2. Novembar 2016

Proizvodnja pogrebne opreme u Rumi – Preduzeće Marković komerc već tri decenije uspešno odoleva izazovima tržišta

Biljana Bošković je još od 1987. godine, kada su njeni roditelji počeli da se bave privatnim poslom – proizvodnjom i prodajom pogrebne opreme, radila zajedno sa njima, iako joj je bilo tek 14 godina. Kaže da se kao logičan nastavak, kada je došlo vreme da se odluči za buduće zanimanje, nametnulo rešenje da i ona krene u preduzetničke vode.

Vlasnik cvećare postala je 1994. godine, ali je i dalje učestvovala u porodičnom biznisu.
– Čim sam položila vozački ispit, počela sam da se bavim prevozom pokojnika, što je izazvalo veliko čuđenje među našim strankama. Često je bilo i neverice da ja to obavljam i pitanja gde mi je vozač, ali na moje veliko zadovoljstvo nikada nisam doživela nijednu neprijatnost – objašnjava u razgovoru za eKapiju vlasnica firme Marković komerc iz Rume.

Ratna dešavanja nisu je sprečila da se pogrebnim uslugama bavi i preko granice, a radila je i za vreme bombardovanja. Tako je priču o njoj čula i crnogorska rediteljka Nada Raković koja je snimila dokumentarni film “Krug” o Biljaninom neobičnom zanimanju, uz detalje iz porodičnog života.
– Nama se 2000. godine u 27. nedelji života rodila devojčica teška 950 grama i borba za njen život i zdravlje naterala nas je da se okrenemo i nekim drugim poslovnim izazovima. Tako smo se suprug i ja 15 godina bavili trgovinom mešovitom robom – navodi naša sagovornica.

Zaokružen proces proizvodnje

Međutim, zbog obaveza i odlaska Biljaninog oca u penziju morali su da se okrenu isključivo prvobitnoj delatnosti. Najpre su počeli da rade u prodajnoj jedinici u Batajnici, da bi se kasnije proširili otvaranjem prodavnice i u Rumi, a istovremeno su zidali hale za proizvodnju.

Trenutno raspolažemo halama ukupne površine oko 3.000 m2 koje su opremljene mašinama, kao i farbarom, potrebnim za kompletnu proizvodnju pogrebne opreme. Takođe se bavimo i izradom nekih delova nameštaja, kao i stolarijom. Radimo i restaruaciju starih fijakera – kaže Biljana Bošković.
Ona objašnjava da je proizvodni proces u preduzeću Marković komerc zaokružen i počinje sečom balvana, a nastavlja se sušenjem dobijenih dasaka u dve sušare. Nakon toga se one prebacuju u proizvodnju, gde se izrađuje finalni proizvod.

– Osim toga, bavimo se i prevozom pokojnika, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, za šta posedujemo četiri vozila specijalne namene sa rashladnim sistemom. Imamo za te svrhe stabilne, kao i pokretne hladnjače. Sređivanje dokumentacije i cvetnih aranžmana koji se izrađuju u naša dva prodajna objekta – u Batajnici i Rumi, samo su deo usluga koje pružamo našim strankama – ističe sagovornica eKapije.

Prezasićeno tržište

U firmi Marković komerc stalno je zaposleno osmoro radnika, među kojima četiri žene, ali kompletna porodica učestvuje u poslu. Preduzeće je stopostotno u vlasništvu Biljane Bošković.
– Tržište je pomalo prezasićeno, ali se mi na razne načine snalazimo da budemo korak ispred drugih i da maksimalno izađemo u susret mušterijama. Najveći izazov poslovanja za preduzetnika je da svakog meseca obezbedi plate za radnike, da računi budu izmireni, vozila u svakom momentu spremna da krenu na put, a istovremeno mora da se balansira i na porodičnom polju – objašnjava Biljana.

Njena firma sklopila je ugovor i sa PIO Fondom Novi Sad, tako da stranke mogu da plaćaju penzionim čekom ili potvrdom da su primaoci socijalne pomoći.

– Što se tiče odluke Vlade Srbije da ukine privatna pogrebna preduzeća, ja se iskreno nadam da do toga neće doći jer bi time mnogo porodica ostalo bez primanja. Takođe, smatram da javna komunalna preduzeća nemaju dovoljan kapacitet da odgovore na sve izazove i da bi tu opet trpeli oni koji gube najmilije, a to su zaista osetljive i specifične situacije – ističe naša sagovornica.

