26. Decembar 2013Poslovna Žena

Danijela Biškup: Korak na “visokoj nozi”

„Smatrajući da je svaki dan isti možeš oslepeti.  Svaki dan je drugačiji i donosi novo čudo. Samo treba obratiti pažnju na to čudo… Zamisli neku novu priču o svom životu i poveruj u nju. Usredsredi se samo na trenutke u kojima si uspevao ono što si želeo i snaga će ti pomoći da postigneš sve što hoćeš“. – Paulo Koeljo
Danijela Biškup Danijela Biškup

Srbija je prepuna talentovanih, kreativnih, sposobnih, obrazovanih, radnih…, i žena sa još mnogo epiteta koje zaslužuju priznanje i poštovanje sredine u kojoj žive i na koje s pravom, čitava nacija može biti ponosna.

Danijela pripada tom timu. Ona je jedna od tih izuzetnih, a ist ovremeno i jedna od retkih žena, koja danas,
u 21. veku proizvodi obuću, ručne izrade, originalnog dizajna i visokog kvaliteta.

To što u eri industrije, svuda u svetu, pa i u našoj Srbiji, postoje ljudi poput ove žene, potvrđuje da umetnički zanati još neće izumreti!

To zaista ohrabruje. Danijela je još u ranoj mladosti prepoznala u sebi ljubav za lepo, potrebu da stvara lepotu… Nažalost, Fakultet za primenjenu umetnost i dizajn posle više pokušaja nije uspela da upiše, ali nije se pokolebala u želji da se obrazuje u skladu sa svojim talentom i interesovanjima, našla je kompromisno rešenje – Višu školu za dizajn i likovnu umetnost.

Vođena unutrašnjim resursima i vrednostima (to je ono nesvesno u nama) Danijela Bišup je dobila šansu da pokaže svoju umešnost u srpskoj fabrici za proizvodnju obuće „Solo”, gde je stekla i svoja prva iskustva u dizajnu obuće. Ono joj je itekako koristilo da se osamostali i na Dorćolu, u Beogradu, otvori svoju malu dizajnersku radnju, koju od 2001. godine, kao dizajnerski studio „IDENTITY” vodi  sa sestrama Proković, Jelenom i Svetlanom. Dobri temelji, odlična energija i spremnost da se „zasuču rukavi” dala je rezultate i firma je za samo godinu dana rada prerasla u „IDENTITY PLUS”.

Danijelini ciljevi i vizije su počeli da se ostvaruju. Znala je šta želi, čemu teži, imala je prioritete i sve svoje snage je uložila u danas i u svako novo – sutra. Disciplina i  rad su se podrazumevali, iskustvo koje se svakodnevno uvećavalo dobilo je obrise „fenomenalne škole” i odličnog podstreka za dalje. Ona je primer uspešne poslovne žene od koje svi, a posebno mladi mogu da (na)uče da svako, ko to želi, može da uči i radi ono što voli.

O svom poslu, Lilu cipelama, nagradama za svoj rad… Danijela Bišup govori za časopis „Poslovna žena”.

Cipele "Lilu" Cipele “Lilu”

Nekada je proizvodnja ručno pravljene obuće, obuće po meri, po porudžbini bila uobičajena praksa. Danas, u vreme industrijalizacije, retki su oni koji se odlučuju na ovakav vid proizvodnje, posebno u Srbiji. Šta je Vas, osim potvrđenog talen-ta za dizajn, ohrabrilo da krenete u ovu priču?

– Prvo, Ijubav prema kreativnom stvaranju. Uvek sam volela posebnost i nikada nisam želela da izgledam kao drugi. Ceo moj posao je rezultat spontanosti, ali je tome prethodilo više godina kreativnog i dizajnerskog iskustva. Najviše volim kada u poslu imam predstavu o tome ko su mi mušterije, volim da se bavim njima, volim da se osećaju posebno od momenta kada uđu u moju radnju, pa nadalje…

Smatra se da je kupovina ovakve obuće- stvar prestiža. Ja bih dodala, i, stila, ali i istančanog ukusa. A ima li tu, po Vašem mišljenju, još ponečeg i ko su mušterije Lilu obuće?

