služba za zapošljavanje, koja nema znatne kapacitete, pa žene većinom ostaju same. Diskriminacija se nastavlja, iako je starosno doba nevažno za najveći deo poslova, a bogato radno iskustvo samo preporuka za valjano obavljanje tih zadataka. Poslodavci postavljaju godine kao uslov, čime krše antidiskriminacione propise.

– Odgovor nije u sistemu socijalne zaštite, jer tim ženama ne treba socijalna pomoć. Imaju znanje i iskustvo. Primera radi, u prethodnom ciklusu obuke 50 odsto žena bile su fakultetski obrazovane, prosečne starosti 55 godina. Njima je potreban posao. Najteže se nose sa osećanjem bezizlaza i siromaštvom, koje je direktna posledica gubitka posla. Bez krivice, postaju i socijalni slučajevi – navodi Mima Perišić.

– Udruženje dobija podršku sa mnogih strana, ali nikakvu iz preduzeća, od kojih su mnoga uzrok situacije u kojima su se žene našle. Redak pozitivan primer jeste kompanija „Frikom”, koja je ponudila sezonske poslove. Kao što postoje startap krediti za preduzetnike, trebalo bi da postoje i start-ap sredstva za ovo i slična udruženja – predložila je naša sagovornica.

Upitana veruju li volonterke Udruženja u budućnost žena kojima pružaju podršku, Mima Perišić naglašava kako ne bi ni počinjale da rade da nisu uverene u uspeh.

– Do sada je kroz naš edukativni program prošlo stotinu polaznica. Svaki ciklus traje dva meseca. To je kratak period, ali i posle relativno malo vremena, kod većine se situacija poboljšala, neke su pokrenule svoj posao.

U udruženju mogu da dobiju psihološku podršku. Mogu da računaju na pravnu pomoć i informacije važne za radne odnose, jer su neka otpuštanja nezakonita, a kod privatizacije ili stečaja pojavljuje se niz finansijskih i drugih problema. Boljitak koji Mima Perišić ističe jeste umrežavanje polaznica: razmenom iskustava otpočinju saradnju.

Tu su i informacije finansijskih stručnjaka o kreditima za otpočinjanje sopstvenog biznisa ili ulaganjima viška sredstava, ako su dobile otpremnine. I najzad, detaljna uputstva ako žele da krenu u vlastiti biznis. – Povezujemo ih i sa republičkom Agencijom za razvoj i evropske integracije, koja ih priprema za konkurse za start-ap kredite, kao i za sredstva Republičkog fonda za razvoj. Organizuju se obuke za pripremu biznis planova, inovacija, vođenje poslovnih knjiga. Tri naše polaznice, za sada, zvanično su potpisale ugovore za dobijanje bespovratnih sredstava za samostalnu delatnost – kaže Mima Perišić.

Saradnja sa Udruženjem poslovnih žena i njegovim članicama omogućava zapošljavanje, jer mnoge od preduzetnica planski zapošljavaju upravo žene s velikim znanjem i radnim iskustvom. Sagovornica najavljuje da će Udruženje početi da organizuje i sajmove zapošljavanja.

Autor: Branka Jakšić

Izvor: Politika

Besplatne usluge
Predavači, eksperti u svojim oblastima, rade kao volonteri. Dve psihološke organizacije, novobeogradski Psihofokus i Centar za primenjenu psihologiju, pružaju besplatne usluge psihologa. Kuća ljudskih prava, u Kneza Miloša 4, više puta nedeljno obezbeđuje prostorije za aktivnosti. A zahvaljujući partnerstvu sa Udruženjem poslovnih žena Srbije, Žene na prekretnici su na izvoru informacija bitnih za pokretanje posla i samozapošljavanje.

26. Novembar 2016

Kraljevski ukusi Srbije

Tanja i Rade Vučićević su od 1992. godine vlasnici porodične firme, Fabrike čokolade „ART IVAL” i Beograda u kojoj se uspešno bave, kako ističu, pravom gastronomskom umetnošću i najlepšim poslom na svetu – proizvodnjom čokoladnih delikatesa „PREMIER”, koji predstavlja sinonim za kvalitet.

Njihovi ručno rađeni, luksuzni čokolani proizvodi sadrže najkvalitetnije sastojke i pakuju se u specijalno dizajnirane ambalaže, a njihov kvalitet je prepoznala i kraljevska porodica Karađorđević, koja im je posle nekoliko godina saradnje dodelila titulu dvorskog liferanta. Tako je nastao i čuveni concept čokoladnih proizvoda „Kraljevski ukusi Srbije”. Tako je Verica Kovačević, urednica Kulturnoobrazovnog programa Doma kulture, predstavila u sredu svoju gošću Tanju Vučićević, članicu Udruženja poslovnih žena Srbije, koja je govorila o čokoladi kao „kraljici među slatkišim i slatkom izvoru sreće”, ali i borbi za srpski brend i kvalitet u ogromnoj konkurenciji.

Tanja Vučićević je podsetila da istorija čokolade počinje od Maja i Asteka i kralja Montezume, koji je pio čokoladu u ogromnim količinama, preko fascinantnih tropskih šuma u kojima raste kakaovac, do savremenih fabrika za proizvodnju čokolade. Kakao se pominje još od 1.500 do 400. godine pre nove ere. Tada se čokolada pila, spravljala se sa vodom, toplom i hladnom, uz dodatke nekih neobičnih ukusa, sve do dolaska španskih osvajača na čelu sa Kortezom 1528, kada on donosi na evropski kontinent to čudesno gorko zrno, kome je botaničko ime „Teo broma kakao”, što u prevodu znači „hrana bogova”, i bilo je dugo privilegija plemića na španskom dvoru, sve do udaje princeze Ane za francuskog kralja Luja XIII, koja ne želeći da se odrekne ovog napitka vodi svoje sluge da joj spravljaju čokoladu. Španci nisu bili zadovoljni gorčinom napitka pa su ga oplemenjivali dodacima meda, šećera, cimeta i drugih dodataka, tako da je to ono što nam je danas prepoznatljivo kao čokolada.

Oko 1758. Švajcarac Rudolf Lind sa končiranjem čokolade je došao do čokoladne table, koja je danas prepoznatljiva kao švajcarska čokolada. Odlike dobre čokolade su veliki procenat kakaa, više od 70 odsto, malo šećera, dosta minerala, a sve ostalo su modifikacije, kaže Tanja Vučićević, i ističe da tajnu čokolade otkrivaju tokom svih ovih godina, kreirali su više od 200 različitih proizvoda, među prvima su u Beogradu otvorili čokolaterije, a nastoje da edukuju sladokusce šta je to prava pralina. Razlikujemo se po ukusima od belgijske i švajcarske praline, prilagodili smo ih našem ukusu sa sastojcima i sirovinama koje se proizvode u našem podneblju (šljive, maline, lešnik) i nazvali „Kraljevski ukusi Srbije”, lepo upakovali sa ćiriličnim pismom i dobili ekskluzivan suvenir iz Srbije, za koje na inostranim sajmovima pomisle da su iz neke bogate evropske zemlje. Ponosni su i na svoj proizvod koji se zove „Manastiri Srbije”, koji je takođe postao suvenir. U naš grad ove večeri stigla je na degustaciju i bombonjera „Čačak”.

U tajne proizvodnje čokolade od samog početka uputio ih je doajen konditorske industrije Sreta Banković, koji danas ima 95 godina, a ceo radni vek proveo je u „Sokoštarku”, školovao se u inostranstvu, i tajne čokolade drži u malom prstu, rekla je Tanja Vučićević.

Autor: Z. L. S.

Izvor: caglas