Veliki izazovi preduzetništva

Biljana Bošković bila je jedna od 26 kandidatkinja za ovogodišnju nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. U razgovoru za eKapiju kaže da Marković komerc u narednom periodu planira otvaranje još jedne cvećare u Rumi, kao i proširenje proizvodnje, zamenu nekih mašina, ali i dopunu voznog parka.

– Ovo je veoma težak i stresan posao, gde morate biti na raspolaganju 24h dnevno i podrediti svoje porodične obaveze poslovnim. Nekad nemate vremena ni za radost ni za žalost, a o bolesti i da ne pričamo jer onda iza vas mora da stoji čovek koji može 100% da vas zameni. U mom slučaju je to suprug koji se od početka našeg zajedničkog života uključio u posao. Imam pomoć i od roditelja, koji su još relativno mladi ljudi i čiju sam maksimalnu podršku imala od početka – navodi Biljana, uz podsećanje da privatni biznis ne pravda izostanak.

Ona zaključuje da bavljenje preduzetništvom jeste teško, ali i lepo, jer donosi neku drugu vrstu satisfakcije. Zato kaže da će svesrdno podržati svoju decu – Milicu (15) i Marka (10) ukoliko odluče da nastave porodičnu tradiciju.

Autor: M.A

Izvor: eKapija

1. Novembar 2016

Subvencionisanje kamata – za i protiv

Na pitanja članica Udruženja poslovnih žena odgovaraju predstavnici institucija, organizacija, skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da bi se uticalo na poboljšanje poslovnog ambijenta. Projekat realizuju UPŽ i naš časopis, uz podršku ambasade SAD u Srbiji.

U okviru projekta „Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije”, članice Udruženja poslovnih žena (UPŽ) postavljaju pitanja i traže odgovore da bi uticale na unapređenje poslovnog ambijenta, sa fokusom na žensko preduzetništvo.

Na pitanja odgovaraju predstavnici institucija i organizacija u Srbiji, poslanici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Namera je da se poveća kapacitet firmi koje su u vlasništvu žena, da se poslovanje proširi na druga tržišta, ojačaju lokalna udruženja, integriše tržište i poveća svest društva o značaju ženskog biznisa. Preduzetnice na ovaj način informišu donosioce odluka za važna ekonomska pitanja u Srbiji, o onome što ih najviše opterećuje u poslovanju.

Projekat realizuje UPŽ, u saradnji sa Ekonometrom, uz finansijsku podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji. U projektu će biti realizovane i radionice UPŽ u Valjevu i Zrenjaninu „Market lighthouse”, koje će preduzetnicama pomoći da internacionalizuju poslovanje, biznis susrete i aktivnosti za unapređenje elektronskog tržišta.

Projekat „Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije”, realizuje se do novembra sledeće godine.

Prvo pitanje koje najviše interesuje članice UPŽ je iz oblasti finansiranja biznisa:

Da li bi bilo bolje da država umesto bespovratnih sredstava i grantova koje daje preduzetnicima u 2016. „Godini preduzetništva”, subvencioniše kamate na kredite?

Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede za mala i srednja preduzeća, u odgovoru na ovo pitanje kaže da mere države za podršku preduzetnika zavise od okolnosti i stanja u ekonomskom sistemu. Subvencionisani krediti za likvidnost imali su smisao i opravdanje na početku ekonomske krize, pre par godina. Sada su uslovi na tržištu drugačiji, napominje gospođa Obradović Jovanović.

– Kamatne stope su u padu i subvencijama bi se podsticale banke da ih zadržavaju na postojećem nivou. Subvencionisanjem kamatnih stopa ne postiže se efekat da se smanji rizik banke i omogući zaloga na opremi kao dovoljno sredstvo obezbeđenja. Država je u „Godini preduzetništva” malim preduzećima za nabavku opreme izdvojila 500 miliona dinara, a za subvencionisanje nabavke opreme koriste se neutrošena sredstva iz 2015. godine, u iznosu od 42 miliona dinara. Investiranjem u opremu jača se konkurentnost malih preduzeća, unapređuje poslovanje i povećava broj radnih mesta. Novac se ulaže u opremu koja se koristi u procesu proizvodnje, odnosno za nabavku ove, ali i polovne opreme ili mašina koje ne mogu biti starije od pet godina – kaže Katarina Obradović Jovanović.

Ona podseća da se subvencioniše i kupovina novih delova i specijalizovanih alata za mašine. Iznos odobrene bespovratne pomoći države, do 25 odsto od neto vrednosti proizvodne opreme, ne može biti manji od 250.000 dinara, ni veći od 2,5 miliona dinara. Iz kredita banaka partnera se finansira 70 odsto troškova nabavke, a pet odsto je učešće preduzetnika.