– Jeste stvar prestiža. Nisam bila svesna toga do skoro, kada me je nepoznata devojka pitala da li nosim čizme LILU. Raduje me što je pre prepoznala moj rad, nego mene samu. Moje mušterije su razne devojke i žene. Nema pravila i nije to ista vrsta žene.

Ja sam zadovoljna zato što sve njih pove-zuje snaga i hrabrost, i zato što su to žene koje znaju šta hoće, ili bar znaju šta sigurno neće. Ima dosta glumica i TV lica i novinarki koje nose LILU.

U cipelama Lilu šetaju žene mnogih država sveta, što je s obzirom na oznaku na đonu – „Made in Srbija” – svojevrsna promocija ne samo Vas i dizajnerskog tima studija „Identity Plus”, već i naše države. Kakvo je Vaše iskustvo sa izvozom obuće i imate li povratne informacije inostranih klijenata o tome kakav utisak na njih ostavljaju unikatne cipele srpskih modelara?

– Meni je iskreno žao što se niko kod nas ne bavi problemima malih firmi, i što ne postoji odgovarajuća pomoć u poslovanju. Jer, imamo dosta potražnje iz inostranstva, i već smo više puta izvozili. Ali, nažalost, više se bavimo papirologijom oko izvoza nego samom robom. Male firme imaju istu proceduru oko izvoza kao i velike, ali sam obim posla ne omogućava nam da nekoga posebno angažujemo za te potrebe. Elem, svuda u svetu se ceni autentičnost i kreativnost. Tako da su reakcije na obuću iz Srbije uvek vrlo pozitivne.

Sarađujete sa sestrama Proković, Jelenom i Svetlanom, koje su vrsni kreatori. Kako funkcionišete kao stvaralački tim?

– Sada je punih 12 godina kako radimo kao jedna firma – Identity Plus, i kao jedna radnja u centru Beograda – IDENTITY. Naša saradnja je neverovatna. Najviše sarađujem sa Svetlanom, jer je ona u Beogradu. Nema nezgodnih situacija, nema neslaganja, sve funkcioniše kao jasan dogovor i nemamo probleme u komunikaciji. Postavile smo dobar temelj. Posle je sve bilo lako.

U ovom poslu prisutni ste više od dekade – koliko je teško opstati u modnom svetu i izboriti se za svoje mesto u njemu?

– Dizajnom obuće bavim se više od 18 godina, radeći najpre za druge kolektive, a poslednjih 12 godina imam svoju firmu. Jako je teško u današnje vreme baviti se bilo kojim poslom, a pogotovo modom u Srbiji. Mislim da je ključ mog uspeha to što vredno radim svakog dana od 8-16h, mnogo ljubavi i vremena sam posvetila ovom poslu i sad mi se to vraća. Potičem iz porodice gde pola familije „živi” od privatnog preduzetništva.

To nam je valjda u krvi. Oduvek sam znala da moram da radim i zaradim da bih imala. Nikada ništa nisam dobila, sve sam zaradila svojim rukama i to me tera dalje.

Cipele Lilu su modni detalj, neobavezan luksuz, koji ima svoju cenu. Takvih, nažalost, kod nas u Srbiji nema mnogo, pa može li od proizvodnje unikatnih cipela da se živi?

– Naravno da može. Moja obuća se radi u malim serijama, a manje u unikatima. To je nemoguće zbog veličine obuće. U obućarstvu je jedna serija do 8 pari ustvari unikat. Mislim i da je cena moje obuće vrlo prihvatljiva za sve. Ako su cene mojih cipela u rangu nekih velikih svetskih komercijalnih lanaca ženske odeće i obuće, onda to nije skupo. A kod mene je u proizvodnji sve skuplje jer ne radim sa prevelikim količinama.

Ja živim od ovog posla i zato što imam cene kakve imam. Da sam negde u Londonu ili Berlinu, moja obuća bi koštala bar tri puta više.

U svakom poslu, pa i Vašem, teško je izbeći konkurenciju, sujetu… Kako rešavate probleme te vrste?

– Poštujem i volim konkurenciju, jer je potrebna zbog nepredovanja. A u pravom poslu, nema mesta sujeti.

Čemu dajete prednost – izgledu ili udobnosti cipele? Da li je izvodljivo da se pomiri to dvoje?