Katarina Obradović Jovanović kaže da kroz ovaj program države subvencija ne ide banci, nego direktno preduzeću. Banke se u prvom krugu za izbor za učešće u programu nadmeću da ponude što niže kamatne stope i biraju se samo četiri najbolje ponude.

– Sufinansiranjem se snižava rizik banke, pa banka može za sredstvo obezbeđenja da uzme zalogu na opremi u 100 odsto vrednosti, koju je finansirala sa samo 70 odsto. To sredstvo obezbeđenja je dovoljno osiguranje za vraćanje kredita. Na taj način država postiže ciljeve sa istom sumom novca, kaže Katarina Obradović Jovanović.

Pomoćnica ministra tvrdi da će u narednom periodu država davati više sredstava preduzetnicima, razvijati instrumente koji će se više zasnivati na podeli rizika. Na taj način je moguće, uz manja izdvajanja javnih sredstava, plasirati više kredita pod povoljnijim uslovima.

– Nastojaćemo da više pomognemo uz više učešće „risk šering” mehanizma, garancije za raspodelu sredstava po unapred utvrđenim kriterijumima, kao i odobravanjem garancijskih šema, odnosno izdavanjem garancija bankama kao sredstva obezbeđenja urednog vraćanja bankarskih kredita. O tome ćemo više govoriti naredne godine, kaže Katarina Obradović Jovanović.

Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije.

 

Maja Pejčić, direktorka Sektora upravljanja projektima u Regionalnoj agenciji Srbije (RAS), kaže da država ne subvencioniše kamate na kredite, jer treba da se što manje meša u bankarsko tržište. Na bankama je da budu konkurentne, nudeći niže kamate i privlačeći privrednike povoljnim uslovima za finansiranje.

– Programom subvencija se povećava „ozbiljnost” i odgovornost klijenta da projekat uspešno realizuju do kraja, što nije slučaj kada se samo subvencioniše trošak banke, kaže Maja Pejčić.

RAS nudi preduzetnicima i nefinansijsku podršku, edukaciju, mentoring, podizanje kapaciteta firmi. Te usluge najčešće su zasnovane na sufinansiranju klijenata, odnosno troškovi se refundiraju do 50 odsto iznosa utrošenih sredstava, kada se završi posao koji agencija podržava.

Dr Aleksandra Tomić, predsednica Skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, ističe da primena programa države u „Godini preduzetništva” doprinosi ulaganju u otvaranje novih proizvodnih kapaciteta i unapređenje starih, povećava se broj novih radnih mesta, a uz minimalno učešće preduzetnika.

– Procena države je da se subvencionisanjem kamata ne podstiče preduzetništvo, a posebno ne subvencionisanjem kamata poslovnih banaka. Otplatom kamata ne pokreće se rast i razvoj privrede. Nijedan ekonomski program u svetu do sada nije bio zasnovan na subvencionisanju kamata – odgovorila je Aleksandra Tomić na pitanje Ekonometra.

Izvor: Ekonometar

Autor: M. Vujadinović

1. Novembar 2016

Nagrađene najuspešnije preduzetnice

Udruženje poslovnih žena Srbije na svečanosti u Madlenijanumu po deseti put dodelilo je nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja najboljim preduzetnicama u Srbiji.

Pokrovitelj je Nemačko-srpska razvojna saradnja koju sprovodi GIZ (Nemačka organizacija za medunarodnu saradnju, projekat ACCESS). Titulu žena zmaj ponelo je pet preduzetnica, od 26 nominovanih.

U kategoriji najevropskija ženska firma nagradu su dobile Svetlana Miljković, vlasnica i direktorka preduzeća Sweet home iz Brusa, i Jelena Čitaković, vlasnica i direktorka preduzeća Arpel iz Beograda.

Najbolji model zapošljavanja žena pokazala je Slavica Ćirić, osnivač i direktorka Zanatske zadruge Damsko srce iz Pirota. U potkategoriji samozapošljavanje nagrađene su Dragana Vujović Đermanović, vlasnica preduzeća Pepper communications iz Novog Sada, i Žaklina Nedeljković, vlasnica Ambulante za zdravstvenu negu Mobilna sestra iz Beograda.

Izvor: Lisa

1. Novembar 2016

Sarina obuća iz Platičeva

Sara Milanka Milović osnovala je 2010. firmu u kojoj dnevno proizvedu 500 pari obuće. Izrada se obavlja po narudžbini od donetog materijala kupaca a proizvodi se izvoze u Italiju, Rusiju, Nemačku i Englesku.

Sve je više žena koje su postale preduzetnice jer nisu uspele da se zaposle na nekom drugom mestu – u nekoj privatnoj ili državnoj kompaniji, ili pak u nekoj državnoj instituciji. Jedna od brojnih preduzetnica je i Sara Milanka Milović iz Platičeva, kraj Rume, koja se odvažila da 2010. postane vlasnica zanatske radnje „Sara” za proizvodnju obuće. U ovoj uspešnoj obućarskoj firmi proizvode se cipele, čizme i patike od materijala koje obezbeđuju sami naručioci. Sve poslove u „Sari” obavlja dvadeset pet radnika, bolje rečeno radnica, jer je među njima samo jedan muškarac.

Priča o Milankinom biznisu, kako se može i pretpostaviti, protkana je nizom prepreka i trnovitim stazama u borbi za materijalnu egzistenciju. Posle preseljenja iz Kosovske Mitrovice u Rumu, Milanka se zapošljava u fabrici obuće „Fruška gora”. U ovoj firmi, ističe naša sagovornica, stiče znanje u proizvodnji obuće, ali i vanredno završava visoke škole za inženjera obućarstva, kože i krzna.

Nezadovoljna zbog opšte loše situacije u preduzeću sa mnogo nesuglasica i podmetanja, Milanka posle dve decenije sticanja iskustva u radu na proizvodnji obuće, sa dvojicom kolega osniva d.o.o. „Sara”:

– Bilo je to vreme kada se teško dobijala finansijska pomoć, vrata svih državnih institucija bila su zatvorena. Posredstvom saradnika iz Italije dobili smo reparirane mašine koje smo otplaćivali u više mesečnih rata i uspeli da otvorimo firmu u Platičevu, udaljenom 25 kilometara od Rume. Na pitanje koje mi svi postavljaju – zašto smo otišli u ruralnu sredinu, imam izričit odgovor: jedini cilj što smo zanatsku radnju otvorili u selu bio je taj da žene iz ruralne sredine izvučemo iz kuće i da ih oslobodimo teških poljoprivrednih radova. Želeli smo da ih učinimo korisnim, da osim brige koje sve žene imaju u gajenju dece i vođenju domaćinstva, ostvare finansijsku samostalnost i daju lični doprinos porodičnom budžetu – objašnjava Milanka za Ekonometar.

Mnogo napora je uloženo da se u tim teškim vremenima počne sa privatnim biznisom, ali je sve moglo da se postigne jedino ukoliko imate viziju, snagu i volju da krenete samostalnim putem u delatnosti u kojoj ste najbolji, naglašava Milanka:

– Danas je mnogo lakše jer ima razumevanja mnogih institucija i fondova, postoje raznovrsne edukacije, održavaju se sajmovi, dobijaju finansijska sredstva ukoliko se prate konkursi. Toga u moje vreme nije bilo, kaže Milanka i podseća: – Deset godina, sa dvojicom saradnika, radila sam usluge krojenja i šivenja gornjih delova obuće (cipele, čizme, patike), zatim se osamostaljujem 2010. i u Platičevu otvaram zanatsku radnju „Sara” sa 25 zaposlenih. Dve godine kasnije, odlučila sam da izrađujem i gotove proizvode i to papuče i sandale za žene, isključivo od prirodnih materijala.

Milanka i dalje proizvodi obuću po narudžbini od donetih materijala i njena firma dnevno izradi 400-500 pari obuće. Posredstvom firme „Euro Cohort“ iz Zemuna, sa kojom sarađuje dugo i uspešno, ovi proizvodi se isporučuju u Italiju, Rusiju, Nemačku i Englesku.

Konkurencija je velika, kaže naša sagovornica, ali to je nešto na šta morate da računate u poslu.

 – Stalnim dokazivanjem kroz rad rešava se problem sve veće konkurencije. Mi se međusobno pretežno poznajemo, često i družimo i razmenjujemo iskustva, čak se i pomažemo, što je dobar primer za druge ljude iz drugih branši. Želim da poručim svim ženama – preduzetnicama: žene napred, uspeh se postiže radom, redom i disciplinom, budite sposobne i jake, istrajne na putu do vašeg cilja.

Naša sagovornica ne zaboravlja da istakne i izuzetnu ulogu supruga Milovana. On joj je u svemu bio podrška. Posebno je značajno što je brinuo o deci kada je ona bila odsutna.