– Naravno da je izvodljivo. To je uostalom i moj svakodnevni cilj. Cipele MORAJU da budu lepe, ali ako su neudobne, sve pada u vodu.

Štikle su za mnoge žene neprikosnovene, što bi se reklo, evergrin. Kako tumačite takav odnos žena prema visokim potpeticama i šta je Vama, kao modnom dizajneru izazov u osmišljavanju modela i boja?

– Obožavam štikle i lakše mi je da radim modele sa visokim potpeticama. Mada mi je veći izazov kada je zadatak teži, i tada sebi dajem zadatak da smislim dobre baletanke, jer ih inače privatno baš i ne obožavam previše. Do sada sam radila baletanke koje se prodaju u 4 do 5 sezona, što dokazuje da su ih žene dobro prihvatile. Ali bez obzira na to, ja i dalje više volim modele sa štiklama, oni su za moj ukus ženstveniji i nekako žena u njima ima stav i izgleda baš kao prava žena.

Odavno se polemiše na temu – gde svrstati dizajn – u zanat ili u umetnost. S obzirom na to da su cipele sa oznakom Lilu – čista umetnost (verujem da će se kupci ove obuće složiti sa mnom), kakav je Vaš stav o tome?

– Teško pitanje… mislim da zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Ručna izrada dizajnirane obuće je kreativan posao, po meni. Ne bih rekla da je samo umetnost. A ni samo zanat.

lilu_cizme

Za svakog stvaraoca je izuzetno važna – inspiracija. Gde je nalazite – u modnom vremeplovu, trendovima ili u nekoj svojoj vizionarskoj priči?

– Uvek mi ovo pitanje najteže pada. Ne tražim inspiraciju. Ja sam uvek inspirisana raznim stvarima iz okruženja. Kada imate firmu i maloprodaju, uvek morate da budete inspirisani. Zato mi je važno da mi je privatni život sređen, da je posao dobro organizovan, jer iskakanje iz koloseka me ometa u dizajniranju. I na kraju, inspirišu me i same žene.

Šta je po Vašem mišljenju presudno za uspeh u poslu i smatrate li sebe uspešnom poslovnom ženom?

– Rad, rad i samo rad. A to da li sam uspešna, neka kažu drugi.

Nagrade su lepa potvrda da Ijudi primećuju i vrednuju ono što radimo. I Vas su stizala razna priznanja, koja od njih biste izdvojili i na koja ste najviše ponosni?

– Jako me je obradovala nagrada Cvet uspeha za ženu ZMAJA, veoma mi je draga. Pored nje, najdraža mi je nagrada Zlatni Prsten za najbolju kolekciju ženske obuće na Sajmu MODA U SVETU u Beogradu, koju sam dobila pre 16 godina.

Živimo u svetu preduzetništva u kome žensko preduzetništvo ima posebno mesto. Kako Vi komentarišete promene u poslovnoj klimi Srbije koje nesumnjivo idu u korist poboljšanja položaja žena?

– Žene su čudesna i neuništiva bića. Vremenom će se pokazati da ženska taktičnost i mudrost čine čuda u poslu. Žene su danas u daleko boljem položaju nego pre 100 godina, ali nažalost, nemaju sve žene danas ista prava. Mnogo žena i dalje živi u veoma lošem ambijentu. Na tome treba raditi.

Kakvi su Vam planovi za budućnost i vidite li ime Lilu kao novu modnu marku u svetu?

– Moji planovi su vezani za poboljšanje organizacije u proizvodnji i proširenje proizvodnih kapaciteta. Kada sve bude na još čvršćim nogama, možemo da se pozabavimo i svetom.

Poslovna žena je, uglavnom, prezauzeta žena, žena koja često nema mnogo slobodnog vremena… Kako Vi uspevate da se organizujete i postoje li u Vašem rasporedu obaveza, „ukradeni” sati koji su rezervisani isključivo za porodicu i neka lična zadovoljstva?

– Svakako, najviše volim da provodim vreme sa porodicom. Uspešan posao znači i da postoji jasno određeno vreme za posao, ali i privatan život. Bez balansa između te dve stvari, nema ni uspešne porodice, ali ni uspešnog biznisa.

Autorka: Zorica Todorović Mirković

Izvor: Poslovna Žena

« nazad