– Srećna sam jer sam imala veliku podršku supruga koji mi je u svemu pomagao i vaspitavao naše dve ćerke Mirjanu i Milicu. Bio je uz njih kada ja nisam mogla, a to se često dešavalo. Obe su završile fakultete, danas su svoji ljudi i imaju porodice. Milovan i ja imamo njih, ali i unuku i dva unuka. Svi oni su mi snažan podstrek da više stvaram i obogaćujem svoj posao. Suprug je i danas uz mene, pomaže mi u poslu, pošto je odradio zadatak oba roditelja! – kaže Sara Milanka Milović.

Autor: O. Vasiljević

Izvor: Ekonometar

Zahvalnost radnicima
Za sve što je uradila od 2001 . do danas, osim snažne podrške porodice, Sara Milanka Milović je zahvalna i svojim radnicima i kaže:
– Bez njihove pomoći i iskrene saradnje ništa ne bih postigla. I u teškim i manje teškim vremenima uvek smo bili zajedno, deleći dobro i zlo u radu i životu. U našoj firmi se od početka držimo devize da se veliki uspesi jedino postižu zajedničkim radom.
Mladi beže od posla
Sara Milanka Milović zamera mladima koji, kako ističe, beže od posla i najmanje žele da rade u proizvodnji:
– To je moja ozbiljna primedba: mladi više vole da rade u trgovini ili da sede ili rade u kafićima, nego da se bave proizvodnjom. To nije samo moj problem, već i problem mnogih koji se bave istom ili sličnom delatnošću kao i ja, jer ne uspevaju da obezbede radnu snagu.

1. Novembar 2016

Po deseti put dodeljene nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“

Udruženje poslovnih žena Srbije je na svečanosti u pozorištu Madlenianum, po deseti, jubilarni put, dodelilo nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja“ najboljim preduzetnicama u Srbiji, pod pokroviteljstvom Nemačko-srpske razvojne saradnje koju sprovodi GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, ACCESS projekat). Titulu „žena zmaj“, ove godine je ponelo pet preduzetnica od 26 nominovanih iz cele zemlje.

U kategoriji „najevropskija ženska firma“ nagradu su dobile Svetlana Miljković, vlasnica i direktorka preduzeća „Sweet home“ iz Brusa i Jelena Čitaković, vlasnica i direktorka preduzeća „Arpel“ iz Beograda, a „najbolji model zapošljavanja žena“ je pokazala Slavica Ćirić, osnivač i direktorka Zanatske zadruge Damsko srce iz Pirota. U potkategoriji „samozapošljavanje“, nagrađene su Dragana Vujović Đermanović, vlasnica preduzeća „Pepper communications“ iz Novog Sada i Žaklina Nedeljković, vlasnica Ambulante za zdravstvenu negu ,,Mobilna sestra” iz Beograda.

I ove godine Udruženje je odlučilo da, za doprinos razvoju ženskog preduzetništva u različitim segmentima poslovanja gde su postigle zapažen uspeh, 10 kandidatkinja dobije specijalna priznanja.

„U jubilarnoj godini Cveta uspeha sa zadovoljstvom možemo da kažemo da su kandidatkinje za ovogodišnju nagradu najbolji reprezenti uspešnog ženskog preduzetništva. Ova manifestacija je do sada promovisala preko 400 preduzetnica iz cele Srbije i drago nam je što svake godine imamo „slatke muke“ da od najboljih nagradimo najbolje. To je dokaz da je u proteklih 10 godina napravljen svojevrsni „kvantni skok“ i da u ženskom preduzetništvu sve više prepoznajemo nosioce dinamične privredne aktivnosti, rasta, izvoza i kreatore novih radnih mesta. Ali neophodno je nastaviti sa promocijom, javnim zagovaranjem, edukacijama, poslovnim umrežavanjem i jačanjem partnerstva sa javnim i korporativnim sektorom do pune integracije ženskog preduzetništva u vodeći ekonomski tok”, istakla je dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i autorka projekta „Cvet uspeha za ženu zmaja“.

Cilj nagrade je afirmacija uspešnih preduzetnica i vidljivost njihovog doprinosa ekonomskom razvoju Srbije. Priznanjem najuspešnijima skreće se pažnja javnosti na veliku pokretačku snagu ženskog preduzetništva. Do sada je nagradu dobilo 112 žena i mnogima je ovo snažan podsticaj da istraju u razvoju sopstvenog biznisa, a ujedno doprinosi i njihovoj afirmaciji.

Izvor: Biznis & Finansije